Какве су сличности и разлике између руског и других словенских језика?

Објављено: 04.04.2021.год.
фото: © Legion Media; Russia Beyond / RT

Да ли је лако учити друге словенске језике ако знате руски?


Руски језик припада словенској групи индоевропске језичке породице. Словенске језике, према различитим изворима, говори између 400 и 500 милиона људи. Руски је најраспрострањенији словенски језик. Сматра се да данас руски језик у свету говори око 250 милиона људи. Руски је један од пет званичних језика УН и у протеклим годинама је 
на другом месту по распрострањености на интернету. пише Russia beyond.

Природни говорници руског језика, исто као и странци који у одређеној мери знају руски, често се питају да ли он личи на сродне словенске језике и може ли им знање руског језика помоћи у разумевању и учењу неког од тих језика. Покушаћемо да одговоримо на то питање.

Како су настали словенски језици и ко их говори?

Савремени словенски језици имају заједничког претка. То је прасловенски језик који је постојао отприлике до 6-7. века нове ере као конгломерат дијалеката словенских племена настањених на великом простору Источне Европе.

Од 7. века у прасловенском се већ издвајају западна, јужна и источна група дијалеката, од којих су касније настале подгрупе словенских језика са карактеристичним лексичким, морфолошким, фонетским и граматичким разликама међу њима.

Западна подгрупа су савремени пољски (око 40 милиона говорника), чешки (око 10,5 милиона), словачки (5,2 милиона), кашупски (војводство Поморје у Пољској, око 100 хиљада), лужичкосрпски језици (земље Саксонија и Бранденбург у Немачкој, око 50-60 хиљада), јужнорусински језик (Војводина у Србији, Славонија у Хрватској, око 15.000), а такође језици полапских и поморских Словена који су изумрли пре неколико векова на територији савремене Немачке и Пољске. Сви западнословенски језици користе латиницу изузев јужнорусинског језика који користи ћирилицу.

Јужна подгрупа су савремени бугарски (око 9 милиона) и македонски (око 2 милиона), словеначки (око 2 милиона) и језици који су донедавно третирани као један државни језик под називом српскохрватски: српски (преко 9 милиона говорника у Србији, Републици Српској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, с тим што у Црној Гори део становништва и представници власти третирају локалну варијанту српског језика као посебан црногорски језик, и још око 3 милиона говорника српског у дијаспори), хрватски (око 6 милиона људи) и бошњачки, језик босанских Словена муслиманске вероисповести (око 1,3 милиона). Наведени државни језици са некадашњег српскохрватског говорног подручја имају практично идентичну граматичку основу и заједнички вокабулар. И поред толике сличности, после распада Југославије сам назив „српскохрватски“ је изгубио актуелност јер је свака новонастала држава наставила да води сопствену језичку политику која подразумева и развој националног језика. 

Јужнословенској групи припадају и језици православног богослужења: изумрли старословенски језик и његов наследник црквенословенски. Бугари и Македонци користе ћирилицу, Срби и Црногорци ћирилицу и латиницу, а Хрвати и Словенци само латиницу.

Источна подгрупа су савремени руски језик, украјински језик (према различитим изворима 30-40 милиона), белоруски језик (око 7 милиона), а такође карпатско-русински језик (према различитим изворима 100.000-600.000, Закарпатска област Украјине, Источна Словачка, северни делови Мађарске и Румуније, делови такозване Лемкившчине у Пољској), који је у земљама Европске уније и у Русији признат као засебан језик, али се у Украјини третира као дијалекат. Источни Словени користе ћирилицу (а поједине варијанте карпатско-русинског језика у Словачкој – латиницу).

Сви словенски језици су сачували неколико хиљада заједничких речи које у сваком од њих чине значајан део фреквентне лексике. Унутар језика сваке подгрупе има још више заједничког у лексици, фонетици, творби речи и граматици. Поред тога, између појединих словенских језика из различитих подгрупа могу такође постојати међусобне билатералне историјске везе и паралеле. Уједно су на многе словенске језике током њиховог развоја утицали и други, несловенски језици, пре свега немачки, турски и мађарски. Хиљаду година је трајао период у коме су представници различитих делова словенског ареала могли међусобно да комуницирају без преводиоца. Али данас су често принуђени да једни са другима разговарају на енглеском јер без специјалне обуке није могуће да Пољак разуме Руса, Чех Србина или Бугарин Словенца, било да је реч о писаном тексту или усменом говору. Као што је већ речено, изузетак у том смислу, наравно, представља комуникација између Срба, Црногораца, Хрвата и Бошњака (тј. босанских муслимана). Исто тако једни друге могу да разумеју Чеси и Словаци, Бугари и Македонци. Словенци и Македонци по правилу добро разумеју житеље осталих земаља бивше Југославије, али у обрнутом смеру није тако – житељи тих земаља, са своје стране, много теже разумеју словеначки и македонски.

Како други словенски народи разумеју руски? По чему је руски сличан другим словенским језицима, а по чему се од њих разликује?

Руски, украјински и белоруски

Руски, украјински и белоруски су међусобно веома блиски. До 13-14. века источни Словени су говорили и писали на језику који је директан предак руског, украјинског и белоруског. Житељи целе Старе Русије звали су га „рус(ь)скый язык“, а савремени руски слависти зову га староруски језик (древнерусский язык). Временом се кроз векове у језику различитих региона Старе Русије појављивало све више локалних разлика у лексици и граматици и развијали су се специфични језички процеси, што је у 19. веку резултирало формирањем и кодификацијом украјинског и белоруског језика који се разликују од руског. До 1917. године украјински и белоруски су званично третирани као малоруски и белоруски дијалекат јединственог руског језика, а званичан статус државних језика у Украјинској и Белоруској ССР добили су 1922. године заједно са формирањем СССР-а.

У последња три века руски језик је у већем делу Украјине и Белорусије, које су биле део Руске империје, а затим СССР-а (пре 1939, 1939. и после 1945. Украјинској и Белоруској ССР придружене су западне територије данашње Украјине и Белорусије), био јединствени државни језик (у Руској империји) или један од два државна језика (у СССР-у), и зато у 21. веку 
већина становника Украјине и огромна већина становника Белорусије говори руски језик као матерњи или као други језик. У средњем веку је територије ових земаља дуго контролисала Пољска (западне области Украјине и Белорусије биле су под пољским утицајем или пољском управом све до 1939. године), што је неизбежно извршило снажан утицај на украјински и белоруски вокабулар. Услед тога, данашњи Украјинци и Белоруси су или говорници руског језика или у великој мери разумеју руски, док Руси без специјалне обуке (или познавања пољског језика) тешко могу да разумеју украјински и белоруски.

Ако сте Рус или странац који зна руски биће вам далеко лакше да научите украјински и белоруски него онима који не знају руски. А ако уз то знате још и пољски, онда ћете украјински и белоруски савладати без нарочитих проблема.

Руски језик и западнословенска подгрупа

Западнословенски језици, гледано из руског угла, имају тешку фонетику која обилује шуштавим и меким сугласницима, има дуге вокале (чешки и словачки), назалне вокале (пољски)... Русима је још тежа њихова граматика. На пример, руски језик има само три деклинације, док словачки и чешки имају преко десет типова промене именица! Наравно, структура руског и других словенских језика је у целини слична, тако да и између руског и западнословенских језика постоје сличности у лексици, али тешко да ће вам познавање руског језика много помоћи да научите пољски или чешки. Мораћете да уложите скоро исти напор као и у учењу било ког новог европског језика. Ако од словенских језика познајете, рецимо, само пољски, онда ће вам учење руског језика такође бити озбиљан изазов, између осталог и због ћирилице.

Руски језик и јужнословенски језици

Захваљујући посебној улози коју је у развоју руског језика одиграо старословенски, а затим и црквенословенски језик, руски је са јужнословенским језицима повезан великим бројем такозваних црквенословенизама, тј. руске лексике јужнословенског порекла. Није у питању само књишка лексика него и мноштво тако једноставних и фреквентних речи као што су среда, праздник, здание, одежда, страна, помощь, единица, нравиться, и др. Занимљиво је да је у другој половини 19. века настала обрнута ситуација. Наиме, Русија је узела непосредно учешће у ослобађању балканских Словена од турског јарма, а руска књижевност је доспела у врх светске књижевности, тако да су сада јужнословенски језици, тј. обновљени српскохрватски и поготово бугарски, почели интензивно да позајмљују речи из руског језика.

И поред тих историјски условљених сличности у лексици, оне наравно нису довољне да би неко ко зна руски лако могао научити било који јужнословенски језик. Ту има доста потешкоћа. У српском/хрватском и словеначком је проблематична деклинација. Она је слична, али наставци „нису као у руском“ (словеначки, на пример, има двојину...). Слично је и са конјугацијом, да и не говоримо о акценту и реду речи у реченици. Бугарски и македонски још имају и постпозитивне чланове и велики број глаголских облика, а немају деклинацију. И наравно, као и у случају са западнословенским језицима, има много словенске лексике која се не користи у савременом руском, много позајмљеница из немачког и мађарског, и поготово турског, што је и иначе карактеристично за овај регион (нарочито много турцизама има у бугарском и македонском, и у бошњачком језику, а мање код Срба, и још мање код Хрвата). Све у свему, знање руског језика ће вам можда у већој мери олакшати учење јужнословенских него западнословенских језика, али свакако не треба очекивати да ће то бити „лаганица“.

Какав закључак се може извести о руском и другим словенским језицима? Руски језик је близак сродник осталих словенских језика. Њихова међусобна сличност је условљена како заједничким коренима тако и каснијим контактима између тих језика.

Да ли знање руског помаже у учењу других словенских језика?

И помаже (када видите сличност са руским), и не помаже (када не видите сличност), па чак може и да смета (када вас сличност само збуњује). Нема сумње да је друге словенске језике лакше и брже научити да се читају него да се разумеју на слух, и утолико пре да се говоре. У процесу говора или писања долази до изражаја појава која се зове језичка интерференција сродних језика, када се човеку у глави помешају елементи сличних ситема и он говори „мешовитим“ језиком. Понекад је тај процес веома распрострањен и захвата велике популације. На пример, у Украјини или Белорусији, које су фактички двојезичне средине, људи често комуницирају на несистемски помешаном руско-украјинском (такозвани суржик) или руско-белоруском говору (такозвана трасјанка).

 


Да видимо на крају шта о интерференцији кажу словенски билингви и странци који говоре руски и друге словенске језике. 

Дејан, филолог, русиста, говорник српског и македонског језика:

Не мислим да ми је познавање двају словенских језика на било који начин помогло у учењу руског. Пре ће бити да ми је отежало посао. Највеће препреке за мене су ред речи у реченици, рекција и изговор појединих гласова.

Али то је само мој случај. Знам Српкињу која говори најчистији руски, мада није у стању да објасни ниједно граматичко правило руског језика. Исто тако знам доста Срба који деценијама живе у Русији и говоре некакав „руски пиџин“.

Лексика је слична, али има и много речи истог корена са различитим значењем које вас вуку да кажете оно што уопште нисте хтели. Моја познаница, лекторка руског језика (Македонка по једном родитељу), буквално је преводила македонски израз „пукнав од смеа“ руским „я пукнула со смеху“, што на руском, благо речено, није баш исто („пукнуть“ значи „пустити голуба“).

Словенски језици су, наравно, слични. Али ако Словен жели да постигне одличан резултат, он ће морати да уложи исти напор, било да учи руски или папуански.

Светослава, филолог-србокроатиста, говорник руског и бугарског језика:

Одрасла сам у двојезичној руско-бугарској породици. Моји родитељи су одлично савладали „језик брачног друга“. Будући да је остао у Русији, тата је временом савршено научио руски и потпуно се асимиловао у Русији, а када је својевремено дошао у Москву као 20-годишњи студент знао је језик на нивоу који се учи у школи (у време социјализма руски је у Бугарској био обавезан страни језик). У почетку је правио смешне грешке. На пример, једном када је мојој (будућој) мами описивао свој родни град рекао је: „А крыши у нас покрыты...“, па је онда направио паузу, тражећи праву реч, и на крају рекао: „черепашками“. Испало је: „Кровови су код нас покривени корњачицама“, а хтео је да каже „цреповима“ (на руском „черепицами“).

Канаме, филолог слависта, предавач руског и српског, природни говорник јапанског језика (говори руски, српски, бугарски, русински, словачки и пољски):

Нема сумње да познавање руског језика помаже у учењу других словенских језика, али се не може рећи да оно увек доприноси њиховом бољем савладавању. У почетној фази учења [других словенских језика] руски језик помаже да се брзо оријентишемо у граматичком систему новог језика, и чини се да је све то једноставно и јасно управо захваљујући руском. Али у каснијој фази морамо да га „заборавимо“ јер нам он смета да се удубимо у специфику језика који учимо и да га савладамо на природнији начин. Боље је ако почнемо да размишљамо на језику који учимо избегавајући помисао: „А како се то каже на руском?“. И ја сам у више наврата имао тај проблем када сам учио на пример, српски, бугарски и русински. Али мени је, са једне стране, драго кад се сетим да сам за време своје прве посете Србији приметио да говорим српски „са руским нагласком“, а са друге стране, тада сам сагледао да се некако треба ослободити својих „рђавих“ навика и савладати српски како треба. После тога су у мојој глави руски и српски постали сасвим различити језици и престао сам да мешам речи или граматичке облике.

Вјачеслав Чарски, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Лавров: Постоји Резолуција 1244 и њу нико није укидао

2021-04-17 09:40:24

  Разговори о „великој Албанији“ су провокативни и Москва позива покровитеље Приштине из ЕУ и НАТО-а, да зауставе таква осећања, рекао је министар спољних послова Сергеј Лавров. "Мислим да...

Наришкин: Нове санкције САД непријатељски и врло непромишљен корак

2021-04-17 08:33:01

Шеф Спољнообавештајне службе Русије Сергеј Наришкин назвао је новi пакет америчких санкција непријатељским и непромишљеним кораком, који води ка уништавању односа између две земље и међународне...

Песков: Било би веома важно да и Макрон и Меркел током разговора са Зеленским искористе свој утицај

2021-04-17 08:02:20

Кремљ је уочи предстојећег састанка председника Украјине Владимира Зеленског са његовим француским колегом Емануелом Макроном у Паризу позвао Париз и Берлин да се усредсреде на подстицање...

РТ: Русија протерује 10 америчких дипломата и разматра „болне“ мере усмерене на америчка предузећа - Лавров

2021-04-16 21:12:29

Десет америчких дипломата мораће да напусти Русију као одговор на протеривање руских дипломата из Вашингтона, рекао је министар спољних послова Сергеј Лавров, додајући да Москва разматра...

Захарова: Ланчана реакција чланица НАТО-а у знак подршке америчким санкцијама вазализам 21. века

2021-04-16 08:40:10

Портпарол Министарства спољних послова Марија Захарова је коментаришући позив руским амбасадорима у Пољској и Великој Британији, назвала је то ланчаном реакцијом земаља НАТО-а у знак подршке...

Москва: У најскорије време ће уследити серија реципрочних мера на америчке санкције

2021-04-16 08:36:33

Заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков је на састанку са амбасадором САД у Москви Џоном Саливаном, који је позван на разговор у Министарство спољних послова Русије,...

Володин: Уводећи санкције САД саме себе кажњавају

2021-04-16 08:01:44

Одлука Вашингтона да уведе нове санкције Русији има непријатељски карактер, али се могло предвидети да ће до тога доћи, саопштио је председник Државне думе Вјачеслав Володин. Володин...

Косачов: Освета је јело које се сервира хладно

2021-04-16 07:43:57

Русија ће обавезно и оперативно одговорити на америчке санкције, саопштио је потпредседник Савета Федерације Константин Косачов. „Нове америчке санкције, неосноване и бесмислене по форми, ако се уопште...

Захарова: Земље НАТО-а својим провокативним дејствима погоршавају ситуацију око Украјине која не улази у његову зону одговорности

2021-04-16 07:38:04

САД и НАТО оптужују Русију за војне припреме на граници са Украјином како би под тим изговором активније гомилале сопствене снаге, изјавила је портпарол Министарства спољних...

РТ: Русија обећава реципрочне мере на нове санкције САД-а, док НАТО и ЕУ подржавају Бајденов потез

2021-04-15 20:35:36

Министарство спољних послова Русије је саопштило да ће ускоро реципрочно реаговати на нови пакет санкција који је против Русије објавио амерички председник Џо Бајден, при чему...

Култура

Какве су сличности и разлике између руског и других словенских језика?

Да ли је лако учити друге словенске језике ако знате руски?

Ослобођени Београд у објективу совјетских фотографа
Ослобођени Београд у објективу совјетских фотографа

Совјетске трупе су 20. октобра 1944. године уз помоћ Титових партизана и Бугарске народне армије извеле...

2021-04-03 08:21:24

Србија поднела захтев за номинацију шљивовице на Унескову листу
Србија поднела захтев за номинацију шљивовице на Унескову листу

Министарство културе Републике Србије предало је Унеску захтев за номинацију шљивовице на репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

2021-03-31 18:56:16

Драгоцености руских царева: Каква се ремек-дела чувају у „посебној ризници“ Историјског музеја?
Драгоцености руских царева: Каква се ремек-дела чувају у „посебној ризници“ Историјског музеја?

У посебном фонду музеја на Црвеном тргу чувају се уникатне драгоцености царске породице и руског племства, дела најбољих јувелира свог времена.

2021-02-28 07:46:03

Руска газета: „Дара из Јасеноваца“ - српски одговор фалсификаторима историје
Руска газета: „Дара из Јасеноваца“ - српски одговор фалсификаторима историје

23. фебруара, на Дан бранилаца отаџбине, заслужено су прослављени они који штите границе историје од ширења крила присталица рехабилитације фашизма, подржани од појединих снага на Западу. И опет, као у годинама Другог светског рата, у борби против „смеђе куге“ испоставило се да су наши геополитички савезници, Срби, раме уз раме са народима Русије. Ових дана је широј јавности представљен филм „Дара из Јасеновца“, редитеља Предрага Антонијевића, који је успех постигао на америчкој благајни, али је из политичких разлога искључен из даљег такмичења за Оскара.

2021-02-24 08:45:22

Необичан неки свет: Завирите у објектив младих фотографа Русије
Необичан неки свет: Завирите у објектив младих фотографа Русије

У историји совјетске фотографије било је много мајстора са ауторском визијом, али је у многим фотографијама...

2021-02-21 09:00:37

Изложба „Ратна слика Србије у Другом светском рату, 1941–1945” отворена у крагујевачком меморијалном музеју
Изложба „Ратна слика Србије у Другом светском рату, 1941–1945” отворена у крагујевачком меморијалном музеју

 Поводом Дана државности Републике Србије и 45 година крагујевачког Меморијалног музеја "21. октобар", у тој установи...

2021-02-16 08:06:20

Уз подршку НИС-а отворен кабинет за руски језик у Шабачкој гимназији
Уз подршку НИС-а отворен кабинет за руски језик у Шабачкој гимназији

У Шабачкој гимназији отворен је кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија...

2021-02-10 15:32:52

Вечна борба између добра и зла
Вечна борба између добра и зла

Интервју са писцом Александром Конторивичем и једанаестогодишњом Фаином Савенковом, најмлађим чланом Савеза писаца Луганске Народне Републике

2021-02-09 16:49:36

Догодине на Мећавнику: Додељене награде 14. Кустендорфа „Четрнаест година добрих вибрација и филмова“
Догодине на Мећавнику: Додељене награде 14. Кустендорфа „Четрнаест година добрих вибрација и филмова“

 Четрнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф завршен је доделом награда најбољим филмовима такмичарског програма. Чланови жирија...

2021-01-26 07:18:44

Други дан 14. Кустендорфа: Редитељ Сузан Никјарели: Време убијених односа
Други дан 14. Кустендорфа: Редитељ Сузан Никјарели: Време убијених односа

Такмичарски програм другог фестивалског дана чинили су филмови: „Доме, слатки доме“, редитељке Агате Пушч из Пољске,...

2021-01-24 07:39:50

Отворен 14. Кустенфорф: „Рекреирано расположење и идеја да је филм већи од живота“
Отворен 14. Кустенфорф: „Рекреирано расположење и идеја да је филм већи од живота“

Четрнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почео је вечерас на веб адреси kustendorf.online и трајаће...

2021-01-23 06:08:39

Почиње Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф
Почиње Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф

Четрнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње данас и трајаће до 25. јануара 2021. године....

2021-01-22 08:00:40

Oд четрдесетих до деведесетих година прошлог века: СССР у објективу легендарног фотографа
Oд четрдесетих до деведесетих година прошлог века: СССР у објективу легендарног фотографа

У свом дугом професионалном веку класик совјетске фотографије Всеволод Тарасевич сведочио је о свим аспектима совјетског...

2021-01-17 08:56:37

Луспекаевка - оживљени феникс који загрева наше душе својом топлином у тако хладном времену
Луспекаевка - оживљени феникс који загрева наше душе својом топлином у тако хладном времену

Свако је детињство имао на свој начин: неко у биоскопима, неко у циркусу или забавним парковима,...

2021-01-16 14:21:34

Нека најбољи руски војни оркестри затресу ваше звучнике
Нека најбољи руски војни оркестри затресу ваше звучнике

Ови војни хорови и оркестри ће вас распевати, размрдати и загрејати за новогодишње празнике

2021-01-07 06:02:22

Пет руских филмова који се очекују 2021. године у земљи и свету
Пет руских филмова који се очекују 2021. године у земљи и свету

Иако је пандемија новог вируса корона прилично погодила руску филмску индустрију, она ипак није успела да је заустави. Наиме, у идућој години са великом пажњом и нестрпљењем ишчекује се неколико премијера које могу бити занимљиве публици како у земљи тако и у свету. Russia beyond је издвојила пет кључних наслова.

2021-01-01 06:53:12

Фаина Савенкова: Како сам постала писац са 11 година
Фаина Савенкова: Како сам постала писац са 11 година

Међу масом надарене деце, понекад најбољи од најбољих засветле попут звезда. Они постају понос не само својих родитеља и наставника, већ и града, земље у којој су имали среће да су рођени. Фаина Савенкова је понос Луганска. Од једанаесте године писац ствара конкуренцију за давно већ доказане ауторе.

2020-12-02 18:35:01

ВФЦ „Застава филм“ обележава 72 године успешног рада
ВФЦ „Застава филм“ обележава 72 године успешног рада

Војнофилмски центар „Застава филм“, установа у саставу Управе за односе са јавношћу Министарства одбране, 14. новембра обележава 72 године постојања и рада. Истрајно и вредно бележећи филмом војнички живот и важне друштвене догађаје, ова установа изборила је јединствено и важно место у српској кинематографији.

2020-11-14 11:35:57

„Роскосмос“ снима филм на Међународној космичкој станици
„Роскосмос“ снима филм на Међународној космичкој станици

Снимање филма почиње у октобру идуће године, паралелно са снимањем првог Насиног блокбастера са Томом Крузом у главној улози.

2020-11-14 08:10:33

Изложба „Ратна слика Србије у Другом светском рату, 1941-1945“ у Дому Војске Србије део културне манифестације „Музеји за 10“
Изложба „Ратна слика Србије у Другом светском рату, 1941-1945“ у Дому Војске Србије део културне манифестације „Музеји за 10“

Изложбом „Ратна слика Србије у Другом светском рату, 1941-1945“ Галерија Дома Војске Србије учествоваће на овогодишњој...

2020-11-11 11:21:09

„Донбас је моја љубав, Донбас је мој бол“
„Донбас је моја љубав, Донбас је мој бол“

Донбас је моја љубав, Донбас је мој бол Синоћ, када сам још једном прошетала влажним јесењим градом,...

2020-11-10 08:49:30

Где је настајала најбоља руска књижевност: Водич кроз најживописнија имања руских писаца
Где је настајала најбоља руска књижевност: Водич кроз најживописнија имања руских писаца

У Русији се гаји изузетно поштовање према писцима и на сваком месту њиховог становања оснивају се музеји.

2020-11-07 08:43:13

Пет разлога да научите руски
Пет разлога да научите руски

За оне који говоре српски учење руског језика и није тако тешко. Међутим, као и у сваком послу, треба имати јаку мотивацију да истрајете и савладате бројне тешкоће на које ћете наићи. Ово су неки од циљева који вас могу инспирисати!

2020-11-07 08:02:15

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: