ДРАГАН НИКОЛИЋ - ГЛУМАЦ Кад је почо Драган да се глумом бави, Циљ је њему био људе да забави. Сваки му је лик, - Лако решен трик. Глумац по рођењу. И по убеђењу. У свој живот многе он животе ниже, О, Драгане, брате! Како све их стиже? Глума Драгана Николића, Огледало узвишеног бића. На сцени фаца неумољива, У животу особа блага и стидљива. Постао си Глумац, има ту нешто: Да скромност од људи скријеш вешто. Два Драгана у једном живе. И једном и другом људи се диве. Стидљивог, Драгана скромног; сви ближњи воле. Глумцу, фаци са филма: не могу да одоле. Улога за улогом.- Уживаш у том! И небу је лакше када пукне гром. Људи говоре: "Драган! - Он проблема нема." Док то крхко биће, тресе јака трема. Па публико драга, тајна ово није. Глумац од нас нешто, врло важно крије. Осећања своја и велике жеље, Лик кад нам дочара, то му је весеље. Заборави шта га у животу тишти, Од радости он би мого да завришти. У глави се само једна жеља мота,, Да што више нама прикаже живота. Љиљана Ћуић
|