У оквиру свечаности посвећеној великом војсковођи, под чијом командом су Црвеноармејци ослободили територију Баната, укључујући и град Панчево од немачких окупатора одржан је концерт музичких састава ветерана Војске Србије „Звуци камена“.
О ратним вештинама и подвизима, али и о животу овог храброг војсковође говорили су председник Друштва српско-руског пријатељства „Словенски савез“ и истраживач Роберт Ресановић и виши кустос Народног музеја Панчева Срђан Божовић, док је председник Удружења бораца 63. падобранске бригаде Војске Србије пуковник Видоје Ковачевић опширније говорио о историјату, ратном и мирнодопским путу елитне 63.падобранске бригаде.
Трибину је отворио и присутне поздравио саветник директора Руског дома Павел Бушујев, прочитавши поздравну поруку команданта Ваздушно-десантних снага Русије генерал-пуковника Михаила Теплинског у којој се, између осталог, каже:
„Генерал армије Маргелов је био и остао симбол храбрости и одважности многих официра и војника Ваздушно-десантних снага у Русији и иностранству. Посебно ми је драго како Србија памти и поштује његово име. Октобра 1944. године град Панчево је ослободила 49. гардијска дивизија под командом генерал-мајора Василија Филиповича Маргелова. Захваљујући вашој иницијативи и залагању, у наше време у Панчеву један трг носи његово име. Уверен сам да ће у будућности бити и подигнут споменик легендарном команданту на тргу које носи његово име.“
Трибини су присуствовали представници амбасада Русије и Белорусије, као и представници борачких удружења.
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота
Украјина у дослуху са мексичким нарко-картелима — Москва
„Медији као оружје рата – напад на Кијевско-печерску лавру“
Велика Британија остала без нуклеарних нападних подморница на мору — медији
Иран: У самој природи САД је да крше обећања
Бедни крај Хашког трибунала: Русија објавила да „резидуални механизам“ од 1. јула не постоји
Хвала деди на побједи 
Други део: Српско светосавље и свето-сергијевска руска национална идеја 
Српско светосавље и свето-сергијевска руска национална идеја — Илија Горјачев