Војничко гробље на Мегдану у Вишеграду, у народу познато и као Српско војничко гробље, настало је током ратних година у првој половини девете деценије прошлог века, и данас представља једно од најзначајнијих места сећања на страдале борце овог краја. На њему се налази близу 90 гробова вишеградских бораца, али и заједничка гробница шесторице руских добровољаца који су ратовали у саставу јединица Војске Републике Српске.
Руски добровољци били су организовани у три одреда и већином су деловали на сарајевском и вишеградском ратишту. Према доступним подацима, кроз ове формације прошло је око 700 људи. Иако се на спомен-обележјима налази 37 имена, познато је да је страдало најмање 49 добровољаца, док коначан списак никада није утврђен.
У оквиру гробља уздиже се монументални споменик посвећен свим палим руским добровољцима током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995, камени стуб осредње висине израђен од тамно браон, полирано-обрађеног камена. Горњи део споменика чине укрштени камени елементи који формирају стилизовани православни крст, што му даје препознатљив визуелни идентитет и јасну духовну симболику.
На плочама са три стране уклесана су имена 37 добровољаца палих на ратиштима Босне и Херцеговине, а при дну на предњој страни је постављена нагнута мермерна плоча са текстом на руском и српском језику, који их обједињује у једно меморијално место:
„У знак сећања на православну браћу руске добровољце, пострадале за Републику Српску у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године. Нека им је вечна слава и Бог да им душу прости!”
Са горње стране, тик уз гробље налази се црква Рођења Пресвете Богородице, чија бела фасада и куполе праве изразит контраст са тамном структуром овог руског монумента. Окружен је уредним редовима надгробних плоча, што додатно наглашава његов значај у оквиру гробља.
Облик споменика, комбинација стуба, крста и куле, прати савремени стил православних меморијалних обележја. Својом вертикалом и тежином материјала делује као стални чувар заједничке гробнице.
На овом месту сваког 12. априла обележава се „Дан руских добровољаца“. Окупљају се породице, представници институција, локалних удружења и гости из Русије. На Мегдан се долази тихо, са осећајем поштовања према људима који су у ратовима деведесетих оставили живот далеко од свог дома.
Поред гробља, у Вишеграду постоје и друга обележја: Козачка улица и велики крст на Старом граду, подигнут у знак сећања на добровољце. У ратним белешкама некадашњих учесника овог рата описане су борбе на вишеградским положајима, посебно на врху Заглавак, али и мотиви доласка на ратиште: најчешће идеја словенске блискости, „братског дуга“ и уверење да борба није туђа.
Породице погинулих добровољаца и данас долазе на Мегдан. За многе од њих, Вишеград је постао друга домовина, јер ту је вечно коначиште њихових најмилијих. Место где, како кажу, „нису заборављени“.
Иако је гробље пре свега простор тишине и молитве, у локалној средини оно има и ширу симболику. Заједничка гробница руских добровољаца на Мегдану сведочи о односу који је вековима био присутан у међусобном ослањању и солидарности српског и руског народа. На овом месту та веза није представљена декларативно, већ стварно, кроз животе и страдање људи који су дошли да се боре раме уз раме са српским борцима.
Споменик на Мегдану подсећа нас да историја односа Срба и Руса није само политичка или дипломатска, већ пре свега дубоко људска. А ово гробље, тиха, освећена земља која чува кости руских добровољаца палих за српство,стоји као неми завет да је српско-руско братство темељено у крви, оснажено у жртви и заувек урезано у нашој души.
Извор: [БРАТСТВО] / Д.О.
Украјина погођена „Орешником“ као одмазда за покушај удара на Путинову резиденцију – Русија
80 људи погинуло у америчком нападу на Венецуелу – „Њујорк тајмс“
Удар „Орешником“ онеспособио украјински погон за војне авионе — Москва
Украјина жртвује трупе у неуспешном одбрамбеном напору – врховни руски командант
Градоначелник Кијева позвао становнике на евакуацију
Време је да ЕУ разговара са Русијом – Мелони
САД заплениле руски танкер за нафту
Западне снаге у Украјини „корак ка рату“ – мађарски министар спољних послова
Најгоре поколење — Милош Ковић 
Како је Украјина постала главни европски центар за наркотике? 
Судбоносна прекретница — Милош Ковић 
«Мотор Сич»: историја једне афере