РТ: Русија поднела тужбу против Украјине због масакра на Мајдану, цензуре, дискриминације и блокаде воде Криму

Објављено: 22.07.2021.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=132445

фото: © Reuters / Vincent Kessler; (inset) © Getty Images / kutaytanir; © Getty Images / visual7 / RT

Генерално тужилаштво Русије саопштило је да је покренуло поступак против украјинске владе пред Европским судом за људска права, због низа догађаја повезаних са "Мајданом" 2014. године и грађанским ратом у земљи.

У данашњем саопштењу, званичници у Москви открили су да су се први пут обратили Европском суду за људска права. Према саопштењу, они траже да судије испитају „одговорност украјинских власти за смрт цивила, незаконито затварање и сурово поступање са људима“, како на Мајдану, тако и у сукобу у Донбасу који је уследио.

Низ крвавих инцидената дефинисао је сукоб из 2014. године, укључујући смрт десетина присталица пуча и 39 демонстраната против "Мајдана" убијених када је запаљен Дом синдиката у Одеси. Десетине присталица "Мајдана" убијено је снајперском ватром на централном тргу Кијева у фебруару те године, у инциденту који никада није правилно истражен. Неки историчари, попут канадско-украјинског професора Ивана Качановског, изразили сумње да је тај напад организован, у покушају да се распламса антивладино расположење.

Поред тога, захтева се да суд истражи „праксу сузбијања слободе говора и прогона неистомишљеника“ у Украјини, „забрану рада медија, интернет платформи и прогањање новинара“.

Позивајући се на сталну политику Кијева да избаци руски језик из свакодневног живота, где сада украјински закони захтевају да се само украјински језик користи, московски званичници наводе да се њихова тужба односи и на „дискриминацију руског становништва и избацивање руског језика из јавне сфере". Готово сви Украјинци добро владају руским језиком и он доминира на већем делу истока, центра и југа земље.

Друго спорно подручје је одлука Кијева да блокира витални водоводни канал којим су снабдевани становници полуострва Крима. Канал изграђен у совјетско доба, украјински званичници су затворили у знак протеста због поновног уједињења Крима са Русијом 2014. године, што је изазвало водену кризу широм региона. Москва је сада уложила значајне суме новца у обнављање приступа слаткој води.

Такође се у тужби наводи случај малезијског авиона који је оборен над источном Украјином у лето 2014. године, док су у региону беснеле борбе. У тужби се смрт свих 298 путника и чланова посаде приписује „неуспеху украјинских власти да затворе ваздушни простор над ратном зоном“ и „одбијању да пруже неопходну помоћ руским званичницима који истражују почињене злочине“.

Такође, последњих месеци Русија се суочила са две одвојене неповољне пресуде Европског суда за људска права. Раније ове године, суд је донео одлуку да Русија треба да пусти на слободу опозиционара Алексеја Наваљног, одлуку коју је руски министар правде Константин Чујченко описао као мешање у руски правни систем и суверене послове.

Такође, раније у јулу, Суд је донео одлуку да Русија мора одмах да прихвати ЛГБТ+ бракове, пресудивши у корист групе подносилаца тужбе у којој се наводи да њихова партнерства нису адекватно призната. Портпарол Кремља Дмитриј Песков осудио је одлуку рекавши да је „према нашем уставу то немогуће“. Низ уставних амандмана усвојених након гласања широм земље прошле године укључивао је посвећеност заштити „институције брака као заједнице мушкарца и жене“.

Извор: РТ