Голубови на гранама, патке на протестима, гуске испод кревета, све у свему - болесно друштво

Објављено: 18.04.2017.год.


Пише: Олег Голубовић

ВЛАСТ је скоро приопштила једну ноторну полуистину: да је демократија добра.


Цела истина из уста британског премијера Дизраелија (Черчил је то после поновио) гласи: ,,Демократија је лош систем али не знам за бољи”.

Сама за себе демократија није ништа друго већ начин избора власти путем гласања за различите политичке и програмске опције. Међутим, као и увек, ђаво се крије у детаљима, па се догађало да демократија ограничава или укида саму себе.

Има примера. Сетимо се само француске Декларације о правима човека и грађанина у којој су сви добили право гласа осим жена, Јевреја и, замислите, глумаца. Хитлер је дошао на власт на демократским изборима, Европом управљају корумпирани чиновници које нико није бирао, у Црној Гори на власти су исти од 45-те, итд.

Сваки систем, па и демократски, мора да има заштитне механизме, како не би укинуо сам себе чак и у формалном смислу, а камоли у смислу његовог обесмишљавања. Зато мора да постоји институт гарантованих слобода, који штити демократију од саме себе, од насртаја власти, која по дефиницији хоће да траје што дуже (а има за то полуге) и од ентузијаста који би да преузму власт на улици.

Код овог последњег, да се разумемо, легитимно је рушити лошу и покварену (корумпирану) власт, али није легитимно на силу је приграбити за себе. А и зато има примера у историји.

Демократије са дужом традицијом изградиле су одбрамбене механизме који, уз све проблеме, штите систем и гарантоване слободе. Новији примери су Бреxит и Трамп.
А шта да раде земље које очигледно нису демократске већ су у сталној демократизацији?

Постоји духовита опаска да је разлика између демократије и демократизације иста што и разлика између канала и канализације.

У тој канализацији најбоље се сналазе пацови, организовани у партијске чопоре, материјалне и духовне наследнике оне једине партије и служби из комунистичког времена. Није ни чудо што су владајуће странке, на пример у Србији, међу најбројнијима у Европи, а ова садашња у томе предњачи.

Изграђен је партократски систем у коме су сви остали аутсајдери.

Да буде јасно, то се односи и на странке у опозицији, које чекају да уграбе власт, односно да буду на њу именоване са стране.

Оног момента када се садашње опозиционе странке дочепају власти и њих ће да преплави цунами пребега, па ће све бити по старом.

Странке су овде све и сва, јер им је корен исти: оне купују, продају, задужују, инвестирају, суде, кажњавају и ослобађају, запошљавају и отпуштају, граде и руше, уздижу и обарају, краду…

Баве се свиме чиме не би смеле, а да зато не одговарају пред законом, не само политички.

Сваком нормалном и пристојном јасно је да је овај партократски систем покварен. Док се то не промени - земљом ће и даље да јуре ,,бугарски возови”, а на изборима о судбини младих одлучиваће живе деде, који се не одвајају од телевизора и покојне бабе са бирачког списка. Или обрнуто, упокојене деде и живе бабе поред телевизора.

Револт младих на улицама српских градова први је знак да део друштва не пристаје на пристајање. Они не пристају да их понижавају са малом или никаквом платом, да их терају из земље, да им памет вређају људи са купљеним дипломама, убогим речником и мањком васпитања. Не пристају да за њих нема места, а има за девојке или дечка само зато што лепе плакате или имају утицајног дечка.

Добро је што на протестима нема политичких странака или се бар не виде. Оваквим политичким странкама одговара партократски систем под условом да су оне на власти.

Завршени избори су добар разлог да се траже системска решења за равноправне услове (медији, финансирање, изборна правила) и, што је важније, промену изборног закона.

Истицати политичке захтеве после тек завршених избора и тражити од власти да промени саму себе, нема смисла. Она је победила оваква каква је, са народом какав јесте и са оним са чим је изашла. Опозиционе странке су пристале и на такве изборе, ко им је крив. Да су победиле не би мењале систем. То им не одговара, па се зато тренутна галама своди на ономатопеју: Ква Ква, АВ АВ, Га Га, што је неозбиљно.

Мали савет – кад упаднеш у рупу немој да копаш.

Скоро се у телевизору на Н1 појавио неки професор социологије, који је од опозиционара и критичара актуелне власти, зарад синекуре у управним одборима, напрасно постао њен фан, па се сада дистанцира од својих студената. Уместо да им је објаснио (ако зна) како се мења лош систем, он је изабрао себе.

А систем се мења тако што се, између осталог, мења и изборни закон, један од главних узрочника девијантног, партократског лудила у овој земљи.

Партократија постоји свуда, у питању је само мера, која је овде измакла било каквој контроли. Свака болест има свој лек, а системски лек за партократију од које болује ова држава је већински (уместо пропорционалног) изборни закон или бар комбиновани, са нагласком на већински.

Већински систем има својих мањкавости али он помаже код ове акутне болести: ограничава власт партијских централа и вођа, смањује утицај државних ресурса на резултате избора, утиче на избор квалитетнијих и самосталнијих посланика, познатих у својој средини и њој одговорних, умањује спољне утицаје негативне по државу.

Пре тога, свакако, треба средити бирачке спискове са ,,мртвим душама”. Ту су Гогољ и студенти потпуно у праву.

После – шта коме Бог да, па нека трче изборне трке.

Олег Голубовић,
Факти


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Кустурица: Русију изузетно волим, ценим и поштујем, али не радим на оснивању било какве партије

2017-08-22 16:56:37

Српски режисер Емир Кустурица поручио је да Русију изузетно воли, цени и поштује, али да не ради на оснивању било какве партије, па ни руске. У писму...

Два брата одужише дуг према отаџбини

2017-08-22 07:54:49

Воли своју земљу у којој си се родио и у којој живиш, јер она је твоја домовина, вели наша Библија”, прибележено је за потоње генерације у...

Од светог Петра до Лењина: Сва имена престонице Руске империје

2017-08-21 22:36:17

Од свог оснивања Санкт Петербург је три пута званично мењао име и стекао мноштво надимака. Убрзо после оснивања добио је надимак Питер, а епитет „Северна Палмира“...

Лажни цар на руском престолу: Пресудна битка за Москву 1612.

2017-08-21 11:46:47

Почетком 17. века је Пољско-литванска државна заједница била једна од најјачих сила Источне Европе. Она је искористила смутно доба у Русији и покушала да постави свог човека на московски престо. Пољаци су били на прагу победе у вишевековном супарништву са својим источним суседом.

РТ: И преко Србије је Северна Кореја научила бруталне лекције САД

2017-08-20 15:40:16

Извор: Восток, РТ: Да ли ће трећи светски рат почети због злочиначких акција лакрдијашког лидера са глупом фризуром и његовом злобном нуклеарном ратном државом? Или, да ли...

Шарлатани „плаве крви”: Лажни наследници последњег руског цара

2017-08-20 09:23:00

Лагали су, упорно тврдећи да су царског порекла, и очајнички су покушавали да то докажу на суду. Али све узалуд. Многи би свашта учинили да постану познати,...

Биће рата или камиказа Трамп

2017-08-18 16:03:46

Док јавност буде тражила крај рата, демократе ће извести на улице милионе незадовољника већ напујданих Шарлотсвилом Захвалност председника САД Доналда Трампа упућена лидеру Русије Владимиру Путину за...

Руски снагатор или УАЗ 469

2017-08-16 20:19:29

Ретки су акциони филмови западне филмске школе у којем лоши момци источно од Гринича, поред тога што су ружни прљави и зли. не возе џипове а...

Армијске игре: Русија, Кина и ЗНД одмериле снагу на „бојном пољу”

2017-08-16 12:48:32

Већ трећу годину заредом војне игре одушевљавају народ експлозивним спојем игре, борбе и вежбања у гађању – и све то у мирољубивој атмосфери! Ни ова година...

Неустрашив и бруталан: Барон Фон Унгерн, последњи руски кан

2017-08-16 12:40:54

Роман фон Унгерн-Штернберг (1886-1921) је имао несвакидашњу биографију. Као аристократа немачког порекла постао је будиста и ослободио Монголију од кинеске окупације, све време покушавајући да победи...

rt - kolumne
РР банер колумне

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?