Крајпуташи

Објављено: 25.06.2018.год.
фото: srpskoblago.rs


Једна од специфичности и знаменитости Србије су споменици – крајпуташи. Налазе се у селима, црквеним портама и најчешће на раскрсницама путева, због чега су и добили име. У мањој мери их има и у градовима. Зову се и „празан гроб“ јер се подижу у знак сећања на прерано умрлу, најчешће погинулу особу чији гроб је вероватно врло далеко или се и не зна где је. Споменик је требао да сећа људе који пролазе тим путем, да је постојао тај и тај, и на тај начин да буде отргнут од заборава. По неким мистичнијим тумачењима, споменик-крајпуташ, требало је да покаже души умрлог пут до куће.


Крајпуташи датирају од 14 века. Први су настали у Ариљу па затим и у осталим деловима западне и источне Србије, такође и у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Најчешће су једноставног облика, урађени у монолитном камену, квадратног или правоугаоног облика, висине од једног до једног ипо метра мада могу да се нађу и виши, око три метра.

У почетку, ти су споменици углавном имали облик крста и кратак текст махом само са именом покојника и местом његово пребивалишта. Таквих споменика има највише у Рашкој и у долини Јужне и Велике Мораве те око Петрове цркве у Расу у Источној Србији и на Косову и Метохији. Некада је на крсту стилизована и глава покојника.

У Каони их има најише те врсте. Ту би се, у недостатку покојника, сахрањивало његово одело. Углавном су се постављали у част јунацима, војницима који су ко зна где оставили кости те је ово једини начин да се остави неки физички траг о њиховом постојању и смрти, јер је то била и обавеза потомака и брига за душу преминулог да, када се већ не зна где почива његово тело, бар да душа има знамен у ком би отпочинула да не би била проклета и остављена у беспућу заборава.

Архитектонски и ликовно најзанимљивије сачуване хришћанњке некрополе на тлу српских земаља у средњем веку данас познате као „стећци“у највећој мери су из Херцеговинер и источне Босне.

Кречњак је био најпогоднији камен јер се лакше обликовао од других материјала али присутни су и споменици од пешчара и мермера па чак и вулканског гранита.

После ослобођења од Турака чешће су се клесали крајпуташи са текстом, као да се осећала потреба за остављањем писаног документа на властитом језику а и није више био присутан стах од могућег њиховог рушења. Због тога се ти споменици често називају и „камена књига“ јер је у то време уз име покојника стајало место одакле је па често и његово занимање и број чланова домаћинства. Такви споменици су били резервисани за имућније покојнике јер је израда слова била скупа и захтевала је писменост и одређену уметничку црту онога ко их је клесао.

Драгачевски каменоресци су се највише истицали у исписивању података и опису јунаштва покојника. По правилу, крајпуташи су се обраћали пролазнику, путнику намернику или у црквеној порти засталом вернику, у првом лицу једнине, као монолог погинулог.
Један од таквих каменорезаца који се није либио и да се потпише на камену, је и Радослав Чикириз из села Рти. Био је мајстор детаља па тако, између осталог каже:

„Приђи ближе, мили роде мој, те прочитај тужни спомен мој, дична Срба, храбра ратоборца“, обраћа се намернику двадесетшестогодишњи војник Драгољуб Мјаковић из Негришора, који погибе 1914. С пушком у руци и гиздавом супругом Стојаном под руком, одевеном у либаде, с тепелуком на глави,сунцобраном и кокетном ташницом. И управо на овом обрасцу почива армија крајпуташа, јединствених белега и светог знамења оних чије су кости заувек расејане у туђини.

Појаве животиња на надгробницима показатељ су древности одређених веровања. Пре свега коња, који је хтонско биће, погребних обреда и света мртвих још у далекој праисторији. Не појављује се тако често, али кад се појави на надгробницима у околини Студенице или Драгачеву, обавезно је оседлан и има јахача. Сматра се да присуство коња на овим споменицима служи да нагласи висок друштвени ранг преминулог.

За разлику од коња, јелен и голуб су ближи хришћанској симболици. Иако је јелен древни келтски симбол богатства, плодности, али и смрти, у хришћанској Србији он је у најтешњој вези с Христом, чија је инкарнација. Као и голуб, симбол Светог Духа, и јелен на надгробним споменицима пре свега указује на то да је преминули био добар хришћанин. Међутим, осим голуба, на надгробном камену се могу појавити и кукавице – симболи тужбалица и нарикача. Кукавице се по правилу клешу на споменике много жаљених покојника, врло младих људи и деце за којима се дуго и тужно плакало. Иначе, подизање такве врсте споменика деци и женама била је велика реткост и значила је да (када је жена у питању), потиче из врло угледне и богате породице.

Боја је сем декоративне, имала и симболички значај, па је тако црвена на надгробницима поред алузије на вечни живот има и одређена заштитна значења, служи да одагна зле силе. Бела је боја смрти и туге, отуда су лица с драгачевских споменика често кречно бела. Позадина споменика може бити окер, жућкаста или ружичаста, у неком од тонова који симболизују земљу, али и потпуно црна, као што је то случај с последњим циклусом споменика насталих у Драгачеву, као симбол безнадне туге и прамрака. Најзаступљенија боја после црвене јесте плава.

Она је боја господства и богатства, али и јунаштва, отпора и духовности. Њом су често обојене војничке униформе, иако у стварности нису биле плаве. Небескоплава је боја невиности и бесмртности, моралне и телесне чистоте, истине и наде. Она се увек појављује на надгробним споменицима младих војника, девојака и деце.

На простору читаве територије Србије, а нарочито у портама средњовековних манастирских цркава или заосталим некрополама некадашњих већих, урбаних средишта, срећу се ови споменици, међу којима поједини, попут оних пронађених у Милићима код Студенице или Кончулићу на Ибру код Рашке, представљају највиши домет апстрактне надгробне пластике овдашњег споменичког наслеђа, у целини.

Највећи број споменика крајпуташа из 19. и првих деценија 20. века има облик војника јер се тада најчешће ратовало и умирало далеко од своје куће и без знања породице где би гробно место а често и масовна гробница, могли да буду. Тај период се може сматрати и врхунцем у подизању крајпуташа.

Ови надгробни споменици су у почетку имали мистични значај а касније су били и последњи знамен покојнику. У каснијим временима, подизање крајпуташа се сматрало чином престижа, па су тако клесари на гласу често путовали из места у место да би исклесали сећање на покојника, најчешће ратника. Ти су мајстори, нажалост, увек су имали много посла.


.

 


  
Покровитељи чланка
Наталија Ристић

Пензионерка из Новог Сада, истакнути аутор на Сабору Срба и пријатеља Срба.

Зоран Алексић
Предузетник из Београда. Поштовалац фонетске ћирилице.

srpskoblago.rs
 

 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Фестивал „Кустендорф Класик“ се враћа у Дрвенград у новом формату

Ове године ће се музички фестивал Емира Кустурице и „Гаспром њефта“ одржати у онлајн формату, 28. септембра!

Фестивал током рата
Фестивал током рата

Први пут сам на фестивал фантазије у Доњецку стигла сасвим случајно. Мој учитељ није могао доћи,...

2021-09-16 13:23:45

Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом
Петанест потресних призора из Лењинграда под опсадом

Они савршено дочаравају једну од најдужих и најстрашнијих опсада у историји човечанства.

2021-09-12 08:38:37

Три награде за Србију у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма
Три награде за Србију у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма

Представници Министарства одбране и Војске Србије у дисциплини „Армија културе“ на Међународним војним играма у Руској...

2021-09-02 13:45:27

Преминуо Микис Теодоракис, чувени грчки композитор
Преминуо Микис Теодоракис, чувени грчки композитор

Грчки композитор и политички активиста Микис Теодоракис, који је одиграо кључну улогу у подизању свести о глобалном положају Грчке током војне диктатуре крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века, преминуо је у 97. години.

2021-09-02 06:52:01

„Трг од ћирилице“: Уручене награде лауреатима Милутину Мићовићу и Институту за српску културу
„Трг од ћирилице“: Уручене награде лауреатима Милутину Мићовићу и Институту за српску културу

Дванаесте вечери манифестације „Трг од ћирилице“, које је одржано 26. августа 2021. године на Тргу Херцег...

2021-08-28 08:33:13

„Трг од Ћирилице“: „Пјесан Богу, слава роду!“
„Трг од Ћирилице“: „Пјесан Богу, слава роду!“

Пјесан Богу, слава роду! – порука је једанаесте вечери манифестације Трг од Ћирилице На Тргу Херцег Шћепана,...

2021-08-27 09:00:00

Преминуо Чарли Вотс, бубњар „Ролингстонса“
Преминуо Чарли Вотс, бубњар „Ролингстонса“

Легендарни рокер, Чарли Вотс, бубњар „Ролингстонса“ преминуо је у Лондону у 81. години, потврдио је његов публициста.

2021-08-24 19:13:32

Изложба о грофу Сави Владиславићу Рагузинском, дипломати Петра I Великог
Изложба о грофу Сави Владиславићу Рагузинском, дипломати Петра I Великог

Галерија РТС са поносом представља изложбу о грофу Сави Владиславићу Рагузинском, дипломати цара Петра Великог који је формирао руску спољну обавештајну службу, разграничио руско и кинеско царство, активно учествовао у војним операцијама Руског царства и реализовао потписивање мира са Турском, преноси РТС

2021-07-07 07:04:51

Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“ – користан садржај и врхунске илустрације
Уџбеник руског језика „Ни пуха ни пера!“ – користан садржај и врхунске илустрације

Изложба илустрација из уџбеника руског језика „Ни пуха ни пера!“ отворена је данас у Културној станици...

2021-06-29 15:57:54

Видовдански концерт „Биничког“ у Бањалуци
Видовдански концерт „Биничког“ у Бањалуци

Заједничким наступом Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“ и Полицијског оркестра Министарства унутрашњих послова Републике Српске,...

2021-06-29 13:25:48

Свечани видовдански концерт под називом „Србија се роди“
Свечани видовдански концерт под називом „Србија се роди“

Православно спортско друштво Света Србија, уписано Друштво код надлежног регистра и Министарства, две деценије успешно ради....

2021-06-26 15:21:12

Пет најбољих филмова невероватног руског редитеља Александра Сокурова
Пет најбољих филмова невероватног руског редитеља Александра Сокурова

Александар Сокуров важи за једног од најзначајнијих живих филмских стваралаца у Русији. Издвојили смо његових пет награђиваних филмова које препоручујемо свим љубитељима руске културе.

2021-06-20 09:22:58

Исток и Азија на платнима руских сликара
Исток и Азија на платнима руских сликара

Руски сликари су имали обичај да путују Европом и Руском империјом, и да много времена проводе...

2021-05-16 10:05:34

Пет књига Михаила Булгакова које обавезно треба прочитати
Пет књига Михаила Булгакова које обавезно треба прочитати

Булгаков је један од најзагонетнијих и најкомичнијих руских писаца. Имао је буран и тежак живот, и...

2021-05-15 06:26:12

Хандке: Литература има јаку везу с инатом и бијесом, али никада са мржњом
Хандке: Литература има јаку везу с инатом и бијесом, али никада са мржњом

Добитник Нобелове награде за књижевност и „Велике награде Иво Андрић“ Петер Хандке истакао је да литература...

2021-05-08 21:58:17

„Хвала ти брате“: Кустурица у Андрићграду уручио Петеру Хандкеу „Велику награду Иво Андрић“
„Хвала ти брате“: Кустурица у Андрићграду уручио Петеру Хандкеу „Велику награду Иво Андрић“

Уз братске речи – Хвала ти брате, хвала ти брате, хвала ти брате, Емир Кустурица уручио...

2021-05-07 17:07:46

Концерти поводом Дана Војске Србије
Концерти поводом Дана Војске Србије

Поводом Дана Војске Србије репрезентативни оркестар Гарде и Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ поклонили су београђанима два концерта на отвореном.

2021-04-26 02:04:47

Десет слика које су постале симболи СССР-а
Десет слика које су постале симболи СССР-а

Уметност је требало да буде у служби комунистичких идеала, па су ликовни уметници на платнима дочаравали...

2021-04-25 08:20:47

Главни Срби руске књижевности: Карађорђе, војвода Милош и „зли“ Пушкинови Црногорци
Главни Срби руске књижевности: Карађорђе, војвода Милош и „зли“ Пушкинови Црногорци

Можете ли се лако сетити свих српских ликова у руској књижевности од Пушкина до данас? Српска филолошкиња Данка Радовановић и руски слависта Вјачеслав Чарски нису дозволили да им у делима руских класика промакне макар један Србин. У првом из ове серије чланака аутори посвећују пажњу Пушкиновим јунацима. Да, тих јунака је толико да заслужују посебан текст!

2021-04-18 09:20:48

Какве су сличности и разлике између руског и других словенских језика?
Какве су сличности и разлике између руског и других словенских језика?

Да ли је лако учити друге словенске језике ако знате руски?

2021-04-04 09:21:33

Ослобођени Београд у објективу совјетских фотографа
Ослобођени Београд у објективу совјетских фотографа

Совјетске трупе су 20. октобра 1944. године уз помоћ Титових партизана и Бугарске народне армије извеле...

2021-04-03 08:21:24

Србија поднела захтев за номинацију шљивовице на Унескову листу
Србија поднела захтев за номинацију шљивовице на Унескову листу

Министарство културе Републике Србије предало је Унеску захтев за номинацију шљивовице на репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

2021-03-31 18:56:16

Драгоцености руских царева: Каква се ремек-дела чувају у „посебној ризници“ Историјског музеја?
Драгоцености руских царева: Каква се ремек-дела чувају у „посебној ризници“ Историјског музеја?

У посебном фонду музеја на Црвеном тргу чувају се уникатне драгоцености царске породице и руског племства, дела најбољих јувелира свог времена.

2021-02-28 07:46:03

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: