Многи туристи који долазе у Патријаршијски двор у Сремским Карловцима чине то и због слике Паје Јовановића која се тамо одавно не налази, а чију је прву верзију цензурисао патријарх Георгије Бранковић.
У некадашњој свечаној трпезарији Патријаршијског двора, а данас једној од просторија ризнице Музеја СПЦ у Сремским Карловцима, монументална слика Паје Јовановића „Сеоба Срба” прекривала је читав јужни зид. Многи туристи који долазе у Патријаршијски двор, чине то и због слике која се тамо одавно не налази!
Слика је имала узбудљиву судбину, баш као и њен наручилац, стваралац и ликови на њој. Монументално дело „Сеоба Срба” доживело је цензуру патријарха Георгија Бранковића, а потом још неколико верзија и сеоба.
Прекретница у стваралаштву Паје Јовановића и улазак у нову, историјску и по многима његову најзначајнију фазу, означила је управо 1895. година, када је добио две значајне поруџбине за Миленијумску изложбу, која је требало да се одржи у Будимпешти наредне године.
Саборски одбор у Сремским Карловцима с патријархом Георгијем Бранковићем на челу наручио му је грандиозну историјску композицију „Сеоба Срба под патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем”, док је од вршачког Муниципија примио поруџбину за слику „Вршачки триптихон”.
Стицајем политичких, а не уметничких околности, само се друга слика нашла на великој пештанској изложби. Наиме, Георгије Бранковић никако није био задовољан уметниковим виђењем Велике сеобе Срба. Патријарх је од Јовановића затражио да за потребе представљања Србије у Будимпешти наслика дело које ће показати да су Срби дошли на тло Аустроугарске монархије, не у збегу, већ као организована војна целина. И то на позив самог цара.
– С обзиром на политичку поруку коју је поглавар Карловачке митрополије желео да упути јавности Хабзбуршке монархије, Паја Јовановић је био суочен са изузетно тешким и деликатним задатком. Слика је алудирала на државно-правни положај Срба у Аустроугарској монархији и право на националну индивидуалност – каже Дарко Париповић, кустос ризнице Музеја СПЦ у Карловцима.
Монументална композиција требало је да представља врхунску тачку српског историјског сликарства у деветнаестом веку. Тема је изабрана по узору на историјску композицију Михаља Мункачија „Арпад оснива мађарску државу”, насликану за угарски парламент 1893. године.
На пространом платну представљен је уморни ратнички народ који под вођством старог патријарха, коме је Јовановић дао лик патријарха Георгија Бранковића, са суровог Оријента одлази у жељену, цивилизовану Европу. Како је Милош Црњански записао, „у обећану земљу меда и млека”.
Ни патријарх ни славни сликар, међутим, нису могли ни да претпоставе да ће слика доживети судбину јунака на њој.
Просторија где је некад била изложена слика Паје Јовановића,
Фотографије (Анђелко Васиљевић) / Политика
Првобитна верзија слике, довршена 1896. године, приказује сеобу Срба из 1690. године, кад је народ под притиском Турака кренуо у збег са Косова, и то баш онако како ју је уметник видео и најпре замислио. На једној страни насликаног платна су патријарх, војници, коњаници, док на десној страни композиције ходају уморни народ, овце, стока…
Та, десна страна слике, никако се није допала наручиоцу, па је Јовановић насликао другу верзију већих димензија, овог пута без народа и оваца.
Тако је жену с дететом у наручју заменио ратник на коњу. Стадо оваца замењено је војницима пешацима, а епископу Исаији Ђаковићу, који стоји поред патријарха Чарнојевића Трећег, у руке је стављен свитак са златним царским печатом Леополда Првог, којим се српском народу у царевини гарантују привилегије.
Преправљајући своје „Сеобе”, Јовановић не успева да на време заврши рад за велику изложбу. Две верзије приче прате даље лутање платна, а везују се за почетак Другог светског рата. Према једној, усташе су преправљену Пајину слику која се налазила у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима и прекривала цео јужни зид свечане трпезарије на 24 квадратна метра, исекли из рама и бацили је у подрум.
Према другој верзији, платно одлази у Загреб, непознато је како и на колико дуго, а потом бива враћено кући – на зид трпезарије карловачке патријаршије.
Како год било, чувено платно краси салу београдске патријаршије, у којој заседа Синод Српске православне цркве.
Александар Апостоловски,
Политика
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.
Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.
2023-04-16 12:06:49
Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у
2023-04-15 20:17:07
Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.
2023-04-14 20:38:54
Дмитриј Поликанов је нагласио да је недавно приметио повратак у нормалност
2023-04-05 19:45:52
Министар културе Литваније Симонас Кајрис и бројне јавне личности те земље су се залoжили за „ментални...
2023-01-04 12:12:48
Искључење Русије са Евровизије није била лака одлука, рекао је организатор такмичења Мартин Остердал. "Била је тешка....
2023-01-01 07:05:23
Традиционално српско пиће - ракија-шљивовица, као и начин припреме и конзумирања, уврштени су на Репрезентативну листу...
2022-12-02 09:06:31
Ко каже да нема квалитетног телевизијског програма у Србији!? Напротив, Србија има путопис који је у...
2022-11-25 11:39:04
Креативна лабораторија "Гигарама" и компанија "Гаспром њефт", добитници међународне награде WebbyAwards, представљају мултимедијални онлајн пројекат "Душа...
2022-09-17 16:48:44
Kомпанија „Гаспром њефт“ је у Руском дому у Београду отворила изложбу „Душа Србије“ посвећену изради јединственог...
2022-09-16 14:47:26
Меморијални комплекс Саур-Могила у ДНР-у биће обновљен по наредби председника Владимира Путина, рекао је за РИА...
2022-07-06 17:45:34
Најмлађи члан породице Радио Београда – Радио 202 ових дана прославља 53 године од оснивања. Рођенданска честитка стигла је и од Његове светости патријарха српског господина Порфирија, који ће и учествовати у једној несвакидашњој емисији.
2022-07-05 18:27:04
Поставке Народног музеја Зрењанин добиле нови сјај
2022-06-30 16:25:53
Један од најмоћнијих и најутицајнијих владара модерне европске историје Петар I Алексејевич Романов – Петар Велики...
2022-06-25 11:21:54
Пошта Србије је у сарадњи са Руским домом у Београду објавила и представила јавности специјално издање пригодних...
2022-06-10 16:54:45
Кијев наводи да Толстојево ремек дело „велича“ руску војску
2022-06-08 07:12:42
Филм „Олуја“, о погрому Срба из Хрватске, чије се последње сцене снимају на планини Тари, добар...
2022-05-29 13:40:37
У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале девете НИС олимпијаде знања из...
2022-05-29 10:41:34
„Молим све вас, помозите Украјини, Мариупољу. Помозите Азовстаљу, одмах“, рекао је на бини фронтмен групе...
2022-05-15 08:37:43
Директор Музеја назвао је руску војну операцију у Украјини „дубоком прекретницом“
2022-05-07 15:41:58
Финска неће моћи да избегне одговорност када је реч о враћању слика и скулптура вредних 46...
2022-04-07 16:51:25
Свако нормалан је против рата. Рат је, како су говорили паметни људи, када двојица која се...
2022-03-11 09:03:08
Москва је 3. марта била домаћин затворене пројекције документарног филма Алексеја Бондаренка и Елене Алферове „Сродство...
2022-03-04 08:43:39
Подршка култури и еколошким пројектима
2022-02-22 20:45:48
RSS
