Други светски рат и опсада Лењинграда
Избијање Другог светског рата је затекло Совјетски Савез неспремног за конфликт који је следио. Многе искусне вође су, политичким чисткама, скинуте из војске, док се индустријска производња споро прилагођавала војним потребама. Потписавши са Немачком Пакт о ненападању 1939. године, Хитлерова инвазија јуна 1941. године је затекла СССР. До краја године је Немачка окупирала већи део западне територије Совјетског Савеза и опколила Лењинград. Страшна опсада Лењинграда је била једна од најсмртоноснијих у светској историји. Трајала је 900 дана, од септембра 1941. до јануара 1944. године. Око 3 милиона становника Лењинграда је одбило да се преда, иако су потпуно били опкољени. До доласка прве зиме под опсадом, није било грејања, залиха воде, скоро да није било струје и веома мало хране. Упркос сталном ваздушном и артиљеријском бомбардовању, највећи непријатељи града су били глад и сурова зима. Исцрпљени људи су колабрирали и умирали. Улице су биле прекривене телима умрлих. Једина веза са копном је био лед језера Ладога – познато као „Пут живота“. Град је некако преживео, а његов херојски отпор је резимиран у моту: „Пала је Троја, пао је Рим, Лењинград није пао“. Блокада је одузела живот најмање 670,000 људи, мада је, према неким проценама, настрадало око 1,5 милиона. Град је постао симбол совјетског повратка и непобедивости. У знак сећања на опсаду, дуж историјске линије фронта је постављен јединствени комплекс споменика – Зелени појас славе. У Санкт Петербургу још увек можете видети знакове упозорења- која страна улице је безбедна од немачке артиљерије.
Одбрана главног града
Немци су у међувремену напредовали, стигавши почетком децембра 1941. године до предграђа Москве. Хиљаде младих регрута се спремало за одбрану главног града. Али нико није могао замислити да ће, пре одласка у борбу, марширати на Црвеном тргу пред Јосифом Стаљином и високим званичницима Комунистичке партије. Упркос саветима својих генерала и Немцима који су напредовали, Стаљин је 7. новембра на Црвеном тргу одржао војну параду, да обележи годишњицу бољшевичке револуције. Парада се до задњег момента држала у тајности. Тај дан совјетско ваздухопловство је успело немогуће – ни једна бомба није пала на град. Трупе су напустиле Црвени трг и упутиле се директно на линију фронта. Парада је имала огроман утицај на морал у Москви, а и у целом Совјетском Савезу, поставши прекретница рата. Главни град се никада није предао, а Немци су, по први пут, одбијени.
Опсада Стаљинграда
Полако, вођена огромним ресурсима и радном снагом, индустријализација СССР-а 1930-их година је почела да се отплаћује. Ствари се се промениле фебруара 1943. године, када су Немци претрпели разоран пораз у битци за Стаљинград, једној од најбруталнијих у историји човечанства, која је почела у лето 1942. године. Главни индустријски центар на реци Волги, на југу Русије, Стаљинград (данас Волгоград), је сам по себи био жељена награда. Контрола над Стаљинградом је отварала пут ка важним нафтним пољима Кавказа. Само име града је довело Хитлера до опседнутости њиме. Освајање Стаљинграда – „Стаљинов град“ – би имало драстичне последице по совјетски морал, нешто што Стаљин није могао да допусти. Његова наредба трупама је била: „Нити један корак у назад“. Хорор Стаљинграда је трајао 199 дана, коштајући живота око 1,5 милиона људи са обе стране. Опкољени град се брзо претворио у машину за мљевење меса. Совјетски губици су били толико велики да је, у то време, очекивани век старости новопристиглих војника био мање од једног дана. Борбе су се водиле за сваку улицу, кућу, подрум и степенице. Делове града, које су снаге Вермахта заузеле по дану, су Совјети ослобађали током ноћи. Немци су ову врсту рата назвали „Rattenkrieg“ - „рат пацова“, грубо се шалећи о заузимању кухиње, али још увек водећи борбе за дневну собу. Једна зграда, коју Немци нису успели да заузму, је била тзв. „Павловљева кућа“. Септембра 1942. године, совјетски вод предвођен Јаковом Павловљевим је претворио једну стамбену зграду у центру града у непробојну тврђаву. Опкољени од стране нациста, 25 људи је одбијало напад за нападом. Издржали су два месеца, све док их, у контранападу, нису ослободиле совјетске снаге. Друга стаљинградска легенда је био снајпериста Василиј Зајцев. Током борби у граду и око града, убио је више од 200 немачких војника. Совјетска штампа није губила време ширећи вести о његовим изузетним стрељачким способностима. Прича каже да су Немци одлучили да пошаљу свог супер-снајперисту да убије Зајцева. Након драматичне игре мачке и миша, која је трајала неколико дана, Зајцев је коначно надмудрио свог противника. Мада није споменута ни у немачким ни у совкетским извештајима, прича о дуелу је описана у књизи Дејвида Л.Робинса „Рат пацова“и у холивудском филму „Непријатељ пред вратима“.
Цена победе
Совјетске снаге су издржале против огромне немачке војске, десеткујући и исцрпивши је, све док ослободилачке снаге нису опколиле град, присиливши освајаче на предају. Тежак пораз на Стаљинграду је био без премца, што је подстакло Совјете да се боре до коначне победе.... Берлин је коначно пао маја 1945. године. Чувена фотографија совјетског војника који поставља црвену заставу на зграду Рајхстага, је постала иконски имиџ Другог светског рата. Раправља се о томе да фотографија није ухватила стварни моменат совјетске славе, већ да је направљена дан, или два, након јуришања на зграду, па чак и да је ретуширана од стране совјетске пропагандне машинерије. За заставу се тврди да је у ствари стољњак, који је фотограф донео са собом. Ипак, то је био симбол тријумфа СССР-а...победе која је имала огромну цену. Укупан број совјетских жртава је првобитно био грубо искривљен – 7 милиона је био податак који је Стаљин дао 1946. године. Сада се процењује да су губици СССР-а износили 26,6 милиона, што износи половину свих жртава у Другом светском рату. Сећање на рат, који се још назива и Велики отаџбински рат, се посебно поштује у Русији. У СССР-у се 9. мај 1945. године сматрао даном завршетка рата, када је Немачка капитулирала. Тај дан је постао државни празник – Дан победе – и прославља се великом војном парадом на Црвеном тргу.
Подсекције
RSS
