На празник падале бомбе...

Објављено: 17.04.2017.год.
Пашино брдо, данашње Лекино брдо, нашло се под "тепихом" бомби (Фото Википедија) / Политика
Пре 73 године Београд је тешко страдао у савезничком бомбардовању 16. априла, погинуло је око 1.200 људи, а разарани су сви делови града, укључујући и предграђа у којима није било војних циљева


Од Енглеза они су се надали слободи, не знајући да та нада право у смрт води... Овај помало скривени натпис на Новом гробљу у Београду, у чијем саставу се налази и  спомен-гробље погинулима у савезничком бомбардовању из 1944, подсећа на трагичан догађај од пре 73 године, у току којег је страдало више од 1.200 наших суграђана.

Била је недеља 16. април 1944. године. Освануо је сунчан дан, а пошто је био Ускрс у граду је и поред оскудице и недаћа изазваних окупацијом владало празнично расположење. Одједном, на небу се појавио велики број бомбардера – углавном Б17 и Б24, познатијих као „летеће тврђаве”, које су припадале британском и америчком ратном ваздухопловству.

Није им био први пут да лете изнад града, али њихово присуство у толиком броју, и то на Ускрс, за Београђане је значило симболичну поруку да је слобода близу, па су многи од њих изашли на терасе и кровове зграда да их поздраве... Али, као савезнички „одговор” на ове поздраве према граду су полетели „теписи” бомби.

Почело је бомбардовање које се, према последицама, може упоредити са нацистичким из априла 1941. године. Мада су, званично, мета били само војни циљеви – фабрике, мостови, аеродром, складишта са муницијом, немачке касарне и гарнизони, бомбе бачене са висине од око две хиљаде метара нису бирале циљеве.

Погођени су палата „Албанија”, Народно позориште, Теразије, Бајлонијева пијаца, простор око Железничке станице, породилиште у Крунској, данашња Студентска поликлиника, Болница за унутрашње болести, већи број школа и обданишта...

Осим центра, посебно тешко страдао је Дорћол, делови Врачара, али и тадашње предграђе Пашино брдо (реч је о данашњем Лекином брду и деловима Душановца) у којем није било никаквих фабрика, нити војних циљева.

Бомбардовање је настављено и сутрадан 17. априла. Тада су углавном гађани мостови и приобално подручје, а том приликом погођен је и логор Старо сајмиште на левој обали Саве где је погинуло око сто затвореника.

Ускршње празнике Београђани су провели у склоништима или у избеглиштву у шумама и околним селима. Тачан број жртава дводневног „ускршњег” бомбардовања до данас није утврђен, али се на основу немачких процена сматра да је страдало око 1.200 цивила и стотину немачких војника.

На град је бачено 1.500 тона бомби из више од 600 авиона. Иначе, у периоду од априла до септембра 1944. године Београд је бомбардован чак 11 пута. Савезничке бомбе разарале су Ниш, Лесковац и друге градове. Тако је Србија, која је и на почетку рата поднела највеће жртве, страдала и на крају рата и то од оних који су долазили као ослободиоци.

Авиони који су учествовали у бомбардовању Београда и других градова углавном су полетали из Фође, на југу Италије, и били у саставу 15. ваздухопловне јединице САД и јединица британског ваздухопловства. Око карактера и циљева бомбардовања међу историчарима и данас постоје различита мишљења.

Јасно је да су њихови главни циљеви (барем званично) биле фабрике, путеви, мостови, железничке пруге и аеродроми који су могли служити Немцима, као и велика нафтоносна поља у околини Плоештија у Румунији.

Али, јасно је и да су циљеви бирани неселективно, без имало обзира према становништву. Обични људи, који су у савезницима гледали веснике слободе, били су главне, а често и једине жртве ових званично „успешних”. У те жртве спада и више од хиљаду Београђана страдалих на „крвави Ускрс” 1944. године.

Ј.Гајић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Зашто је совјетска космичка флота морала да заврши на гробљу бродова

2018-05-19 07:34:24

И поред свог назива, Поморска космичка флота (Морской космический флот) није постојала ради војних окршаја у свемиру. Ови напредни научни бродови су много допринели у истраживању...

Како су руски двоструки агенти стигли до самог врха МИ6 и ЦИА?

2018-05-19 07:02:43

Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман...

Западна интервенција: Како су стране трупе пре сто година „шпартале“ Русијом

2018-05-13 09:11:59

У периоду од 1918. до 1922. године земље које су раније биле савезнице Русије послале су своје трупе на руске стратешке положаје у покушају да заштите...

Човечни према побеђеном непријатељу

2018-05-12 17:22:00

У Великом рату, а и пре њега, српска војска је према побеђеном непријатељу неретко исказивала витешко понашање и човечност. Наше војсковође су, како пише златиборски историчар...

Руси у Боки Которској: Храбри адмирал Сењавин

2018-05-12 12:53:42

Пише Бошко АНТИЋ, контра-адмирал у пензији Протекло је више од 200 година од времена када је први и последњи пут руска флота упловила у Боку Которску. Бокељи и...

Ко је био најбољи савезнички тенкиста у Другом светском рату?

2018-05-09 21:38:36

Совјетски командир тенка Дмитриј Лаврињенко је имао само неколико месеци да докаже да је најбољи савезнички тенкиста Другог светског рата са 52 однете победе. Да је...

Девет НАТО авиона које је оборио СССР

2018-05-07 20:10:49

Пратећи све што пишу западни медији, стиче се утисак да Русија непрестано нарушава ваздушно пространство НАТО земаља. Међутим, амерички авиони су од почетка Хладног рата пуно...

Према НАТО-у Срби би требали бити срећни што су падале бомбе са осиромашеним уранијумом

2018-05-07 07:54:54

Као сензационална и још више као скандалозна одјекнула је и прострујала Србијом 4. маја 2018. званична вест из Штаба НАТО да бомбе са осиромашеним уранијумом, којима...

Георгијевска лента: Како је локална иницијатива постала национални пројекат

2018-05-06 10:04:46

Георгијевска лента је у Русији постала универзални симбол сећања на погинуле у Другом светском рату, баш као што је мак на Западу симбол сећања на жртве...

Оданост до гроба

2018-05-01 10:26:50

С почетка 20. века све три наше армије имале су коњичке јединице. Једна од најелитнијих била је и Коњичка дивизија коју је сачињавало 140 официра, 94...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана

"Живот"