На празник падале бомбе...

Објављено: 17.04.2017.год.
Пашино брдо, данашње Лекино брдо, нашло се под "тепихом" бомби (Фото Википедија) / Политика
Пре 73 године Београд је тешко страдао у савезничком бомбардовању 16. априла, погинуло је око 1.200 људи, а разарани су сви делови града, укључујући и предграђа у којима није било војних циљева


Од Енглеза они су се надали слободи, не знајући да та нада право у смрт води... Овај помало скривени натпис на Новом гробљу у Београду, у чијем саставу се налази и  спомен-гробље погинулима у савезничком бомбардовању из 1944, подсећа на трагичан догађај од пре 73 године, у току којег је страдало више од 1.200 наших суграђана.

Била је недеља 16. април 1944. године. Освануо је сунчан дан, а пошто је био Ускрс у граду је и поред оскудице и недаћа изазваних окупацијом владало празнично расположење. Одједном, на небу се појавио велики број бомбардера – углавном Б17 и Б24, познатијих као „летеће тврђаве”, које су припадале британском и америчком ратном ваздухопловству.

Није им био први пут да лете изнад града, али њихово присуство у толиком броју, и то на Ускрс, за Београђане је значило симболичну поруку да је слобода близу, па су многи од њих изашли на терасе и кровове зграда да их поздраве... Али, као савезнички „одговор” на ове поздраве према граду су полетели „теписи” бомби.

Почело је бомбардовање које се, према последицама, може упоредити са нацистичким из априла 1941. године. Мада су, званично, мета били само војни циљеви – фабрике, мостови, аеродром, складишта са муницијом, немачке касарне и гарнизони, бомбе бачене са висине од око две хиљаде метара нису бирале циљеве.

Погођени су палата „Албанија”, Народно позориште, Теразије, Бајлонијева пијаца, простор око Железничке станице, породилиште у Крунској, данашња Студентска поликлиника, Болница за унутрашње болести, већи број школа и обданишта...

Осим центра, посебно тешко страдао је Дорћол, делови Врачара, али и тадашње предграђе Пашино брдо (реч је о данашњем Лекином брду и деловима Душановца) у којем није било никаквих фабрика, нити војних циљева.

Бомбардовање је настављено и сутрадан 17. априла. Тада су углавном гађани мостови и приобално подручје, а том приликом погођен је и логор Старо сајмиште на левој обали Саве где је погинуло око сто затвореника.

Ускршње празнике Београђани су провели у склоништима или у избеглиштву у шумама и околним селима. Тачан број жртава дводневног „ускршњег” бомбардовања до данас није утврђен, али се на основу немачких процена сматра да је страдало око 1.200 цивила и стотину немачких војника.

На град је бачено 1.500 тона бомби из више од 600 авиона. Иначе, у периоду од априла до септембра 1944. године Београд је бомбардован чак 11 пута. Савезничке бомбе разарале су Ниш, Лесковац и друге градове. Тако је Србија, која је и на почетку рата поднела највеће жртве, страдала и на крају рата и то од оних који су долазили као ослободиоци.

Авиони који су учествовали у бомбардовању Београда и других градова углавном су полетали из Фође, на југу Италије, и били у саставу 15. ваздухопловне јединице САД и јединица британског ваздухопловства. Око карактера и циљева бомбардовања међу историчарима и данас постоје различита мишљења.

Јасно је да су њихови главни циљеви (барем званично) биле фабрике, путеви, мостови, железничке пруге и аеродроми који су могли служити Немцима, као и велика нафтоносна поља у околини Плоештија у Румунији.

Али, јасно је и да су циљеви бирани неселективно, без имало обзира према становништву. Обични људи, који су у савезницима гледали веснике слободе, били су главне, а често и једине жртве ових званично „успешних”. У те жртве спада и више од хиљаду Београђана страдалих на „крвави Ускрс” 1944. године.

Ј.Гајић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Како Руси праве специјалне јединице од делфина и фока?

2017-05-25 13:42:38

Прстенасте и брадате фоке, сиве гренландске фоке, китови белуге и обични делфини – то су припадници нових „специјалних јединица“ руске армије који ће чувати улазе у војнопоморске базе, тражити подводне мине и у случају потребе уништавати све незване госте у руским територијалним водама.

Зашто Руси чекају и до 20 сати да би се поклонили моштима?

2017-05-24 21:31:06

Први пут у историји из Италије су у Русију стигле мошти Светог Николе и изложене су у највећој московској саборној цркви, храму Христа Спаситеља. Чини се да многе Русе ништа не може да спречи да дођу и поклоне се овој реликвији и тако покажу своју дубоку веру.

Ливадијски дворац: Последњи летњиковац породице Романов

2017-05-22 22:17:31

У дворцу царске породице Романов, подигнутом у италијанском стилу, одржана је Кримска конференција савезника 1945. године. Рузвелт је тада и одсео у њему. Присетимо се богате...

Америчка империја и четири руска ватрогасца у Нишу

2017-05-21 12:29:00

Када је 1948. године совјетски амбасадор у Југославији дошао код Тита да му уручи писмо Информбироа, чији је садржај био ултимативан, Тито га је примио у...

Мата Хари из Сијаринске бање - четири лица лепе шпијунке

2017-05-20 14:03:14

Тврдоглава, надмена, не познаје војна питања, не говори стране језике, пустоловног духа... То је оцена коју је о Вери Пешић дала тајна служба Краљевине Југославије.

Шта ће бити на Међународним армијским играма ове године?

2017-05-20 13:47:17

Русија је била једини домаћин игара 2015, док јој се 2016. године у тој улози придружио и Казахстан. Ове године такмичаре ће угостити Русија, Белорусија, Азербејџан, Казахстан и Кина.

Непознато породично презиме војводе Путника

2017-05-19 16:21:24

Мало је познато и да је Радомир Путник био утемељивач војнобезбедносне делатности, каже историчар Александар Животић

Шест необичних руских храмова

2017-05-19 07:41:23

Како постати упадљив међу мноштвом дрвених цркава и златних купола? 1. „Храм свих религија“ у Казању Извор: Wikipedia.org На врху овог архитектонског објекта су куполе са муслиманским полумесецом и...

Како бити ловац на благо у Русији, а не завршити у затвору?

2017-05-19 07:41:16

Ако сте путовали у крајеве око градова Златног прстена Русије и истражили њихову околину, можете да почнете да са бавите оним што већ ради два милиона грађана Русије – да окушате срећу у потрази за благом помоћу детектора за метал.

Месинг: Лични Стаљинов чаробњак

2017-05-18 00:52:03

Маг, хипнотизер, предсказивач и видовњак Волф Месинг (1899-1974) био је загонетна личност, нешто попут грофа Калиостра. Хитлер га се бојао, а Стаљин и Берија су уважавали његово мишљење. Додуше, нико са сигурношћу не може рећи да ли је то било баш тако. Када је реч о Месингу, готово да није могуће одвојити чињенице од мита и легенди.

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Елбрус

Елбрус