Од Курила до Калињинграда: обичаји народа Русије

Објављено: 02.10.2010.год.
Глас Русије, фото: РИА Новости
Данас ћемо вам испричати нешто о староседеоцима висоравни Источних Сајана - Окинског рејона Републике Бурјатије - Сојотима.

Реч „Сојот" потиче од назива рода - „сојан" („сојот", „сојонг"). С њим је сазвучан и етимолошки повезан назив планинског ланца - Сајани, оних крајева у којима су живели људи, који припадају роду Сојана.

Археолошка ископавања сведоче о томе да су Источни Сајани били настањени још у време неолита. Овде су древни Самодијци први пут припитомили северног јелена и утемељили формирање културе гајења јелена, која је постала основа привреде Сојота.

Некада је територија, на којој су били настањени Сојоти, допирала до обала Селенге на истоку и приобаља језера Хубсугул на југу. Претпоставља се да су у 5-4. в. п.н.е. Источне Сајане насељавала сточарска племена, која су говорила на турским језицима, из Централне Азије. Део локалног становништва тада је био потиснут на северо-запад, али су се они који су остали асимиловали с овим племенима. За дуго времена језик Сојота је постао турски.

Већ у 17. в. н.е. према Сајанима су се из Монголије устремила бурјатска племена - различите етничке групе Хонгодора. Они су приметно утицали на Сојоте, много тога променивши у њиховом свакодневном животу и доневши са собом нову религију - ламаизам.

Следећи и најјачи талас насељавања Оке (Источних Сајана) од стране Бурјата наступио је оних година кад је руска влада покушавајући да утврди руско-кинеску границу, успостављену 1727. године, овде почела да гради карауле. Карауле су се формирале од Бурјата из Тунке и Иркутске губерније. Пред крај XIX и почетак ХХ века Бурјати су у Оки заузели главни положај. На основу међусобног утицаја Бурјата и Сојота створен је посебан етнички облик Окинског рејона.

Сојоти су се од давнина бавили узгајањем јелена и ловом. Јелени су их снабдевали храном, одећом, превозили су на велика растојања људе и намирнице. После сезоне лова животиње су се предавале неком од познаника како би их пазио и напасао. Богати одгајивачи држали су до 30 јелена.

Гајење јелена захтева номадски живот. Зато су се Сојоти селили од 4 до 10 пута годишње у зависности од стања паше. Главну храну јелена представљају маховина и лишајеви, трава и печурке. Јелени су се музли 1-2 дневно, при чему су давали 150-400 г врло масног и хранљивог млека. Јелени су ретко убијани због меса. Посебно вредни били су јелењи парошци (делови рогова) који су се секли средином августа, прво код старијих, а затим уочи септембра - код младих јелена, при чему се остављао израстак од 15-20 см.

Друго врло старо занимање у Окинском крају био је лов, захваљујући овдашњем изобиљу дивљих животиња. Обично би у лов одлазило по 4-5 људи, по један из породице. Крупнију дувљач ловили су због меса и коже за своје домаћинство, а крзно је представљало предмет трговине.

Као оруђе за лов Сојоти су најчешће користили кремењачу „буу". У ловачки комплет улазили су: барутница, мера за барут, врећица за метке, велики нож за обраду черека и мали за скидање коже. Старци су говорили да су раније користили лук од три траке - „манзу". На стреле „годли" били су натакнути гвоздени шиљци. У лето и јесен на стазама којима су јелени ишли да пију воду Сојоти су постављали самостреле.

Сојоти су живели у густој јеловој или кедровој шуми. Тамо је било топлије и било је мање снега. Као обитавалиште служиле су им дрвене колибе „урса" - које подсећају на станишта северних одгајивача јелена - Јакута, Чукчи, Ненеца и других источносибирских народа. Висина колибе износила је 2,5-3 м. Скелет станишта састојао се од 3 масивна штапа с рачвом на крају, која су се на крају повезивала конопцем од власи. Њихови заоштрени доњи крајеви побадали су се у земљу. Између штапова скелета постављано је по 35-41 танка прута у зависности од димензија колибе, обавезно у непарном броју. Зими су штапови покривани продимљеним кожама, које су штитиле од влаге. Изнутра се колиба такође покривала кожама. Испод његовог врха прављено је огњиште, постављана је направа за качење котлова и чајника. Излаз из колибе био је окренут ка истоку како би се раније дочекивало свитање и излазак сунца.

У колиби је постојала подела - на леву, мушку, и женску, десну половину. Места преко пута улаза су се сматрала почаснима и овде су се обично смештали домаћин и гости. Посуђе, намирнице и низак сточић за узимање хране налазили су се у женској половини. Јеленски амови и оружје - у мушкој. Као врата служио је део доњег покрова ове грађевине или грубо платно пришивено за њене ивице.

Намештаја није било. Сва имовина се превозила и чувала у торбама за терет. Уопште, у домаћинству номада-узгајивача јелена велику улогу су играле најразличитије вреће и врећице.

Топлија одећа Сојота била је сашивена од штављене коже дивљих животиња. Посебно се ценила кожа лоса. Летња и зимска одећа разликовала се по степену и квалитету обраде. Као украси служили су орнаменти од ошишаних делова јелење коже, они су се пришивали на скутове рукаве горње одеће. Као зимско покривало за главу служила је крзнена капа, која покрива задњи део главе.

 Исхрана је увек зависила од врсте домаћинства. У основне намирнице Бурјата улазиле су сточарске - месо и млеко, а Сојота - месо јелена и дивљач.

Веровања Сојота представљају спој разноврсних анимистичких и магијских сујеверја, с преовлађујућим култом планина - поштовањем земље.

Планина Ринчин-Лхумбе, која се налази на територији Монголије око језера Хубсугул, сматрала се код Сојота главном планином-покровитељем. На њеним падинама или у подножју одигравао се обред поклоњења планинским духовима - „обо тахилга". За време ритуала паљена је ватра, огњу су приношене гранчице клеке и бели мрс. Старешина или шаман би дајући приносе, призивао 13 околних врховних планина.

У подножју „светих" планина налази се „мургел" - усамљено дрво или дрво које се по нечему истиче. Путник који пролази поред њега, требало је да остави нешто дрвету, да га попрска млеком или вотком. Онај коме је предстојало путовање качио је на грану трачицу беле боје. Ловци су дрвету даровали парченце црвене тканине.

Неким животињама Сојоти су приписивали натприродне способности, да схватају људски говор, зато су избегавали да причају о томе да се спремају у лов на њих. У овакве животиње спадају медвед и вепар. Лов ван сезоне је био забрањен, као и убијање целог накота животиња, постављање гвоздених замки и омчи, лов на непознате животиње, убијање птица, зато што су оне летеле високо по небу и сматрало се да опште с боговима.

Национална политика усмерена не денационализацију култура малих народа СССР-а довела је до тога да су многи народи, укључујући и Сојоте, били заборављени. Сад се појавила нада у њихов препород. Између осталог, за окинске Сојоте он је почео 2002. године, кад су на основу пописа становништва Сојоти признати за староседелачки малобројни народ Русије.

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Депардје и Кустурица позвани на јубиларни Међународни економски форум на Јалти

2019-02-16 11:24:06

Француски глумац Жерар Депардје и српски режисер Емир Кустурица позвани су на јубиларни Међународни економски форум на Јалти, рекао је Спутњику један од председника друштвене организације...

Дани духовне културе Русије у Србији

2019-02-14 10:49:20

Министарство културе Руске Федерације организује 21-22 фебруара низ манифестација под називом „Дани духовне културе Русије у Србији“ уз подршку амбасаде Русије у Србији и Руског центра...

Кустурица уручио награду „Иво Андрић“ за животно дело књижевнику Горану Петровићу

2019-01-28 10:24:33

Директор Андрићевог института у Андрићграду Емир Кустурица уручио је „Велику награду ’Иво Андрић‘“ за животно дело књижевнику Горану Петровићу. Овогодишњи добитник награде за најбољу књигу у 2018....

Милош Биковић: Ми и Руси имамо заједничке победе и трагедије, па и теме за српско-руску копродукцију

2019-01-19 18:59:54

  Интервју српског глумца и амбасадора српске културе у Русији Милоша Биковића за Russia beyond о филмском фестивалу Кустендорф, његовој користи за руске редитеље и томе како он види...

„Маша плус каша“ као најгледанији цртани филм ушао у Гинисову књигу рекорда

2019-01-19 17:59:05

Руски цртани филм „Маша плус каша“, који је епизода серије „Маша и Медвед“, ушао је у Гинисову књигу рекорда. Постао је најгледанији `цртаћ` на интернету јер је...

Албум сећања на наше претке из Првог светског рата

2019-01-17 22:33:04

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г.Иринеја, а  поводом обележавања стогодишњице од завршетка Великог рата из штампе је изашла публикација „Албум сећања на наше претке из...

Шампион људскости: Кустурици награда из Африке коју је добио и Нелсон Мандела

2019-01-16 17:33:53

Редитељ Емир Кустурица овогодишњи је лауреат награде „Мкива“ хуманитарне фондације из Јужне Африке, признања које су претходно добили Нелсон Мандела, Фидел Кастро, Уго Чавез, Олаф Палме,...

„Гаспром њефт“ поклонио концертни клавир Руском дому у Београду

2019-01-16 09:57:49

Руски центар за науку и културу „Руски дом“ у Београду добио је на поклон од „Гаспром њефт“-а велики концертни клавир ручне израде Steinway&Sons. Инструмент је направљен...

Преминуо глумац Миодраг Радовановић Мргуд

2019-01-15 20:16:07

Глумац Миодраг Радовановић (1929) преминуо је у Београду после краће, тешке болести, саопштило је Удружење драмских уметника Србије. Радовановић је био познат по надимку Мргуд, а...

Мет Дилон на Кустендорфу: „Ово ми је најлепши дочек у животу“

2019-01-14 10:16:26

На Мећавник је стигао и прослављени глумац Мет Дилон. Дочекао га је Емир Кустурица хлебом и сољу у бајковитом амбијенту завејаног Мећавника. По доласку на Мећавник...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: