Седам најбољих руских научнофантастичних филмова које морате погледати

Објављено: 29.08.2020.год.
Соларис, Андреј Тарковски/„Мосфильм“, 1972. / Russia beyond


За време Космичке трке совјетски научници су остварили велика достигнућа – лансирали су у свемир сателите, космонауте и космичке станице. Таквим успехом су били инспирисани многи велики научнофантастични филмови. Наводимо седам најбољих, које обавезно треба погледати, пише Russia beyond

1. Спутњик (2020) 

„Спутњик“

Овај узбудљиви научнофантастични хорор филм недавно је премијерно приказан и већ добија одушевљене рецензије широм света. Радња се дешава 1983. године и почиње трагичном и необјашњивом хаваријом у свемиру и принудним повратком двојице космонаута на Земљу. Један није преживео повратак, а други се не сећа ничега у вези са принудним повратком. Гледаоци врло брзо схвате да у преживелом космонауту расте ужасно ванземаљско биће...

Филм је доступан на 
Amazon Prime Video.

Још увек нисте сигурни да треба погледати филм „Спутњик“? 
Ево пет додатних разлога! 

2. Писма покојника (1986) 

„Писма покојника“

Филм „Писма покојника“ је емотивно сагледавање последица нуклеарног Армагедона. Главни јунак је угледни научник чији је надимак „Професор“. Он мора да се помири са смрћу жене и сина, и са чињеницом да је наступио крај света. Скривајући се у подруму музеја окружен је трагичном мешавином деморалисаних људи на измаку снага. Многи од њих су, попут његове жене, толико били изложени радијацији да су већ на издисају. Међу њима је и група болесне деце. Када је дошло време да се здрави евакуишу у централно склониште, Професор одлучује да остане са децом. Брига о њима јача је од потребе за личним спасењем.

Филм је доступан на 
Russian Film Hub.

3. Планета ветрова (1962) 

„Планета ветрова“ (оригинал „Планета бурь“)

„Планета ветрова“ Павла Клушанцева је класика научнофантастичног жанра. Овај филм се често губи из вида, иако је утицао на читаве генерације студената академија драмских уметности широм света. На пример, када је Џорџ Лукас, редитељ „Ратова звезда“ посетио Русију 1988. године, специјално је замолио да се упозна са Клушанцевом који га је инспирисао да направи серију „Звездани ратови“.

Штавише, „Планета ветрова“ има и летећу капсулу која се користи за обилазак планете, и робота-компањона у стилу C-3PO, и све то као да је стигло директно из „Звезданих ратова“. Све у свему, ако одгледате „Планету ветрова“ сигурно ћете стећи бољу представу о пореклу многих необичних научнофантастичних светова које данас често виђамо на екрану. Филм можете погледати овде, на 
Russian Film Hub.

4. Кин-Џа-Џа! (1986) 

„Кин-Џа-Џа“ („Кин-Дза-Дза“)

Ова култна научнофантастична класика истражује поједине гротескне аспекте човечанства. То је прича о двојици совјетских грађана који су се обрели на далекој планети по имену Пљук када су случајно дотакли ванземаљски уређај за телепортацију.

„Кин-Џа-Џа!“ обилује црним хумором и јетким коментарима на тему односа у друштву. Филм приказује технички развијено друштво које је у етичком смислу по многим питањима заостало, истражује мрачни свет антиутопије и обилује упечатљивим апсурдним сценама којима се гледалац гласно смеје. Незаборавне утиске ће оставити на вас гледање овог филма на 
Russian Film Hub.

5. Соларис (1972) 

„Соларис“

„Соларис“ је после „Сталкера“ најпознатији филм чувеног редитеља Андреја Тарковског. Снимљен је по истоименом научнофантастичном роману пољског писца Станислава Лема. То је прича о психологу Крису Келвину који лети у космос да истражи проблем са совјетском посадом на космичкој станици у орбити океанске планете Соларис. Убрзо постаје јасно да нека необјашњива појава код свих људи на станици изазива менталне поремећаје и бескрајне халуцинације. Стварност постаје непоуздана у том непрекидном лету око планете Соларис. Чудне појаве немају рационално и логичко објашњење.

Овај изванредан филм можете погледати на
 Russian Film Hub и Amazon Prime Video.

6. Иван Васиљевич мења професију (1973) 

„Иван Васиљевич мења професију“

Ова класична комедија са путовањем кроз време је остварење Леонида Гајдаја, најпопуларнијег руског редитеља свих времена.

У филму проналазач конструише времеплов који спаја 1970-е године и 16. век у Москви. У једној ситуацији он случајно шаље знатижељног председника кућног савета у прошлост, а уместо њега у садашњост враћа његовог двојника, охолог цара Ивана Грозног. Следи заплет са несвакидашњим комичним ситуацијама. На пример, цар Иван Грозни се збуњује када наилази на копију чувене слике Иље Рјепина где је приказан цар Иван Грозни после убиства сопственог сина. Ову забавну историјску научнофантастичну класику можете погледати на 
Russian Film Hub.

7. Човек-амфибија (1962) 

„Човек-амфибија“

Филм „Човек-амфибија“ је својевремено био невероватно популаран у Совјетском Савезу. То је потресна прича у стилу „Мале сирене“. Радња се дешава у Аргентини, где младић по имену Ихтиандар има ајкулине шкрге, које му је пресадио сопствени отац, хирург-особењак, како би му спасао живот. Ихтиандар углавном живи у мору јер не може дуго да остане изван воде. Међутим, заинтересовао се за спољни свет откако је спасао лепотицу која се умало није удавила и заљубио се у њу. У спољном свету долази до конфликта у коме се Ихтиандру супротстављају брутални локални ловци на бисере. Нажалост, љубав за којом чезне Ихтиандар остаје његова неостварена жеља.

„Човека амфибију“ можете погледати на 
Russian Film Hub.


Ричард Вес, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Музичари у Венецуели оборили Гинисов рекорд свирајући „Српско-руски марш“

Венецуеланска национална организација омладинских и дечјих оркестара „Систем“, поставила је нови Гинисов рекорд за највећи оркестар на свету

На Филолошком факултету у Београду промовисан уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“
На Филолошком факултету у Београду промовисан уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“

Савремени уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“, први те врсте у Србији, намењен брзом савладавању...

2021-11-19 08:18:03

У Београду откривена биста Александра Невског
У Београду откривена биста Александра Невског

У порти цркве Александра Невског на Дорћолу откривена је биста великом руском кнезу, војсковођи и светитељу.

2021-11-18 13:30:30

Седам векова од смрти Светог краља Милутина, једног од најмоћнијих српских владара у средњем веку
Седам векова од смрти Светог краља Милутина, једног од најмоћнијих српских владара у средњем веку

Српска православна црква данас обележава 700 година од смрти Светог српског краља Милутина. Преминуо је 29. октобра по старом, односно 12. новембра по новом календару 1321. године.

2021-11-13 10:11:43

Фестивалско признање за филм „Ратне приче са Кошара“
Фестивалско признање за филм „Ратне приче са Кошара“

Документарно-играни филм „Ратне приче са Кошара“ добио је специјално признање на међународном филмском фестивалу „Свети Владимир“ у Севастопољу које је данас у Руском дому уручено ауторки Слађани Зарић.

2021-11-11 21:11:49

Озваничена сарадња града Крагујевца и Руског дома у Београду
Озваничена сарадња града Крагујевца и Руског дома у Београду

Kонвенцијом коју су потписали градоначелник Никола Дашић и директор Руског центра за науку и културу Јевгениј...

2021-11-11 08:38:42

Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“ представљен на Филозофском факултету у Новом Саду
Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“ представљен на Филозофском факултету у Новом Саду

На Филозофском факултету у Новом Саду одржана је промоција уџбеника руског језика „Ни пуха ни пера!“,...

2021-11-10 07:59:24

Задужбина митрополита Амфилохија
Задужбина митрополита Амфилохија

Представљено идејно рјешење његове завјетне библиотеке

2021-11-07 09:40:59

У Москви завршен месец српске културе
У Москви завршен месец српске културе

У Библиотеци стране књижевности у Москви завршен је месец српске културе. Публици је представљена изложба о...

2021-11-02 09:13:56

Која уметничка дела и културна добра су нацисти опљачкали у СССР-у и однели у Немачку
Која уметничка дела и културна добра су нацисти опљачкали у СССР-у и однели у Немачку

СС „кунст батаљони“ пошли су у пљачку у првим сатима напада на СССР. За време Другог светског рата у Немачку је однето више од милион предмета из музеја и библиотека у Совјетском Савезу. Многи још увек нису враћени у земљу, ако нису и заувек изгубљени. Ово је само мали део тог блага.

2021-10-31 08:35:17

РТ: „Прво ћемо вратити скитско злато, а онда Крим“, каже украјински председник, након што је холандски суд досудио Кијеву древне артефакте
РТ: „Прво ћемо вратити скитско злато, а онда Крим“, каже украјински председник, након што је холандски суд досудио Кијеву древне артефакте

Суд у Холандији изазвао је жесток рат између политичара на Криму и у Кијеву, пресудивши да,...

2021-10-27 09:02:16

„Дани митрополита Амфилохија“
„Дани митрополита Амфилохија“

Поводом годишњице упокојења Митрополитa Амфилохија вечерас, 27. октобра, у 19 часова у крипти Храма Христовог васкрсења...

2021-10-27 08:58:45

Московски синодални хор у Београду, Нишу и Пироту
Московски синодални хор у Београду, Нишу и Пироту

Министарство културе Руске Федерације, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, представља манифестације Дана духовне...

2021-10-25 11:51:56

Одржана премијера филма „Бранили су небо отаџбине“
Одржана премијера филма „Бранили су небо отаџбине“

Поптредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић присуствовао је у београдској Комбанк дворани свечаној премијери документарног филма “Бранили су небо отаџбине” редитеља Драгана Елчића и сценаристе Будимира Поточана у продукцији Војнофилмског центра “Застава филм” Управе за односе са јавношћу.

2021-10-22 12:42:19

Бански двор Бањалука „домаћин“: Одржана промоција збирка поезије “Пјесме” Христине Мрше
Бански двор Бањалука „домаћин“: Одржана промоција збирка поезије “Пјесме” Христине Мрше

Збирка поезије „Пјесме“ ауторке Христине Мрше представљена је у понеђељак увече у препуној Вијећници Банског двора. О збирци су говорилии рецензент проф.др Радана Лукајић и ауторка, а модератор је била Марија Пејић. Овај догађај организован је у сарадњи са Банским двором – Kултурним центром, а под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске.

2021-10-13 11:36:12

РТ: Позната руска глумица ће снимити први филм у космосу
РТ: Позната руска глумица ће снимити први филм у космосу

Космичка летелица са руском глумицом Јулијом Пересилд стигла је до Међународне космичке станице (МКС). Неки гледаоци...

2021-10-06 08:49:31

Десет дела Лава Толстоја које треба свако да прочита
Десет дела Лава Толстоја које треба свако да прочита

Одабрати из тако обимног опуса генијалног писца само десет дела истински је изазов. Ипак, упустили смо...

2021-10-03 10:50:20

Емир Кустурица и „Гаспром њефт“ спојили музику и биоскоп у формату  „Кустендорф концерт“
Емир Кустурица и „Гаспром њефт“ спојили музику и биоскоп у формату „Кустендорф концерт“

  „Кустендорф концерт“ познатог српског редитеља Емира Кустурице и његове музичке групе "The No Smoking Orchestra" доступан...

2021-09-28 13:06:10

Фестивал „Кустендорф Класик“ се враћа у Дрвенград у новом формату
Фестивал „Кустендорф Класик“ се враћа у Дрвенград у новом формату

Ове године ће се музички фестивал Емира Кустурице и „Гаспром њефта“ одржати у онлајн формату, 28. септембра!

2021-09-24 15:36:06

Фестивал током рата
Фестивал током рата

Први пут сам на фестивал фантазије у Доњецку стигла сасвим случајно. Мој учитељ није могао доћи,...

2021-09-16 13:23:45

Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом
Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом

Они савршено дочаравају једну од најдужих и најстрашнијих опсада у историји човечанства.

2021-09-12 08:38:37

Три награде за Србију у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма
Три награде за Србију у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма

Представници Министарства одбране и Војске Србије у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма у Руској...

2021-09-02 13:45:27

Преминуо Микис Теодоракис, чувени грчки композитор
Преминуо Микис Теодоракис, чувени грчки композитор

Грчки композитор и политички активиста Микис Теодоракис, који је одиграо кључну улогу у подизању свести о глобалном положају Грчке током војне диктатуре крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века, преминуо је у 97. години.

2021-09-02 06:52:01

„Трг од ћирилице“: Уручене награде лауреатима Милутину Мићовићу и Институту за српску културу
„Трг од ћирилице“: Уручене награде лауреатима Милутину Мићовићу и Институту за српску културу

Дванаесте вечери манифестације „Трг од ћирилице“, које је одржано 26. августа 2021. године на Тргу Херцег...

2021-08-28 08:33:13

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: