Брежњевљева стабилна стагнација
Дуга владавина следећег совјетског лидера – Леонида Брежњева, је названа „стагнација“. Земља је ушла у деценију дугог застоја, њена крута економија је полако слабила, а политичка клима је постајала све више песимистична. Бирократија, угрожена Хрушчовљевим реформама, је цветала. Године запостављања и фарми и фабрика, је довело до несташице хране и потрошачке робе. Совјетски грађани су морали да чекају у реду за основне животне намирнице, а животни стандард је пао. На међународној сцени се Брежњев посветио сталној борби против САД-а. Совјетски тенкови су 1968. године ушли у Праг, сломивши кратки талас политичке либерализације, познат као Прашко прољеће. У говору, у којем је оправдавао потезе, Брежњев је детаљно објаснио право Москве да се меша у послове других социјалистичких држава. Године 1972. је почело кратко загријавање односа између Русије и САД-а, познато као „détente”. Али, руско-амерички односи су се погоршали након почетка совјетског рата у Авганистану 1979. године, и америчких председничких избора 1980. године, на којима је изабран Роналд Реган, убеђени антикомуниста. Недуго пред Брежњевљеву смрт, Москва је засенила свет највећом екстраваганцијом совјетског доба: Летње олимпијске игре 1980. године. Последње године његовог живота су обележене растом култа личности, што је сматрано шупљим и циничним. Брежњев је био познат по својој слабости према ласкању и љубавним аферама – коначан број је износио 114. Такође је писао поезију и био је велики женскарош. То што је био ожењен скоро шездесет година, није спречавало Брежњева да осваја многе жене.
Мета многобројних шала
Његово све слабије здравље је било табу тема за совјетску штампу, али то је било очигледно током његових јавних наступа. Брежњева често памте по болести и мумлању – што је био мета многобројних совјетских анегдота. Један популарни виц говори о разлогу зашто су његови говори трајали сатима – зато што је читао не само оригинал говора него и копирани примерак. Следећи виц се изговара споро и неразумљиво: Брежњев је дошао да се обрати на једном великом скупу Комунистичке партије и каже: „Драги другови империјалисти.“ Сви се усправили и покушавају да схвате шта је рекао. Брежњев поново покушава: „Драги другови империјалисти.“ Сад већ сви у шоку – да ли их он то покушава назвати империјалистима? Онда је пришао саветник и Брежњеву показао на говор. „Ооо...“ промрмљао он и поново поче: „Драги другови, империјалисти су свуда...“ Ипак, многи Совјети се са наклоношћу присећају „стагнације“, као времена када је Совјетски Савез достигао нечувену моћ, престиж и унутрашњу стабилност. Када је Брежњев умро 1982. године, у 75. години живота, Совјетском Савезу је остало мање од 10 година живота. Брежњева је прво наследио шеф КГБ-а Јуриј Андропов, а потом Константин Черњенко – ни један није живео довољно дуго, да би остварио значајне промене. Између 1982. и 1985. године је било толико сахрана државника, да се појавио још један виц: један човек је дошао на Црвени трг да присуствује једној од сахрана. Када су га зауставили и питали да ли има пропусницу, човек је одговорио: „Чуј, па ја имам сезонске улазнице!“ Али, убрзо, нови вођа ће све то променити...
Доба "Горбија"
Од скромних почетака на селу, наставио је све до Кремља. Научио је свет две нове речи: „перестројка“ и „гласност“. Последњи совјетски вођа је рођен у сеоској породици, 2. марта 1931. године, у јужној Русији. Био је сведок ужасима које носи глад, хапшењу дедова и немачке окупације. Али то није подрило његову веру у социјализам. Звезда у школи, дипломирао је право 1955. године на Државном универзитету у Москви и упустио се у партијску каријеру. Три деценије касније, Михаил Горбачов се успео на врх, као генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза. Наредних шест година „Горби“ је био главна вест у свету. Са вербалном енергијом и харизмом, Горбачов је желео радикалне промене. Почео је са вотком. Његов крсташки рат против конзумирања алкохола је довео до раста цена алкохолних пића и забране продаје. Било је забрањено пити у јавности, а из филмова су се избацивале сцене у којима се пије. Али рат против вотке је пропао. То је, поред осталог, озбиљно утицало на државни буџет, јер се производња и дистрибуција алкохола пребацила на црно тржиште.
Велика реорганизација
Али Горбачов је био одлучан да реорганизује бирократске мољце и убуђану економију. Његова „перестројка“ („реструктуирање“) је, по први пут након много деценија, дозволила приватан бизнис, док је „гласност“ („отвореност“) довела до отвореног изношења државних проблема. Ослобођено је хиљаде политичких затвореника. Мада самопроглашени атеиста, Горбачов је јавно оптужио верско угњетавање, које је трајало 70 година. То је било ког куће. Што се тиче иностранства, одлучио је да се СССР више неће мешати у послове источноевропских совјетских сателитских држава. Једна по једна, падале су њихове владе, у низу антикомунистичких револуција, што је кулминисало падом Берлинског зида, новембра 1989. године. Исте године су совјетски војници повучени из Авганистана, чиме је окончан рат који је трајао једну деценију. Под његовим „новим размишљањем“, трка у наоружању са САД-ом је нагло променила правац. Уследели су, један за другим, споразуми о контроли наоружања. За Запад, он је био човек који је помогао да се заустави хладни рат, што му је донело Нобелову награду за мир 1990. године. Али, транзиција ка потрошачки заснованој економији је била болна. Крај 1980-их је донео огромне буџетске дефиците и високу инфлацију. Страшна несташица основних животних намирница је довела до поновног увођења ратног система рационирања. Испред сваке продавнице су били непрегледни редови. Сама „гласност“ је на почетку изгубила на свом кредибилитету када је откривено да је влада била спора да призна катастрофу у Чернобилу, априла 1986. године – најгора несрећа на свету, која се десила у нуклеарној електрани.
Подсекције
RSS
