РТ: ЕУ уцењује Србију преко Косова - Јан Каван

Објављено: 11.03.2018.год.


Извор: Восток / РТ

Такозвана Република Косово је пре десет година прогласила независност од Србије. Какве последице је овај потез донио земљи и свету? Разговарамо са Јаном Каваном, бившим председником Генералне скупштине Уједињених нација и бившим министром спољних послова Чешке Републике.

Софи Шеварднадзе: Јан Каван, бивши председник Генералне скупштине Уједињених нација и бивши министар спољних послова Чешке Републике, добродошли у емисију. Заиста је сјајно што сте са нама. Господине Каван, пре 10 година, Европа је добила нову "државу" рођену на Косову. Тада сте рекли да је проглашење независности и њено признање велика грешка. 10 година после, да ли и даље мислите исто?

Јан Каван: Да, убеђен сам да је то била грешка. Видео сам то од самог почетка. Заправо, грешка је веома учтив и мекан израз. Ја бих рекао да је признање независности Косова брутално кршење међународног права, тешко кршење Хелсиншког споразума, као и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, а која је јасно ставила до знања да је Косово у то време требало да остане део бивше Савезне Републике Југославије. Једнострано проглашење независности јасно је прекршило све ове међународне законске одредбе и према мом мишљењу поставило је веома опасан преседан за друге мањинске или сецесионистичке покрете да прогласе једнострану независност. Нисам био изненађен ни независности Крима.

СС: То је моје следеће питање. Господине Каван, хтела сам да Вас питам - рекли сте да су признавање проглашења независности Косова и непрепознавање Абхазије или Крима двоструки аршини - али западне силе објашњавају да су сви ови случајеви јединствени и да их не треба их користити као преседан један за другог. Да ли се слажете с њиховом тачком гледишта?

ЈК: По мом мишљењу, такви политички потези стварају преседане позитивне или негативне. Што се мене тиче и ја нисам једини, многи од мојих колега у чешкој скупштини сматрају да је једнострано проглашење независности Косова створило преседан за Северну [Јужну] Осетију, за Абхазију, за Крим. У будућности, Каталонци у Шпанији могу бити инспирисани овим или било којим другим сличним покретима. Стога, као бивши дипломата, јако верујем у поштовање одредаба међународног права. Стога, ако се позивам на Хелсиншки споразум, свиђа ми се идеја да разбијање таквих ентитета треба да буде резултат споразума између обе стране. Ако би се Београд са тиме сложио, онда у реду. Исто као кад је моја земља Чехословачка подељена на Чешку и Словачку, то је резултат споразума између два дела, што, по мени, одговара међународном праву. Али једнострано проглашење независности је погрешно.

СС: Желим мало да причам о самом Косову. По отцепљењу Косова, етнички Срби на северу су обећали да ће игнорисати нову државу - и годинама је то оно што су урадили. Понекад су тензије расле тако високо да је бивши председник Србије рекао да је спреман да пошаље трупе да заштити српско становништво тамо. Може ли бити сукоба између Србије и Косова због северних територија?


ЈК: Надам се да сви сукоби неће представљати облик војне конфронтације, већ сукоба који се може решити преговорима и политичким средствима. Али, по мојим информацијама, положај српске мањине на Косову, на пример, око Митровице, није онај који би одговарао критеријумима ЕУ за третман мањина. И надам се да ће се, када се преговори Приштине и Београда у ЕУ наставе даље, Европска унија ће осигурати да ће обе државе у потпуности бити у складу са критеријумима из Копенхагена и другим критеријумима, укључујући и критеријуме за третирање мањина. Стога се то мора одразити на нивоу образовања, степену приступа њиховим верским објектима, црквама, церемонијама итд.


СС: Али, господине Каван, шта Вам даје наду да ће се придржавати норми из Копенхагена?


ЈК: Ако желе да се придруже Европској унији, критеријуми из Копенхагена су једни од основних. Не могу да видим како би могли да се прикључе ЕУ ако се, на пример, крши демократија, ако су оптужени или се доживљавају као корумпирана и неефикасна земља која би игнорисала владавину права. За мене су критерији из Копенхагена нешто незаобилазно. Они морају да се усагласе, у супротном се не могу придружити Европској унији.

СС: Већина на Косову су Албанци. Албански премијер већ је у једном тренутку изразио идеју о једном председнику за две земље. Да ли мислите да би Албанија на крају могла да присвоји Косово, уколико се Косово не сједини у блиској будућности?

ЈК: То је врло сложено питање. Ако критикујем једнострано проглашење независности Косова, то не значи да Косово треба у основи преузети Албанија. Наравно, признајем да је у обе земље становништво етнички албанско. Међутим, поставило би се питање самог принципа о којем сада говоримо. Ако се Косово прогласи за суверену независну земљу онда не могу сасвим предвидети како међународним законом може постати покрајина или део неког савезног аранжмана са Албанијом. Мислим да би то било неприхватљиво за владу Србије. И надам се да би било неприхватљиво већини међународне заједнице.

СС: Специјални суд на Косову - трибунал основан да истражује злочине припадника "Ослободилачке војске Косова" током сукоба са Србијом - је у опасности, а косовски парламент разматра његово суспендовање. Од премијера, до председника и председника парламента, сви бивши команданти "ОВК". Мислите ли да је овде мутна игра, неко хоће да затвори ствари?

ЈК: Чујем од неких мојих пријатеља који живе у региону који су блиски руководству или на неким утицајним положајима на Косову и даље припадници ОВК-а који су у прошлости били барем снажно осумњичени да су починили злочине током војног сукоба. Ако је то случај, требало би да им се суди. Ја верујем у Хашки суд, али проблем је у томе што нису сви људи доведени у Хаг. Неки који су у прошлост доведени у Хаг били су изненађујуће ослобођени. Други људи су добили врло оштре и високе казне. Дакле, то ствара атмосферу у којој се читаво питање примене правде баца у сумњу и то није добро за атмосферу правде.

СС: Чланство Србије у ЕУ почива на признању Косова, али за сада јавно мњење у Србији то неће допустити. Дакле, Србија се никада неће придружити ЕУ - јер никада неће признати независност Косова?

ЈК: Свестан сам овог стања и ја снажно верујем у Европску унију. И верујем да и Косово и Србија треба да постану чланице Европске уније. Али верујем да би требали постати чланови истовремено - истовремено, суочени са истим условима и истим критеријумима испуњавања ових услова. Услови које Европска Унија тренутно даје Србима - да прво признају независност Косова пре него што уђу у ЕУ - ја сам веома несрећан због тога јер то даје утисак ултиматума, притиска, чак и уцене, ако желите. То није фер. Ово ствара неправедан положај за Србију у поређењу са ставом Косова. Стога се веома надам да ће разумни политичари у Европској Унији поново размислити о овом стању и потражити компромис између Косова и Србије, компромиса, који ЕУ треба да образује и направи у канцеларијама ЕУ. Као што знате, у овом тренутку још пет земаља чланица Европске Уније није признало Косово. И верујем да уколико такав компромис не буде постигнут, нећете имати једногласно признање независности и чланства Косова у Европској Унији од стране свих држава чланица.

СС: Господин Каван, као што сте рекли у првом делу нашег интервјуа, ЕУ је признала Косово, али пуно чланова ЕУ није - Румунија није, Грчка није, Шпанија није. Како то треба да уради Брисел, када говоримо о европској будућности за Косово?

ЈК: Да, поред земаља које сте поменули и Кипар и Словачка нису признали независност Косова. И то је разумљиво. Ако погледате ових пет земаља, заједнички именилац између њих су значајне мањине на њиховој територији - и стога очигледан страх да признавање Косова под тренутним условима може потакнути те мањине да прате пример и прогласе независност. И мислим да се Шпанија данас суочава са проблемом Каталоније, а можда у будућности и са Баскијом, и потпуно је свесна ових опасности и може бити једна од земаља која под притиском Брисела може пронаћи најугоднији и прихватљивији начин расправе будућности Косова. Тренутно не видим како би обе земље могле да се придруже Европској Унији испуњавањем услова које је изнела ЕУ, тј. Србија да призна независност Косова - нешто што, у потпуности разумем, за њих је неприхватљиво и слажем се са њима. Не судим о меритуму случаја у прошлости о заједничкој историји двеју земаља. Али стварно, проглашење независности по мом мишљењу представља кршење међународног права и не видим зашто државе чланице Европске Уније, од Србије све до мојих најбољих пријатеља - Словачке, Кипра, Шпаније, Румуније итд. треба да прихвате кршење међународног права које се одвија у једном делу Европе и које би било осуђено у другим деловима свијета, на пример, у Азији.

СС: Што су Велика Британија, Немачка и Француска биле толике ентузијасте за независно Косово? Шта има ту за њих?

ЈК: То је врло добро питање, али мислим да бисте требали поставити такво питање представницима Француске, Британије и Немачке. У прошлости је наравно познато за Немачку да је подржавала распад бивше Југославије, те подржавала независност Словеније и Хрватске. Можда верују да су такве једностране декларације о независности израз принципа самоопределења који је важан међународни принцип, али се не може користити за оправдање других облика кршења међународног права. Мислим да би бивше колонијалне силе попут Уједињеног Краљевства и Француске са историјом тешких преговора о независности њихових бивших колонија требале бити свесне да поједностављена решења могу стварати проблеме за будућност - велике проблеме као што сада видимо у Сирији, на Блиском истоку итд. Тако да бих апеловао на те земље да не пређу на лако решење које подржава једнострано проглашење независности Косова.

СС: ЕУ је била против идеје о шкотској и каталонској независности, иако су по том питању одржани референдуми, а Брисел ипак то одбацује и стаје у подршку Косова. Зашто је то тако, зашто је независност Косова толика боља од независности Шкотске или Каталоније?

ЈК: Веома добро питање које се враћа на оно што сам рекао раније. То ствара преседан. Не можете рећи да је нешто добро за Косово, а лоше за Барселону или Крим, или било шта друго. Или је принцип добар или је принцип лош, мора се подједнако примењивати. И то се не ради. То је оно због чега данас протестујемо. Постоји велики број чланова парламента Чешке Републике и других истакнутих личности који у овом тренутку потписују петицију упућену чешкој влади, тражеци од њих да се одрекну своје одлуке из 2008. године којом су признали једнострано проглашену независност Косова. Да се ​​вратимо на преговарачки сто, пустимо све предуслове и пронађемо прихватљив компромис - било да је то снажна аутономија Косова у региону или независност, али са одређеним уступцима за Србију и тако даље. То је веома важно, не само за Косово, већ по мом мишљењу и за будућност Каталоније. Слушао сам лидере регионалне владе Каталоније, и у потпуности видим њихове аргументе. И мислим да је први одговор шпанске владе о слању полиције која је брутално угушила мирне демонстрације, мирно изражавање воље Каталонаца да гласају, јасно помогло онима који преферирају независност. То је резултат деловања бруталне полиције - подршка независности је само повећана. Ово није начин да се пронађе решење, то је начин стварања сукоба, проблема и тензија. И то је лоше не само за Шпанију, лоше је за Балкан и лоше је за Европу.

СС: Дакле, недавна стратегија ЕУ за западни Балкан укључује Косово као потенцијалног члана, али косовски "председник" Тачи каже да за његову земљу нема јасног пута. Да ли ЕУ заиста жели Косово као члана?

ЈК: То је врло добро питање. У великој мери зависи од тога како дефинишете ЕУ. ЕУ као ентитет 28 земаља нема консензуални став о овом питању јер, као што знате, пет држава чланица доследно одбија да призна независност Косова. Према томе, они би се супротставили чланству Косова у Европској унији под тренутним условима. И, као што знате, у овом тренутку само 116 држава чланица Уједињених Нација сагласило се са независношћу Косова. Већ годинама је било мање од сто, тј. 50 посто чланства у УН-у. Дакле, ово је велики проблем за Косово у будућности, али то је и проблем за Европску Унију. Европска унија треба да буде искрена и доследна, те да следи своје критеријуме који се крећу од самоодрелења све до поштовања међународног права, поштовања Резолуције 1244 Савета безбедности УН-а и поштовања коначног акта из Хелсинкија.

СС: Шеф мисије ЕУ за владавину права на Косову Малколм Симонс поднео је оставку, рекавши да "не жели да учествује у фарси". Мисија је тамо већ годинама, али без много успеха у успостављању владавине права. Може ли то учнити страни фактор у било којој земљи?

ЈК: Не. Страни ентитет то не може учинити ако није страно тело које представља неку врсту окупационе моћи, неку врсту моћи која је јача од моћи суверене владе те земље. Ако је земља независна, ако је стварно суверена онда инострани ентитет не може наметнути властиту перцепцију владавине права. С друге стране, инострани субјекти који желе да помогну у успостављању владавине права могу, и треба да играју позитивну улогу у таквом поступку, али само у сарадњи са владом земље, са парламентом земље, по мом мишљењу, такође и са главним НВО и другим телима која представљају јавно мњење.

СС: Само сам хтела да Вам кажем, да ми се чини, да се на Западу Косово третира као мала беба. Мислим, њихов став је мало арогантан, као да су у "цивилизацијској мисији" - прво је НАТО ратовао за то, онда је остао да осигура да Албанци не би погрешили, влада мисија УН-а, потом је подржана независност и још увек се обављају правни послови, економски, и безбедносни за Косово. Колико ће Косово бити дете у ЕУ?

ЈК: Такође се Косово третира као земља која је морала бити аутоматски одана оним политичким снагама које су им помогле да прогласе једнострану независност, тј. које су им помогле да се отцепе од Србије. Али, као што верујем, тај чин је био погрешан. Само ћу кратко, знам да немамо пуно времена - у то време када сам био министар спољних послова, иницирао сам оно што се зове "Чешко-грчка мировна иницијатива" која је имала за циљ, не само окончање бомбардовања бивше Југославије, укључујући Косово, него је циљ био да се створе услови за мировни споразум који ће обезбедити стабилност на Косову и бившој Југославији. И то је довело до тога, или је помогло да се осигура прекид ватре и прогласи мир, што је такође довело до Резолуције 1244 Савета безбедности УН-а. И мислим да се треба вратити на услове изражене у тој резолуцији која је се и даље крши. А то значи да се Косово третира другачије од Србије и то је погрешно.
 
 Извор: Восток / РТ

Коментари (1) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како је руски новинар нашао другу отаџбину на Балкану

2018-06-22 16:13:23

Владимир Соловјов, познати руски новинар и председник Савеза новинара Русије у ексклузивном интервјуу за Russia Beyond присећа се година проведених на Балкану док је радио као...

Русија се не меша у унутрашње послове Сирије - интервју са Башаром Асадом

2018-06-14 08:16:33

  Интервју председника Сирије Башара Асада за ирански ТВ канал „Ел Алам“ Русија се не меша у унутрашње послове Сирије Савез Русије и Сирије има дугу историју, док се...

Дејан Берић: Три године се спремамо за украјински напад, тако да тешко да нас могу изненадити

2018-06-11 11:52:21

На позив српског добровољца и снајеперисте Дејана Берића, уредник портала Правда боравио је у Доњецку где је пратио посету делегације бораца са Косова и Метохије у...

Путин: Русија неће дати Крим ни под којим условима

2018-06-05 13:46:09

Руски председник Владимир Путин изјавио је да не постоје никакви услови под којима би Русија вратила Крим Украјини. Истовремено, шеф државе је нагласио да "Крим није...

РТ: Били смо близу директног сукоба између Русије и САД у Сирији - Асад

2018-05-31 10:38:16

Извор: Восток / РТ Сиријски председник Башар Асад изјавио је да је Москва спречила да Запад започне разарајуће ваздушне нападе по целој земљи прошлог месеца, и вјерује да је Дамаск...

Милован Витезовић: Косово је српско док је српских песника

2018-05-27 19:14:55

Светозар Милетић и Јаша Томић су јунаци достојни вилијема Шекспира. Пишући о Светом Сави, презрео сам и прозрео историјско незнање

Саша Савићевић: „Срби морају да извозе ракију, као што Руси извозе нафту“

2018-05-25 17:29:06

Директор портала vostok.rs у разговору са нашом дописницом испричао је како у слободно од медијa време пече ракију која трећу годину заредом осваја награде на најбољим...

Генерал Делић у Доњецку: Српски народ ће увек подржавати Донбас

2018-05-25 14:21:55

Генерал Божидар Делић, посланик Скупштине Србије и заменик председника Српске радикалне странке, говорио је о сврси посете Донбасу за Новински фронт. "Запад је исти однос имао и...

Журављов: Србија је карика коју Русија треба да јача - судбина Европе опет се решава на Балкану

2018-05-17 20:01:21

Србија је кључна карика коју Русија треба да јача и да са њом развија везе на све могуће начине, јер ће се у Србији и Црној...

Матвијенкова: Док Запад не одустане од санкција, нећемо ни ми, другог начина нема

2018-05-16 07:20:43

Председник Савета Федерације Русије Валентина Матвијенко говорила је за РИА Новости да ли се може рачунати на здрав разум Запада у политици антируских санкција. На питање РИА...

rt intervju

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: