Донске Козакиње се од давнина истичу посебном лепотом, животном снагом и чврстим карактером.
У Статистичком опису Области донске Војске који је објављен 1884. године, поред осталог се каже: «Због карактеристичности ратног начина живота на Дону историјски је биран посебна врста жена – неуморне раднице, смеле и енергичне жене које су уместо својих мужева преузимале послове и које су биле успеше у свим пословима које су започињале».
Осим тога, расла је и улога жене у козачком друштву. Не само суштински, већ и статистички. На основу података првог општег пописа становништва у Рускојимперији 1897. године, Козакиња је било за 10 посто више од Козака. Годинама су Козакиње добијале све више грађанских права, иако је статус у кући био нижи од Козака. «Успон» у друштву и породици кретао је из домаћинства.
Мој дом моја тврђава
Женама Козакињама треба признати да су се веома бринуле о дому и заједници у којој живе. Умеће да буду добре домаћице и да држе породично имање високо се ценило на Дону у сва времена.
Казакиње су увек биле главне у кући, оне су поступно у њој уводиле ред и топлину. Неколико пута годишње на Васкрс и Божић, прославу светих апостола Петра и Павла, пред Покров Пресвете Богородице, оне су радиле генерално чишћење. Кречиле су унутрашње зидове у бело, а спољне у жуту глину.
Ево шта је истицао Георгиј Губарјев козачки старешина који је истраживао древно козаштво и аутор Књиге о козацима, сарадник редакције Малог Козачког Енциклопедијског речника: «Не очистити кућу и пустити мужа и децу неруредне на улицу за Козакињу је значило губитак људског достојанства».
Козакиње чије су куће биле недалеко од реке, прале су веш на Дону и лети и зими. Користиле су рубељ (дрвену даску са попречно изрезбареним зубцима за трљање рубља) и сапун. Понекад су уместо сапуна користила луг (пепео). Палиле су сабљике сунцокрета и тако добијен пепео стављале су у платнени џак и приликом прања стављале у корито са водом. Од тога су добијале сапунасту воду.
Добра домаћица била је она Козакиња која је имала много спремљене хране, чисто опран и исправно на канапу окачен веш. Комшинице Козакиње које су долазиле на чај или кохви (кафу) увек су загледале чистоћу посуђа посебно чајник. Храна се спремала на фуруни, а све чиме је ложена, могла се ложити чак и говеђа балега давало је много чађи. Ако је све било уредно, то је значило да је Козакиња права домаћица. И звали би је – «домаћицом» и «чистуницом».
«Бол не болујем – Козакиња сам ја!»
Тако је она свакога дана и читаве године радила по кући, бађти, пољу и винограду. Понекад би успеала да оплеви, очисти, полије подвезе, накоси сена и почисти балегу. И поред свега добро нахрани породицу. А кад дође време – скупљала би летину: купус је киселила, маринирала краставце, да воће осуши...
Наравно од малена је научила и децу да јој помажу. Козакиња је васпитавала децу, делила властито искуство, знања и навике у вођењу домаћинства, а ако није било главе породице – давала је лични пример.
Често је рађала у пољу и током разних кућних послова. Децу је учила да раде веома рано посебно ћерке. Већ са четири године Козачићи су радили у башти и хранили домаћу живину, а ћерке су почињале да шију, хеклају и везу. А већ са пет година водила је краве и гуске на испашу, умеле су да управљају воловима, да перу таве и посуђе.
Седмогодишње девојчице већ су знале за ред и чистоћу у дворишту, плевиле су и одржавале башту, училе су да кувају и пазе млађу децу, да управљају вучијама. Дечаци су знали да се користе коњску запрегу, да јашу и користе оружје. Али то је како се каже сасвим друга прича. 1
Козакиње нису имале слободног времена. Ако би и села одмах је узимала тканину или је плела вунене чарапе, шила одећу за себе и децу, ткала, везла и исцељивала. Полагати наду да ће Козак бити од користи у домаћинству је пропала ствар – он је или на скуповима или у рату. Тако да је сав кућни посао био, у основи, на плећиа ових вредних жена.
Међутим, козачке жене никад нису роптале, нису се жалиле на своју судбину, током било ког посла, углавном исцрпљујућих, током жеге или мразева оне су успевале да буду лепе, бодре и да понекад запевају.
Козакиње су биле поносне на своје порекло, животне навике, издржљивост, умеће да се носе са проблемима. А кад би дошло до болести или жалости – чак и у најтежим моментима – оне су се молиле: «Бол не болујем – Козакиња сам ја!»
«Имамо пуно икона»
Донски Козаци били су побожни религиозни. За њих је Бог био духовни идеал, а животни помоћник – Богородица. Сматрало се да снажна вера и усрдна молитва пред ликом светих штити жену и њену породицу од напасти и несрећа.
Козаци нису пропуштали црквену службу чак ни радним данима, да не говоримо о недељама и празницима. Постили су два пута – током Великог поста и на спас, знали су све Псалтире и в Великий пост и на Спас, знали Псалтирь и молитве, неке од њих знале су да читају и на црквенословенском језику.
Готово на сваком углу у кући имамо икону и поред којих горе кандила. Мирише паљевином уља, тамјаном, воском и још нечим из цркве» – о атрибутима православне вере у свом дому могао је да каже сваки Козак.
Козакиње су увек милосрдно делиле све што су имале, храниле су сиромашне, помагале монахиње, поштовале свештенике. Козачке жене су добровољно чистиле цркве, помагали изградњу туђих кућа (ишле у мобу), и увек биле ту када је неком од сељана била потребна помоћ. И без речи, полазећи од својих могућности и имовине, помагали све којима је то било потребно.
Без обзира на побожност донских жена, оне су имале слободољубив карактер, биле су поносне и власне. Њима су били страни покорност и заборавност. Оне нису знале за ропство и кметско право. Готово никад нису ишле да служе за надницу код спахија и богаташа. А док је муж служио и био у ратним походима, Козакиња је сама доносила озбиљне одлуке о свим животним питањима.
Обожавале су да се лепо обуку, биле су нашминкане и праве заводнице
Карактер Козакиња, а у основи и статус породице истицали су одећа, њена уредност, разноврсност и вредност.
Статус и имовно стање Козака дефинисали су како ће његова Козакиња бити обучена, лети је носила платнену, калико или памучну одећу. А кошуље су биле украшене везом, а сукње су се носиле без кецеље. Ако је кошуља била једноставна онда се ослила преко ње и кецеља. Прслук је увек био пребачен преко кошуље и никада увучен у сукњу.
Кад је било хладно поред кошуља Козакиње су облачиле сукно или сарафан од вуне офарбане у црно или сиво. На шаву преко врата, била су дугмад преко којих је била пришивена свилена трака. Ношњу је красио и плетени каиш од црвених или сивих свилених нити. У другој половини XIX века сукно су носиле само старије жене као свечану и обредну одечћу.
Жене су излазиле у дугим хаљинама – кафтанима која се везала око појаса и бешметима – дугим шареним хаљинама које су при дну биле украшене, са дугачким рукавима обложеним гајтанима и стакленим перлама.
Својеврсна је била и женска фризура. Неудате жене носиле су косу са три кике уплетене у траке. Што је девојка била богатија у коси је имала више трака. Косу су плели на неколико дана – од купања до купања. На свадби су девојкама косу плели у две кике и везали у «пунђу».
Већ са 40 година њих су везали у чвор на затиљку и украшавали шналама. Старије жене су кике обомотавале око главе. Жена Козакиња није била у јавности без мараме, сако је било тако то се сматрало грехом и срамотом. Зато су жене Козакиње главу покривале шареном марамом или великим шаловима.
Обувале су козакиње ципеле, получизме обичне израде или са бакарним оплатама које су куповали у продавницама. Викенд обућа биле су калоши, дрвене натикаче за снег. Козакиње су носиле високе ципеле на пертле, али њих су могле да имају само имућне породице. Жене никад нису носиле чизме то се сматрало грехом као да носе панталоне или шишају косу.
«На прстима су носиле златно и сребрно прстење, на врату ћилибар, у ушима су носиле наушнице» – пише историчарка Јелена Годовова.
Како и све жене и Козакињње су волеле да се лепо обуку, да се шминкају, да иду у госте или у цркву.
Неспорни ауторитет Козакиња, њена радна способност, домаћинство, нежност и страст сваког су могле да задиве.
Многи странци који су долазили у Русију, заљубљивали су се у руске жене, међутим, Козакиње су се увек поносиле својом лепотом, умом и силом.
Извор:
Пише: Аркадиј Талисвејбер
Пише: Аркадиј Талисвејбер
2024-10-22 20:04:56
Пише: Аркадиј Талисвејбер
2024-10-18 13:56:50
Компанија НИС наставља да шири круг партнера међу образовним институцијама у Србији успостављањем сарадње са правним факултетима Универзитета у Београду и у Новом Саду. Меморандуме о сарадњи потписали су Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а, и декани ових факултета, проф. др Зоран Мирковић и проф. др Татјана Бугарски.
2024-10-16 11:29:02
Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.
2024-10-11 13:02:12
Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.
2024-10-06 17:31:50
На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.
2024-10-03 19:05:34
Храм Свете Тројице Руске православне цркве у Београду подигнут је 1924. У години када обележава век...
2024-09-30 13:04:21
Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».
2024-09-25 21:28:35
Вишегодишње партнерство компаније НИС и општине Нови Бечеј настављено је новим пројектом од значаја за локалну...
2024-09-22 16:04:10
Познати редитељ каже да његов нови филм има за циљ да „супротстави покушаје да се убије Бог“ у људима, како глобално тако и у Украјини
2024-09-22 00:28:19
Зашто Козаци обавезно на свадбама ломе посуђе? Како је настао обичај да се на свадбама младенцима виче Горко? Како треба да се понашате за свадбеним столом?
2024-09-20 20:01:06
Козачка кухиња је толико оригинална и укусна па је зато проучавају не само кулинари и нутриционисти, већ и професионални историчари и етнографи. Стручњаци праве разлику између свакодневне и свечане кухиње.
2024-09-14 17:53:48
У Филолошкој гимназији у Београду свечано је отворен кабинет чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру програма „Енергија знања“.
2024-09-11 12:29:47
„Културиста у Русији”: како српски новинар открива нашу земљу гледаоцима на Балкану – Портал Руског географског друштва
2024-08-26 00:32:40
У Минску је 14. августа 2024. године, на дан Изношења Часнога живототворног Крста, празник Свемилостивог Спаса...
2024-08-16 16:45:59
У Уљановску на омладинском самиту БРИКС-а присуствују представници Бразила, Русије, Индије, Кине, Јужне Африке, Етиопије, Египта, Ирана, Саудијске Арабије и УАЕ – студенти, привредници и јавне личности.
2024-07-30 20:22:10
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
2024-07-19 22:44:34
Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“
2024-05-30 18:42:36
У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.
2024-05-30 18:36:42
Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона
2024-05-26 14:02:51
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
2024-04-03 13:25:37
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51