У Андрићграду откривен споменик браћи Соколовић – Мехмед-паши и патријарху Макарију

Објављено: 29.06.2018.год.
Фото: Милош Цветковић / Искра


Братски загрљај на капији Андрићграда, на обали Дрине! Уз речи Матије Бећковића да је то споменик „каквог није било и каквог неће бити“, и који „најбоље пристоји управо Андрићграду“, и звуке чувеног српског „Марша на Дрину“, споменик браћи Соколовић, Мехмед–паши и његовом брату патријарху српском Макарију, открили су данас у Андрићграду председник Репбулике Српске Милорад Додик и изасланик председника Србије Никола Селаковић. И на споменику поруку – „Не била вас вешег брата жеља како мене у брата мојега“.


Свечано је било у Андрићграду. Певао је хор „Србадија“, наступио оркестар МУП-а Републике Српске и чувени трубач Марко Марковић…

Беседио је Матија Бећковић који је рекао да се у „највеће историјске догађаје који су се одиграли на Видовдан, убраја и овај данашњи, откривање споменика браћи Соколовић, коме нема равна у српској симбологији“.

– Овај чин српски народ чекао је вековима. Откако је света и века није било ни оваквог споменика, ни овакве браће, ни оваквог града, ни оваквог мотива каквог нема ни код Шекспира. А, где се то могло десити ако не у Андрићграду, и ако не на Видовдан – рекао је Бећковић.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Андрићграду да се Срби морају окупити око Србије и Републике Српске, јер су их страдања учила да тамо гдје нису имали своју државу, нису имали ни слободу и били су лака мета онима који су хтјели да им, узимајући слободу, узму животе.

„Важно је да се не стидимо свог идентитета, да поштујемо, величамо и будемо поносни припадници једног народа који је издржао много више него што би то већи и многобројнији народ издржао“, рекао је Додик обраћајући се бројим званицама на обиљежавању стотину година од велике побједе српске војске у Првом свјетском рату.

 

Фото: Милош Цветковић / Искра


Он је истакао да се данас обиљежава велики дан у коме су Срби масовно старадали, који су изгубили значајан дио своје популације, у коме су били на побједничкој страни, а историја их је довела у позицију да на крају тог вијека буду поново сатанизовани, буду на страни наводне кривице, у нечијој жељи да им се изгубе не само државе које су створили, него и цијели национални идентитет.

„Зато је важно посматрати тај вијек са освртом шта то значи за Србе који су на страни слободе, на страни побједника, стварајући своју државу стварали и друге државе за друге народе, јер нису били себични да дијеле и да узму слободу само за себе, него за све који су живјели на овим просторима“, нагласио је предсједник Српске.

Како то изгледа у изведби ових простора, додао је он, видјело се на крају прошлог вијека када су Срби остали беспотребно дуго да бране Југославију која се показала као мјесто значајне политичке грешке и промашаја српског националног и политичког бића у прошлом вијеку.

„Тај Велики рат однио је много наших сународника, смањио снагу наше нације, и читав вијек иза нас био је вијек упорног опорављања које и дан данас траје“, нагласио је предсједник Српске.

Он је подсјетио да су Срби прихватили на крају грађанског, отаџбинског рата да Дејтонским споразумом буду у БиХ, мада је њихова идеја почетком 90-их година била независна, самостална држава у заједници са Србијом.

„Не смијемо да престанемо да причамо о њој. Могуће је да је она заустављена, али ако Срби немају ширину и слободу као Република Српска и народ да живе у заједници која се зове БиХ зашто би трошили своје деценије, своје године, свој национални и свој људски идентитет и капацитет. Ми морамо да знамо шта хоћемо“, нагласио је Додик.

– Данас када обиљежавамо 100 година од завршетка Првог свјетског рата, бићемо криви што обиљежавамо побједу. Ако се користимо језиком фудбала, српски народ је у два свјетска рата забио спектакуларне голове, а одмах иза ратова пуцао сам себи у властиту мрежу – рекао је Емир Кустурица на данашњој свечаности у Андрићграду.

– Коллико смо криви према себи и свом населеђу најбоље говори и овај дан. Требало је да прође 500 година па да откријемо загрљај браће Соколовић, споменик Макарију и Мехмед паши чија појава стоји насупорт тврдњи и идеји да нема рата док не удари брат не брада – рекао је Кустурица.
 

Фото: Милош Цветковић / Искра


Изасланик председника СРбије Никола Селаковић пренео је у јучерашњем празничном дану у Андрићграду и Вишеграду братске поздраве Србије Републици Српској.

– Данас смо овде пред Андрићградом доказом шта може да учини духовни рад. Видовдан је доказ да упркос свему постојимо – рекао је Селаковић, преносећи захвалност Емиру Кустурици за његове подухвате.

Селаковић је у обраћању присутнима на обиљежавању стотину година од велике побједе српске војске у Првом свјетском рату нагласио да Србија поштује сваку државу и свако уређење у свом окружењу, а Републику Српску воли, вољела је и вољеће докле год постоји.

Он је напоменуо да је речено много о томе шта Видовдан симболизује, подсјећајући да је Први свјетски рат који је започет на Видовдан 1914. године, окончан Версајском мировном конференцијом на Видовдан 1919, иако су ратна дејства престала 1918. године.

Селаковић је рекао да је Версајску конференцију поменуо зато што је том приликом утврђено да је Краљевина Србија у Великом рату изгубила 1.247.435 становника, 26 одсто укупне популације и 66 одсто мушких глава од 18 до 55 година.

„Докле свако од нас постоји, то треба да памти и да зна да није тих 1.247.435 метака, маљева убило толико Срба. Убило их је толико, али за три, четири, пет пута више, јер би нас толико било да нисмо слободу плаћали тако високом ценом или нас не би било, да се нисмо борили за слободу“, истакао је Селаковић.

Он је указао да је прије 110 година у једном писму Стојан Новаковић навео да је „духовном раду једина граница наша добра воља“.

„Данас смо овдје пред Андрићградом, доказом, шта може да учини духовни рад који нема ни граница ни брда, доказом да Србија и Српска поштујући политичке границе раде на оном плану који за границе не зна. Раде на духовном раду и јединству српског народа који не може да оспорава нико“, нагласио је Селаковић.

Он је рекао да се захвалност за то, уз велике напоре финансијске и материјалне Србије и Републике Српске, дугује човјеку који је имао идеју и визију да тако нешто започне, домаћину данашње свечаности у Андрићграду Емиру Кустурици.

„Хвала Вам што истрајавате у томе, што нас окупљате и подсећате на мисли великог Стојана Новаковића и ономе чему данас присуствујемо, а то је рад на духовном зближавању. То је нешто што не може нико да разруши и сломи, нису успели многи ни претходних хиљаду година, а уверен сам да још за минимум толико неће многобројни и силни у томе успети“, истакао је Селаковић, обраћајући се Кустурици.

Искра

 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Фестивал „Кустендорф Класик“ се враћа у Дрвенград у новом формату

Ове године ће се музички фестивал Емира Кустурице и „Гаспром њефта“ одржати у онлајн формату, 28. септембра!

Фестивал током рата
Фестивал током рата

Први пут сам на фестивал фантазије у Доњецку стигла сасвим случајно. Мој учитељ није могао доћи,...

2021-09-16 13:23:45

Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом
Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом

Они савршено дочаравају једну од најдужих и најстрашнијих опсада у историји човечанства.

2021-09-12 08:38:37

Три награде за Србију у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма
Три награде за Србију у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма

Представници Министарства одбране и Војске Србије у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма у Руској...

2021-09-02 13:45:27

Преминуо Микис Теодоракис, чувени грчки композитор
Преминуо Микис Теодоракис, чувени грчки композитор

Грчки композитор и политички активиста Микис Теодоракис, који је одиграо кључну улогу у подизању свести о глобалном положају Грчке током војне диктатуре крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века, преминуо је у 97. години.

2021-09-02 06:52:01

„Трг од ћирилице“: Уручене награде лауреатима Милутину Мићовићу и Институту за српску културу
„Трг од ћирилице“: Уручене награде лауреатима Милутину Мићовићу и Институту за српску културу

Дванаесте вечери манифестације „Трг од ћирилице“, које је одржано 26. августа 2021. године на Тргу Херцег...

2021-08-28 08:33:13

„Трг од Ћирилице“: „Пјесан Богу, слава роду!“
„Трг од Ћирилице“: „Пјесан Богу, слава роду!“

Пјесан Богу, слава роду! – порука је једанаесте вечери манифестације Трг од Ћирилице На Тргу Херцег Шћепана,...

2021-08-27 09:00:00

Преминуо Чарли Вотс, бубњар „Ролингстонса“
Преминуо Чарли Вотс, бубњар „Ролингстонса“

Легендарни рокер, Чарли Вотс, бубњар „Ролингстонса“ преминуо је у Лондону у 81. години, потврдио је његов публициста.

2021-08-24 19:13:32

Изложба о грофу Сави Владиславићу Рагузинском, дипломати Петра I Великог
Изложба о грофу Сави Владиславићу Рагузинском, дипломати Петра I Великог

Галерија РТС са поносом представља изложбу о грофу Сави Владиславићу Рагузинском, дипломати цара Петра Великог који је формирао руску спољну обавештајну службу, разграничио руско и кинеско царство, активно учествовао у војним операцијама Руског царства и реализовао потписивање мира са Турском, преноси РТС

2021-07-07 07:04:51

Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“ – користан садржај и врхунске илустрације
Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“ – користан садржај и врхунске илустрације

Изложба илустрација из уџбеника руског језика „Ни пуха ни пера!“ отворена је данас у Културној станици...

2021-06-29 15:57:54

Видовдански концерт „Биничког“ у Бањалуци
Видовдански концерт „Биничког“ у Бањалуци

Заједничким наступом Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ и Полицијског оркестра Министарства унутрашњих послова Републике Српске,...

2021-06-29 13:25:48

Свечани видовдански концерт под називом „Србија се роди“
Свечани видовдански концерт под називом „Србија се роди“

Православно спортско друштво Света Србија, уписано Друштво код надлежног регистра и Министарства, две деценије успешно ради....

2021-06-26 15:21:12

Пет најбољих филмова невероватног руског редитеља Александра Сокурова
Пет најбољих филмова невероватног руског редитеља Александра Сокурова

Александар Сокуров важи за једног од најзначајнијих живих филмских стваралаца у Русији. Издвојили смо његових пет награђиваних филмова које препоручујемо свим љубитељима руске културе.

2021-06-20 09:22:58

Исток и Азија на платнима руских сликара
Исток и Азија на платнима руских сликара

Руски сликари су имали обичај да путују Европом и Руском империјом, и да много времена проводе...

2021-05-16 10:05:34

Пет књига Михаила Булгакова које обавезно треба прочитати
Пет књига Михаила Булгакова које обавезно треба прочитати

Булгаков је један од најзагонетнијих и најкомичнијих руских писаца. Имао је буран и тежак живот, и...

2021-05-15 06:26:12

Хандке: Литература има јаку везу с инатом и бијесом, али никада са мржњом
Хандке: Литература има јаку везу с инатом и бијесом, али никада са мржњом

Добитник Нобелове награде за књижевност и „Велике награде Иво Андрић“ Петер Хандке истакао је да литература...

2021-05-08 21:58:17

„Хвала ти брате“: Кустурица у Андрићграду уручио Петеру Хандкеу „Велику награду Иво Андрић“
„Хвала ти брате“: Кустурица у Андрићграду уручио Петеру Хандкеу „Велику награду Иво Андрић“

Уз братске речи – Хвала ти брате, хвала ти брате, хвала ти брате, Емир Кустурица уручио...

2021-05-07 17:07:46

Концерти поводом Дана Војске Србије
Концерти поводом Дана Војске Србије

Поводом Дана Војске Србије репрезентативни оркестар Гарде и Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ поклонили су београђанима два концерта на отвореном.

2021-04-26 02:04:47

Десет слика које су постале симболи СССР-а
Десет слика које су постале симболи СССР-а

Уметност је требало да буде у служби комунистичких идеала, па су ликовни уметници на платнима дочаравали...

2021-04-25 08:20:47

Главни Срби руске књижевности: Карађорђе, војвода Милош и „зли“ Пушкинови Црногорци
Главни Срби руске књижевности: Карађорђе, војвода Милош и „зли“ Пушкинови Црногорци

Можете ли се лако сетити свих српских ликова у руској књижевности од Пушкина до данас? Српска филолошкиња Данка Радовановић и руски слависта Вјачеслав Чарски нису дозволили да им у делима руских класика промакне макар један Србин. У првом из ове серије чланака аутори посвећују пажњу Пушкиновим јунацима. Да, тих јунака је толико да заслужују посебан текст!

2021-04-18 09:20:48

Какве су сличности и разлике између руског и других словенских језика?
Какве су сличности и разлике између руског и других словенских језика?

Да ли је лако учити друге словенске језике ако знате руски?

2021-04-04 09:21:33

Ослобођени Београд у објективу совјетских фотографа
Ослобођени Београд у објективу совјетских фотографа

Совјетске трупе су 20. октобра 1944. године уз помоћ Титових партизана и Бугарске народне армије извеле...

2021-04-03 08:21:24

Србија поднела захтев за номинацију шљивовице на Унескову листу
Србија поднела захтев за номинацију шљивовице на Унескову листу

Министарство културе Републике Србије предало је Унеску захтев за номинацију шљивовице на репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

2021-03-31 18:56:16

Драгоцености руских царева: Каква се ремек-дела чувају у „посебној ризници“ Историјског музеја?
Драгоцености руских царева: Каква се ремек-дела чувају у „посебној ризници“ Историјског музеја?

У посебном фонду музеја на Црвеном тргу чувају се уникатне драгоцености царске породице и руског племства, дела најбољих јувелира свог времена.

2021-02-28 07:46:03

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: