Повратак генерала – 145. годишњица доласка руских добровољаца у Србију

Објављено: 23.09.2021.год.

24. септембра, 08:00 - 15. октобра, 17:00


У историји Русије XIX век је био доба културног, политичког и духовног успона. Руска држава је елиминисала последње центре робовласништва и хајдучије на Кавказу и у средњој Азији, јачајући своје границе и приближавајући цивилизацију народима Истока. Муњевите акције мањиh група добро припремљених и обучених пешадинаца, Козака на коњима и пољске артиљерије били су главни облик ратовања руске војске у овим крајевима.  Михаил Григоријевич Черњајев, који је тада имао велико борбено искуство, успео је да искористи ову тактику 1865. године да заузме град Ташкент, чије је становништво у то време бројало око 100 хиљада људи. Черњајев убрзо је опозван из Туркестана и био је у резерви све до пензионисања 1875. године. У периоду 1873–1876, М. Г. Черњајев је у Санкт Петербургу издавао новине Русский мир, које су истицале националне ставове супротне опрезном реформистичком правцу владе по питању унутрашње и спољне политике. У томе је био близак групи московских словенофила који су били окупљени око И. С. Аксакова. Када је у лето 1875. у Херцеговини избио устанак православног српског становништва против турских власти, Русский мир је био први лист у главном граду који је посебну пажњу посветио овом догађају. Пораст грађанске свести и жеља руског друштва да предузме независне кораке, диктиране националним осећањима ван контроле државе, уплашили су владу Русије. Упркос директној царској забрани Черњајев је отишао у Београд, у који је стигао у априлу 1876. године. Ратни планови свели су се на главну идеју – снагама Тимочко-моравске војске изненадним нападом поразити Турке, ударивши у правцу Ниша. М. Г. Черњајев је пристао да ступи у српску службу 12. маја 1876. без икакве дозволе цара. Моравска групација Черњајева бројала 50 хиљада људи, источна групација Лешјанина 25 хиљада, западна групација Алимпића 20 хиљада, а ибарска војска Заха 24 хиљаде људи. Насупрот њима била је турска војска, у којој се налазило 20 хиљада башибозлука, 25 хиљада резервиста и 133 хиљаде редовних војника.

Избијање непријатељстава је показало да је било готово немогуће поновити успехе средњоазијске акције. Регуларна турска војска је била много боље припремљена од кокандске војске, а борбени квалитети башибозлука су били нешто инфериорнији од српске народне армије која је представљала милицију. Војну и санитарну помоћ Србима су пружали поједини припадници бројних европских народа. Међутим, велика већина добровољаца је дошла из Русије. До краја јула 1876. у Србију су стигле вође војног добровољства, пензионисани професионални официри, међу којима су, поред 48-годишњег Черњајева, били 34-годишњи Н. А. Кирејев (погинуо 18. јула 1876) и 36-годишњи Н. Н. Рајевски (погинуо 20. августа 1876). Повећана подршка јавности добровољачком покрету довела је до тога да је цар Александар II дозволио официрима да дају привремене оставке како би учествовали у добровољачком покрету. Словенски комитети су укупно послали 4.303 лица из Русије у Србију, али ова цифра не укључује неколико стотина оних који су сами стигли. М.Г.Черњајев је у јавном извештају о утрошеним средствима написао да је октобром под његовом командом остало 2.446 добровољаца: 640 официра и 1.806 подофицира и војника са искуством у војној служби. У истом извештају, Черњајев је објаснио да је један број добровољаца био изван његове команде у Ибарској и Дринској војсци. Да бисмо разумели значење ових бројки, наводимо да је према Војним шематизмима Кнежевине Србије 1876. године редовна српска војска шест месеци пре рата имала само 317 официра, од којих је пет било пуковника, 12 потпуковника, 20 мајора.

У тешким условима, јесени 1876, Черњајев је инсистирао да је дошло време за званичну интервенцију оружаних снага Русије, које би могле да искористе концентрацију снага турске војске на западу и убрзано се пробију до престонице Порте, кроз планинске превоје на Балкану, чиме би се избегао будући неизбежан тежак и крвав рат. Турска војска у Ђунису са надмоћнијим снагама је успела да победи здружене снаге српске војске и руских добровољаца 17. (29) октобра 1878. године. Колосални губици међу добровољцима, губитак стратешке тачке одбране и пад војног духа у армији су приморали Черњајева да кнезу Милану пошаље у Београд хитан телеграм у којем се наводи да ће без хитног примирја Србија бити осуђена на пропаст. Следећег дана, Русија је започела делимичну мобилизацију војске, поставила ултиматум османској влади да ургентно закључи примирје и повуче турске трупе са предратне територије кнежевине Србије. Дана 20. октобра (1. новембра)  1876. ступило је на снагу примирје. Черњајев је предао команду српском официру и отишао за Београд. Интервенција званичне Русије је имала своју цену. Непослушни генерал је био принуђен да хитно напусти Србију. Генерал Черњајев је морао да сносе консеквенце своје непослушности: дуго није добио царску дозволу за повратак у Русију, био је држан по страни од борбених операција на Балкану током руско-турског рата и био му је изричито забрањен повратак у Србију на почетку другог српско-турског рата. Последњи добровољци су напустили Србију до краја фебруара 1877.

Сећање на тешке дане војне сарадње је било замрачено међусобним пребацивањима и оговарањима руских добровољаца и српских официра. Међутим, његови саборци у Русији и Србији сећали су се генерала по добру. Друштво „бивших руских добровољаца из остатака борбених одреда светог рата 1876. године за ослобођење Србије“ окупљало се на свечаним парастосима у Русији све до 1914. Искра борбе која се распламсала у лето 1876. није замрла и настављена је у руско-турском рату 1877–1878., чији је један од резултата било међународно признање независности Србије. Османска застава, која је у јуну 1876. збачена са Калемегдана, од тада се више никада није уздигла на зидовима Београдске тврђаве.

Изложба представља скенове докумената из личне архиве М. Г.Черњајева, која се чува у Одељењу писаних извора Државног историјског музеја у Москви (ГИМ). Скенови важних илустрација (фотографије, карте и литографије) такође су из овог музеја. Изложбу допуњују илустрације из приватне збирке руске штампе (ЧС), чији се примерци могу видети у оригиналу и у облику скенова. Приликом излагања коришћен је стари календар, осим за одређене важније догађаје, код којих су наведени датуми према старом (и према новом) календару.

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Одржана премијера филма „Бранили су небо отаџбине“

Поптредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић присуствовао је у београдској Комбанк дворани свечаној премијери документарног филма “Бранили су небо отаџбине” редитеља Драгана Елчића и сценаристе Будимира Поточана у продукцији Војнофилмског центра “Застава филм” Управе за односе са јавношћу.

Бански двор Бањалука „домаћин“: Одржана промоција збирка поезије “Пјесме” Христине Мрше
Бански двор Бањалука „домаћин“: Одржана промоција збирка поезије “Пјесме” Христине Мрше

Збирка поезије „Пјесме“ ауторке Христине Мрше представљена је у понеђељак увече у препуној Вијећници Банског двора. О збирци су говорилии рецензент проф.др Радана Лукајић и ауторка, а модератор је била Марија Пејић. Овај догађај организован је у сарадњи са Банским двором – Kултурним центром, а под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске.

2021-10-13 11:36:12

РТ: Позната руска глумица ће снимити први филм у космосу
РТ: Позната руска глумица ће снимити први филм у космосу

Космичка летелица са руском глумицом Јулијом Пересилд стигла је до Међународне космичке станице (МКС). Неки гледаоци...

2021-10-06 08:49:31

Десет дела Лава Толстоја које треба свако да прочита
Десет дела Лава Толстоја које треба свако да прочита

Одабрати из тако обимног опуса генијалног писца само десет дела истински је изазов. Ипак, упустили смо...

2021-10-03 10:50:20

Емир Кустурица и „Гаспром њефт“ спојили музику и биоскоп у формату  „Кустендорф концерт“
Емир Кустурица и „Гаспром њефт“ спојили музику и биоскоп у формату „Кустендорф концерт“

  „Кустендорф концерт“ познатог српског редитеља Емира Кустурице и његове музичке групе "The No Smoking Orchestra" доступан...

2021-09-28 13:06:10

Фестивал „Кустендорф Класик“ се враћа у Дрвенград у новом формату
Фестивал „Кустендорф Класик“ се враћа у Дрвенград у новом формату

Ове године ће се музички фестивал Емира Кустурице и „Гаспром њефта“ одржати у онлајн формату, 28. септембра!

2021-09-24 15:36:06

Фестивал током рата
Фестивал током рата

Први пут сам на фестивал фантазије у Доњецку стигла сасвим случајно. Мој учитељ није могао доћи,...

2021-09-16 13:23:45

Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом
Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом

Они савршено дочаравају једну од најдужих и најстрашнијих опсада у историји човечанства.

2021-09-12 08:38:37

Три награде за Србију у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма
Три награде за Србију у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма

Представници Министарства одбране и Војске Србије у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма у Руској...

2021-09-02 13:45:27

Преминуо Микис Теодоракис, чувени грчки композитор
Преминуо Микис Теодоракис, чувени грчки композитор

Грчки композитор и политички активиста Микис Теодоракис, који је одиграо кључну улогу у подизању свести о глобалном положају Грчке током војне диктатуре крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века, преминуо је у 97. години.

2021-09-02 06:52:01

„Трг од ћирилице“: Уручене награде лауреатима Милутину Мићовићу и Институту за српску културу
„Трг од ћирилице“: Уручене награде лауреатима Милутину Мићовићу и Институту за српску културу

Дванаесте вечери манифестације „Трг од ћирилице“, које је одржано 26. августа 2021. године на Тргу Херцег...

2021-08-28 08:33:13

„Трг од Ћирилице“: „Пјесан Богу, слава роду!“
„Трг од Ћирилице“: „Пјесан Богу, слава роду!“

Пјесан Богу, слава роду! – порука је једанаесте вечери манифестације Трг од Ћирилице На Тргу Херцег Шћепана,...

2021-08-27 09:00:00

Преминуо Чарли Вотс, бубњар „Ролингстонса“
Преминуо Чарли Вотс, бубњар „Ролингстонса“

Легендарни рокер, Чарли Вотс, бубњар „Ролингстонса“ преминуо је у Лондону у 81. години, потврдио је његов публициста.

2021-08-24 19:13:32

Изложба о грофу Сави Владиславићу Рагузинском, дипломати Петра I Великог
Изложба о грофу Сави Владиславићу Рагузинском, дипломати Петра I Великог

Галерија РТС са поносом представља изложбу о грофу Сави Владиславићу Рагузинском, дипломати цара Петра Великог који је формирао руску спољну обавештајну службу, разграничио руско и кинеско царство, активно учествовао у војним операцијама Руског царства и реализовао потписивање мира са Турском, преноси РТС

2021-07-07 07:04:51

Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“ – користан садржај и врхунске илустрације
Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“ – користан садржај и врхунске илустрације

Изложба илустрација из уџбеника руског језика „Ни пуха ни пера!“ отворена је данас у Културној станици...

2021-06-29 15:57:54

Видовдански концерт „Биничког“ у Бањалуци
Видовдански концерт „Биничког“ у Бањалуци

Заједничким наступом Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ и Полицијског оркестра Министарства унутрашњих послова Републике Српске,...

2021-06-29 13:25:48

Свечани видовдански концерт под називом „Србија се роди“
Свечани видовдански концерт под називом „Србија се роди“

Православно спортско друштво Света Србија, уписано Друштво код надлежног регистра и Министарства, две деценије успешно ради....

2021-06-26 15:21:12

Пет најбољих филмова невероватног руског редитеља Александра Сокурова
Пет најбољих филмова невероватног руског редитеља Александра Сокурова

Александар Сокуров важи за једног од најзначајнијих живих филмских стваралаца у Русији. Издвојили смо његових пет награђиваних филмова које препоручујемо свим љубитељима руске културе.

2021-06-20 09:22:58

Исток и Азија на платнима руских сликара
Исток и Азија на платнима руских сликара

Руски сликари су имали обичај да путују Европом и Руском империјом, и да много времена проводе...

2021-05-16 10:05:34

Пет књига Михаила Булгакова које обавезно треба прочитати
Пет књига Михаила Булгакова које обавезно треба прочитати

Булгаков је један од најзагонетнијих и најкомичнијих руских писаца. Имао је буран и тежак живот, и...

2021-05-15 06:26:12

Хандке: Литература има јаку везу с инатом и бијесом, али никада са мржњом
Хандке: Литература има јаку везу с инатом и бијесом, али никада са мржњом

Добитник Нобелове награде за књижевност и „Велике награде Иво Андрић“ Петер Хандке истакао је да литература...

2021-05-08 21:58:17

„Хвала ти брате“: Кустурица у Андрићграду уручио Петеру Хандкеу „Велику награду Иво Андрић“
„Хвала ти брате“: Кустурица у Андрићграду уручио Петеру Хандкеу „Велику награду Иво Андрић“

Уз братске речи – Хвала ти брате, хвала ти брате, хвала ти брате, Емир Кустурица уручио...

2021-05-07 17:07:46

Концерти поводом Дана Војске Србије
Концерти поводом Дана Војске Србије

Поводом Дана Војске Србије репрезентативни оркестар Гарде и Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ поклонили су београђанима два концерта на отвореном.

2021-04-26 02:04:47

Десет слика које су постале симболи СССР-а
Десет слика које су постале симболи СССР-а

Уметност је требало да буде у служби комунистичких идеала, па су ликовни уметници на платнима дочаравали...

2021-04-25 08:20:47

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: