Пратећи пажљиво научни, образовни и културни живот земље, Српска академија наука и уметности са забринутошћу уочава неприлике у којима се нашао Завод за уџбенике, једна од најважнијих установа образовног система Србије. Такво стање Завода још више нас брине јер су Српска академија наука и уметности, Матица српска и Завод за уџбенике као извршни издавач, носиоци капиталног пројекта српске културе – Српске енциклопедије.
Сувишно је наглашавати да је Завод, од свог оснивања 1957. године, објављивањем око 400 милиона примерака уџбеника за све нивое образовања, приручника, монографија, лексикографских издања, сабраних и изабраних дела водећих имена наше и светске науке, књижевности и уметности – дао немерљив допринос националној култури у најширем смислу тога појма. Међу њима су и сабрана и изабрана дела многих великана наше науке и културе, као што су Никола Тесла, Михаjло Пупин, Стојан Новаковић, Јован Цвијић, Стеван Мокрањац, Богдан и Павле Поповић, Александар Белић, Милош Ђурић и други. Тиме се Завод за уџбенике несумњиво сврстао у установе од националног значаја. Упркос томе, важећи Закон о уџбеницима либерализовао је њихово издавање с образложењем да ће се тиме, због конкуренције, побољшати квалитет уџбеника, да ће држава од свих издавача убирати већи порез но што га плаћа Завод. Та очекивања нису се остварила. У издавачкој делатности приватних издавача уџбеника, a њих имa више десетина и махом су у рукама странаца, нема праве контроле ни у области тиража, нити у области продаје, а упитан је и квалитет провере садржаја уџбеника. Тржиште уџбеника је изван државне контроле, што је несхватљиво и из више разлога штетно и неприхватљиво за било коју правно уређену, слободну и независну државу. Начин избора уџбеника узроковао је појаву корупције и крши Закон о монополу. На слободном тржишту издавачи уџбеника нису равноправни, јер је Завод за уџбенике једини обавезан да штампа нискотиражна издања, расписује тендере и сл. То је национални Завод за уџбенике довело до руба пропасти. Веома је важно, и то морамо да нагласимо – ниједна истински независна и озбиљна држава у свету не би смела допустити да објављивање уџбеника од кључног значаја за образовање и васпитање, као и за очување и неговање националне свести (попут српског, историје, географије, ликовног, музичког) препусти било којој страној држави. То не чине ни државе из којих су страни издавачи дошли у нашу земљу.
Да би се очувало достојно место Завода у српској просвети и култури и омогућио даљи успешан рад ове установе, изложене погрешно схваћеном и у пракси још погрешније организованом тржишту уџбеника, апелујемо на све одговорне политичке чиниоце у нашој земљи да се о Заводу, као установи од посебног значаја за државу, и о уџбеницима донесе нови закон сличан оном који је био на снази од 1973. до 1993. године.
23. фебруара, на Дан бранилаца отаџбине, заслужено су прослављени они који штите границе историје од ширења крила присталица рехабилитације фашизма, подржани од појединих снага на Западу. И опет, као у годинама Другог светског рата, у борби против „смеђе куге“ испоставило се да су наши геополитички савезници, Срби, раме уз раме са народима Русије. Ових дана је широј јавности представљен филм „Дара из Јасеновца“, редитеља Предрага Антонијевића, који је успех постигао на америчкој благајни, али је из политичких разлога искључен из даљег такмичења за Оскара.
У историји совјетске фотографије било је много мајстора са ауторском визијом, али је у многим фотографијама провејавала линија партије и неопходност пропаганде, тј. намештено срећна лица,...
Поводом Дана државности Републике Србије и 45 година крагујевачког Меморијалног музеја "21. октобар", у тој установи културе вечерас је отворена изложба "Ратна слика Србије у Другом...
У Шабачкој гимназији отворен је кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС, у оквиру програма“Енергија знања“. Нова учионица је у потпуности...
Четрнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф завршен је доделом награда најбољим филмовима такмичарског програма.
Чланови жирија Мики Манојловић, Аличе Рорвахер, Бруно Таријер и Мишел Аматје, одлучили...
Такмичарски програм другог фестивалског дана чинили су филмови: „Доме, слатки доме“, редитељке Агате Пушч из Пољске, „Велика достигнућа“, редитеља Николе Вучинића из Црне Горе, „Такнуто-макнуто“, Вере...
Четрнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почео је вечерас на веб адреси kustendorf.online и трајаће до 25. јануара 2021. године.
Уз кратко подсећање на претходне фестивале,...
Четрнаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње данас и трајаће до 25. јануара 2021. године. Ове године, фестивал се одржава онлајн и може да се...