Ови експонати се из многих разлога никада не износе из свог музеја.
Сваки музеј у свету је заинтересован за изнајмљивање својих експоната другим институцијама које негде другде организују изложбе, јер за то добија новац и остварује приход. Али сваки поседује и таква ремек-дела која се никада не износе из музеја јер су већ постала његов „заштитни знак“, попут „Мона Лизе“ у Лувру, или су већ толико стара или огромна да ће сваки кустос пасти у несвест ако само и помисли на било какво премештање тих експоната. Ево неколико примера таквих драгоцених „некретнина“ руских музеја.
1. Велика императорска круна Руске империје – Дијамантски фонд Московског кремља
Гохран России
Ова круна је на неки начин наследила легендарну Мономахову капу, главну династичку инсигнију руских царева. Направљена је 1762. за крунисање Катарине Велике, која је била велики љубитељ раскоши и оснивач Ермитажа. Круну су два месеца правили дворски драгуљари Жереми Позје и Георг Фридрих Екарт. Тешка је два килограма и има 4.936 брилијаната, 75 бисера и огроман црвени спинел од 398,7 карата.
2. Леонардо да Винчи. „Мадона Бенуа“ – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу
Музеј Ермитаж
Ово уметничко дело је мањег формата (48 х 31 цм) и једна је од две слике које несумњиво припадају Леонарду да Винчију, а чувају се у Русији. Раније се звала „Мадона са цветом“, али јој је цар Николај II променио назив када ју је купио. Дао јој је име по претходном власнику, архитекти који је учествовао у пројектовању Ермитажа, а звао се Леонтиј Бенуа. Друго дело генијалног сликара Ренесансе зове се „Мадона Лита“ и такође се чува у Ермитажу. Та слика се понекад шаље на гостујуће изложбе, док је „Мадона Бенуа“ у доста лошем стању, због чега је заштићена панцирним стаклом и никада се не износи из музеја.
3. Непознати римски мајстор, Статуа Јупитера – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу
Музеј Ермитаж
Огромна статуа из Старог Рима са постољем је висока око пет метара. За њу је направљена посебна сала, али чак ни „растављена“ није могла да прође кроз велика музејска врата. Мермерна скулптура тешка 20 тона купљена је на распродаји легендарне колекције маркиза Кампане у Риму. Према документима Ермитажа, скулптура је још у 18. веку пронађена на месту виле римског императора Домицијана у близини Рима, а њени комади су састављани три дана, у чему је учествовало 60 људи.
4. Микеланђело, „Згрчени дечак“ – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу
Музеј Ермитаж
Ово је једина Микеланђелова мања скулптура која се чува у Русији. Сматра се да је то припремни рад за Медичијеву капелу у базилици Сан Лоренцо у Фиренци. Набавила ју је императорка Катарина II, која је и основала Ермитаж. Од тада скулптура није изношена из музеја.
5. Рембрант, „Данаја“ – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу
Музеј Ермитаж
Рембрантово ремек-дело које се чува у Ермитажу постало је познато, нажалост, после вандалског чина 1985. године, када га је манијак полио сумпорном киселином. Након тога је слика на којој је уметник у Данајином лику приказао обе своје вољене жене била 12 година на рестаурацији и сада се не износи из музеја.
6. Рафаелове лође – музеј Ермитаж у Санкт Петербургу
Музеј Ермитаж
Ово је вероватно редак случај када је копија великог уметничког дела вредна исто као и оригинал. Рафаел и његови ученици су 1517-1519. осликали чувене лође у Ватикану. Два и по века касније их је царица Катарина II видела на гравирама и одмах наручила да се у Ермитажу, који је тада још увек био у изградњи, направи њихова верна копија у природној величини. За разлику од ватиканских лођа (застакљене су тек у 20. веку) руске су одмах саграђене као затворена галерија, и зато су и данас одлично очуване. Поред тога, тај део Ватикана је увек затворен за посетиоце.
7. Карл Брјулов, „Последњи дан Помпеје“ – Руски музеј у Санкт Петербургу
Руски музеј
Ово је у сваком погледу једна од највећих уметничких слика у руском сликарству. Размере су јој 456,5 × 651 цм. Насликана је у Италији, где је приказана јавности са незапамћеним успехом. Одмах су је купили потомци руске трговачке породице Демидов. Затим је слика изложена у париском Лувру, да би на крају била поклоњена Ермитажу. Цар Александар III је 1897. године дошао на идеју да оснује Руски музеј у коме је за ову и још неколицину великих слика направљена посебна сала.
8. Александар Иванов, „Јављање Христа народу“ – Третјаковска галерија у Москви
Третјаковска галерија
Судбина овог уметничког дела умногоме је слична судбини Брјуловљеве слике „Последњи дан Помпеје“. Иванов ју је такође насликао у Италији (додуше, то је трајало 20 година). Слику је купио император Александар II, и за њу је направљен посебан павиљон у Москви. Данас ова џиновска слика (540 × 750 цм) заузима специјалну салу у Третјаковској галерији. Директор музеја Зељфира Трегулова каже да је то „највеће остварење у руској уметности“.
9. Андреј Рубљов, „Света Тројица“ – Третјаковска галерија у Москви
Третјаковска галерија
Једна од најпрепознатљивијих и најчувенијих руских икона настала је на самом почетку 15. века. Као и све иконе тога доба, насликана је на дрвету и, нажалост, технички није изводљиво да се пребаци на платно. Зато ово ремек-дело има посебне услове у којима се чува, те због тога не може ни да се износи из московског музеја.
10. Казимир Маљевич, „Црни квадрат“ – Третјаковска галерија у Москви
Третјаковска галерија
Ово дело оснивача супрематизма је по значају за уметност више пута поређено са Леонардовом „Ђокондом“. Слика је централно место ка коме гравитира читава зграда Третјаковске галерије у улици Кримски Вал, где се чувају руска уметничка дела 20. и 21. века. Аутор је сам направио неколико копија које се сада шаљу на међународне изложбе, док се први „квадрат“ никада не износи из музеја, као ни чувена становница Лувра.
Russia beyond
Модерни српски витезови, они који, поред прекопотребног јунаштва, у себи носе и исказују и другу племениту одлику витеза - чојство. То су, такви су, сви одреда, припадници 63. падобранске бригаде, те елитне јединице српске војске, која је ове године прославила 80 година од оснивања.
У Донском региону одржан је први гастро фестивал „Од Дона до Саве“, који је постао не само кулинарски, већ и културни догађај. Фестивал има за циљ да кроз националну кухињу упозна становнике региона са вековном историјом братства донских козака и српског народа.
2024-12-25 19:00:00
– Ко се озбиљно и добронамерно бави изучавањем вековних историјских веза Срба и Руса, не може да...
2024-12-24 18:43:36
Трибина посвећена 116. годишњици рођења команданта Ваздушно-десантних снага Русије, генерала армије и хероја Совјетског Савеза Василија Филиповича Маргелова, одржана је синоћ у препуној великој сали „Фјодор Шаљапин“ Руског дома у Београду.
2024-12-11 14:02:01
Патријарху Московском и целе Русије Кирилу, творцима филма „Људи Христови. Наше време“, гостима руске премијере филма „Ваша...
2024-12-03 21:35:10
У суботу, 30. новембра у Руском дому је одржана годишња конференција Координационог савета руских сународника у Србији (КСОРС).
2024-12-01 00:51:49
РТ приказује другу страну САД, скривену од стране Вашингтона и Холивуда, изјавио је познати редитељ
2024-11-24 19:52:37
Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је 70. рођендан чувеном српском редитељу Емиру Кустурици и одликовао га Орденом Светог Серафима Саровског 1. степена.
2024-11-24 19:32:37
У српском Дрвенграду – “селу Емира Кустурице” – отворен је 22. новембра увече међународни фестивал документарног филма “RТ.Док: Време наших хероја”.
2024-11-23 15:51:02
Пише: Јулија Карасјук
2024-11-22 17:25:58
Дана 16. новембра 2024. године обављен је телефонски разговор Његове Светости Патријарха Московског и све Русије...
2024-11-18 13:59:25
У Дому Војске Србије одржана је свечаност поводом пет година од оснивања Савеза удружења бораца Србије.
2024-11-17 15:56:21
Светотројични храм Подворја Руске православне цркве изграђен је тачно пре 100 година у Београду, а министар без портфеља Ненад Поповић поручио је тим поводом да тај јубилеј није само значајан у историји православног храма и духовности, већ представља и сећање на историјску сарадњу и међусобну подршку српског и руског народа у тешким временима.
2024-11-15 19:44:44
У Београду ће се 6. и 7. децембра ове године одржати први Дани Дарије Дугин у Европи, а већ сада влада велико интересовање за овај догађај.
2024-11-12 12:31:34
Тужну, претужну поруку добих данас од поглавара Белоруске Православне Цркве Московске Патријаршије, Високопреосвећеног Митрополита Минског Господина...
2024-11-10 16:37:23
Пише: Аркадиј Талисвејбер
2024-10-29 15:49:47
Пише: Аркадиј Талисвејбер
2024-10-22 20:04:56
Пише: Аркадиј Талисвејбер
2024-10-18 13:56:50
Компанија НИС наставља да шири круг партнера међу образовним институцијама у Србији успостављањем сарадње са правним факултетима Универзитета у Београду и у Новом Саду. Меморандуме о сарадњи потписали су Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а, и декани ових факултета, проф. др Зоран Мирковић и проф. др Татјана Бугарски.
2024-10-16 11:29:02
Свечано отварање циклуса културно-образовних приредби „Русија – Србија: заједничко културно наслеђе“, посвећене 80. годишњици ослобођења главног града Србије од нацистичке окупације, одржано је на Великој сцени Народног позоришта у Београду, где је одржана премијера документарног филма „И биће музика. Алексеј Бутаков” Јелене Зелинскаје и Дениса Чувајева. Филм је посвећен изузетном руском пијанисти, композитору из таласа беле емиграције, учеснику српског покрета отпора и затворенику нацистичког концентрационог логора.
2024-10-11 13:02:12
Козаци су још у феудално време, много пре општеприхваћених „стубова демократије“ – Француске, Енглеске или САД – били пример праве демократије. На Дону је (руски - Войсковой круг*) Војни савет као највиши орган самоуправе одлучивао о свим важним стварима – избору козачког атамана, склапању споразума са московским царем и да ли ће бити рата, тј. да ли ће Козаци учествовати у ратним походима.
2024-10-06 17:31:50
На Тверском државном универзитету одржан је дискусиони панел Омладине БРИКС. На овој манифестацији учествовали су студенти и дипломци високих школа, али и позвани стручњаци из многих држава.
2024-10-03 19:05:34
.jpg)
Храм Свете Тројице Руске православне цркве у Београду подигнут је 1924. У години када обележава век...
2024-09-30 13:04:21
Током рата на Кавказу горштаци су говорили: «Тврђава је камен бачен у поље. Киша и ветар ће га однети. «Станица» је биље које ће дубоким корењем ући у земљу и ту остати». Градићи, салаши, станице, зимовишта (куће за зиму), јурте и тврђаве за Козаке и људе на Дону и Русији имају посебан смисао. Тајне првих насеља открива Борис Алмазов*, аутор књиге «Изградња козачких кућа».
2024-09-25 21:28:35
Вишегодишње партнерство компаније НИС и општине Нови Бечеј настављено је новим пројектом од значаја за локалну...
2024-09-22 16:04:10
RSS
