Фото: Владимир Косов (CC BY-SA 4.0); Петр Бажанов/Центральный военно-морской музей
У Русији је истовремено подигнуто неколико споменика легендарном Фјодору Ушакову. Догађај је уприличен поводом Дана сећања на великог руског морнаричког војсковођу. Ушаков је проглашен светим 30 јула 2001. године. Сећање на адмирала Ушакова, који је читавом свету и онима који су посезали на Русију терао страх у кости, овековечено у Севастопољу, Рјазању, Петрозаводску, Азову, Јејску као и у Скадовску и Доњецку. Пре тога је, 28. јула, на церемонији откривања споменика у Санкт Петербургу пристуствовао и председник Русије Владимир Путин. У свом говору Путин је истакао да је судбина Ушакова тесно испреплетена са историјом града на Неви. Од ране младости он је сањао море и чим је навршио 16 година уписао је Поморски кадетски корпус у Санкт Петербургу.
«Он је почео да служи на бордовима Балтичке флоте, и тамо упијао славне традиције које је започео Петар Први и које су се множиле у биткама Црног и Средоземног мора. Ушаков је својим храбрим подвизима и делима, ратним искуством и новинама умногоме дефинисао даљи развој отаџбинске морнарице […] Био је одлучни и талентовани морнарички војсковођа и истински родољуб Отаџбине […] Наша обавеза је да чувамо сећање на јунаке Отаџбине […] Наши велики преци инспирисали су нас да идемо напред, да оделовамо свим тешкоћама и изазовима, да побеђујемо у име Русије. Тако ће и бити!» — истакао је председник Русије.
Руски адмирал Ушаков добио је на Истоку надимак непобедиви Ушак-паша. Он, слично Суворову, није знао за пораз у својој војничкој каријери. Ако је Суворов побеђиивао и прослављао Русију на копну, онда је Ушаков био херој руске морнарице чију су генијалност признали чак и Енглези који су веома љубоморно чували свој ауторитет на мору. Француска тврђава на острву Крф предала се 1799. године руско-турској морнарици под командом Фјодора Ушакова. То је јединствен догађај тог времена јер је морнарица успела да принуди на капитуалцију моћно поморско утврђење. После победе Суворов је са одушевљењем написао писмо адмиралу у којем је поменуо речи Петра I: «Русија је у свету једна, она нема супарника […] Зашто нисам код Крфа био макар заставник!»
Фјодор Ушаков је доживео огроман успех у својој каријери током руско-турског рата 1787–1791. године. Турци су пожелели да се реванширају за пораз у коме су изгубили Крим. Турски султан је пожелео да у потпуности забрани руској морнарици да плови Црним морем. Енглеска и Француска су се бориле на страни Турске, а на руској страни борила се аустријска морнарица. Ушаков је у том моменту смислио потпуно нову тактику. Бродови под његовом командом код острва Фидониси сударили су се са 49 бродова турске флоте. Борба је трајала три сата. Током битке Ушаковљеви бродови успели су да одсеку два водећа брода од основне ескадре и потопе неколико бродова. То је био тријумф.
Ушаков је служио до 1807. године након чега је започео сасвим други живот. Раније се под знамењем православне државе борио и завојевао славу великог јунака, а потом је до своје смрти водио духовну борбу. Обзиром да је био војник, није имао много времена за богослужења иако је био хришћанин читав свој живот. Ипак, након одласка у пензију он је коначно могао да се у потпуности посвети вери. Био је ктитор манастира, помагао је сиромашне и оне који су страдали у рату 1812. године. Током рата Фјодор Ушаков је давао новац на издржавање болнице за рањене и даривао огроман новац за страдалнике.
Редак је и јединствен догађај да црква ратника и војсковођу прогласи свецем, међутим, Руска православна црква је 2001. године прогласила Фјодора Ушакова као праведног ратника — светим.
Иако није чланица велике економске породице која се назива БРИКС, Србија има своје представнике на скупу који је почео данас. Један од њих је и посланик Александар Павић који је за РТ Балкан говорио из Москве
Архијереји, свештенство и верни народ Украјинске Православне Цркве суочени су са отвореним прогоном, који над њима украјинске власти немилосрдно врше. Ово се наводи у писму Његове Светости Патријарха Српског Порфирија, упућеном као одговор на апел Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила, у којем се говори о вапијућим случајевима прогона православних јерараха, свештенства и лаика у Украјини, о забрани и блокирању интернет ресурса који извештавају о верској политици власти и о припремама за усвајање у другом читању предлога закона број 8371, чији је циљ забрана Украјинске православне цркве.
Патријарх српски Порфирије изразио је саучешће поводом терористичког напада у Москви и поручио да је Српска православна црква уједињена са руским народом у болу и молитви за пострадале
RSS
