Од хајдука до Гвозденог пука

Објављено: 14.02.2017.год.
Фото Архива Дома културе у Медвеђи


Пре него што је постао ратник и окитио се Карађорђевом звездом, Вуксан Радовановић Стругопутић побио je општинско руководство у Добром Долу, јер због лоше карактеристике није могао да добије државни посао, а после јуначког ратовања, за чувара државне шуме поставио je га лично регент Александар Карађорђевић, који га је и одликовао.

Животопис витеза Карађорђеве звезде Вуксана Радовановића, коме је због сналажљивости и способности да стругне (побегне) из нежељене ситуације, придодато и презиме Стругопутић, наликује на холивудске приче: лошег момка ослободе из затвора, да би за државу обавио неки посао. Вуксан је рођен крајем деветнаестог века у Иван Кули. Још као младић је показао храброст у свакодневним граничним сукобима са турским низамима и Арнаутима који су од 1878. до 1912. године упадали преко српско-турске границе у села Косанице и Горње Јабланице ради пљачке и убистава Срба.

После војног кадра, потражи запослење у државној служби Краљевине Србије. Али, није било лако ступити у државну службу, од општинара је тражена провера и карактеристика. Вуксан је често одлазио у Прокупље и молио начелника Округа топличког за службу. Начелник га упути у Топли До да му председник и деловођа напишу карактеристику. Дође Вуксан у Добри До и затекне председника, деловођу и благајника општине. Председник му обећа добру карактеристику и рече му да по њу дође сутра. Шта се потом дешавало, за „Политику” прича лесковачки историчар Добросав Туровић.

– Порани Вуксан из Иван Куле и стигне у Добри До. Прими га деловођа и да му коверту запечаћену са пет печата општине. Одатле се запути у Прокупље код начелника. И богами, начелник га прими као свог човека. Отворио је коверту и пажљиво читао и повремено бацао поглед на Вуксана. На крају му рече – побогу Вуксане, са оваквом карактеристиком не можеш ни врата отварати, а камоли радити у државној служби. Хтео сам да ти помогнем, али сад више не могу. Видим да си добар човек, али не могу. Вуксан се врати разочаран и увређен. Ноћ му је била дуга, једва је чекао да сване. Кад пуче зора, скиде брзометку са кућног дувара и брзим корацима је грабио ка Добром Долу. Затекао је председника, деловођу и благајника како пију прву јутарњу кафу. Кад га видеше наоружаног, председник га пита – Вуксане, камо ти добро јутро? Вуксан скиде пушку са рамена, упери је у председника – ово ти је за карактеристику. Одјекну пуцањ, затим још један, потом и трећи. Вуксан им пресуди пушком и даде се у хајдуке.

Више од десет година хајдуковао је по селима и шумама Косанице, Горње Јабланице, Топлице, чак до Копаоника. Држава је често за њим расписивала потерницу и уцењивала му главу. Ни бројне жандармеријске потере, ни војска не могаше му главе доћи. Ни они најупорнији жељни новца за његову главу. Имао је јатаке који су га крили и хранили. Кад му је дојадила хајдучија, под гаранцијом да неће бити стрељан, предао се ондашњим властима и осуђен је на робију у букагијама. Робијао је у нишком затвору. Када је непријатељ навалио 1915. године, робијаш Вуксан је замолио управника затвора да га пусти, како би се прикључио српској војсци. И би пуштен. Није имао времена ни да се јави кући, већ се одмах прикључио Другом гвозденом пешадијском пуку „Књаз Михаило”. Убрзо је постао за пример у елитној јединици – Гвозденом пуку Моравске дивизије.

Са јунацима из Јабланице и Топлице прешао је сурове албанске гудуре. Пушком и бајонетом бранио је рањене и изнемогле војнике од дивљих албанских качака, који су кидисали као којоти ради пљачке и убистава. На горштачким плећима је носио рањене и изнемогле борце. По доласку на Крф, прихватио се стрељачке обуке за капларе. И ту је био за пример. И на Солунском фронту 1916–1918. године испољио је хајдучку сналажљивост. Ишао је из борбе у борбу. Имао је среће, куршум га није хтео. У једној јесењој диверзији на бугарске ровове 1917. године, бомбаш Вуксан је уништио више непријатељских војника. Гвоздени пук се дичио таквим јунаком. Командант српске војске, регент Александар Карађорђевић одликовао га је златним орденом – Карађорђевом звездом са мачевима. Регент му је лично пришио орден и јавно га похвалио. Декретом га је ослободио издржавања казне и поставио га за чувара државних шума. Потом је мирно живео у многољудној породици у Ивању.

Милан Момчиловић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Кула, неми сведок тајних окршаја

2017-04-23 08:50:07

Два двобоја одиграна на пољани у Вршцу, један између Арслан-бега и Јанка Халабуре, и други између Црњанског и Сондермајера, утицала на ток српске историје

Србин сниматељ РАИ: На Блиском истоку мртве никад неће пребројати, Европа ће тек да доживи цунами миграната

2017-04-20 10:19:09

Миодраг Стојичић, сниматељ италијанске телевизије, који годинама живи и ради у Мосулу, Алепу.. Американце не воли нико. Калифат ће се поново уздићи. Сиријци идеализују Србе, Тита,...

2017-04-19 20:20:15

Хи­пер­тен­зи­ја. Ви­со­ко да ви­ше не мо­же да бу­де. Је­дном про­чи­тах не­гђе да за оп­шту сре­ћу тре­ба на­учи­ти или да не при­мје­ћу­јеш глу­пост, или да је та­ко...

Голубови на гранама, патке на протестима, гуске испод кревета, све у свему - болесно друштво

2017-04-18 10:03:00

Пише: Олег Голубовић ВЛАСТ је скоро приопштила једну ноторну полуистину: да је демократија добра. Цела истина из уста британског премијера Дизраелија (Черчил је то после поновио) гласи: ,,Демократија је...

Пропаст лађе „Делиград”

2017-04-18 07:43:49

Током рата на бојиштима не пропада само жива сила, него и направе које је људски ум направио за мирнодопске потребе, а које су за свог постојања...

На празник падале бомбе...

2017-04-17 07:43:10

Пре 73 године Београд је тешко страдао у савезничком бомбардовању 16. априла, погинуло је око 1.200 људи, а разарани су сви делови града, укључујући и предграђа у којима није било војних циљева

Васкрс када је крунисан српски цар

2017-04-17 07:42:17

Српски владар Душан Силни, творац нашег најважнијег средњовековног законика, 1346. године у Скопљу овенчан је титулом цара Срба и Грка – Цариградска патријаршија бацила је на Душана анатему 1350. године која му је скинута тек 1375. у време кнеза Лазара

Кобна јабука једног генерала

2017-04-16 22:24:14

Мало је недостајало да немачки високи официр избегне правду због убиства 2.200 Јевреја близу Панчева...

Васкрс у Љубожди под Проклетијама

2017-04-16 08:15:30

У Љубожди крај Истока, у Метохији, као море таласа се пшеница. Албанци орали и сејали је, Албанци ће жњети и млети, само су њиве српске. И...

Алексеј Хомјаков: Московске поруке Србима из 1860.

2017-04-15 07:39:44

Алексеј Степанович Хомјаков (1804-1860), руски философ, богослов, социолог, историчар цивилизације, економиста, проналазач, песник, лекар, сликар, један од родоначелника словенофилске идеологије свог времена, заједно са групом истомишљеника (Михаил...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?



Фото дана Северодвинск

Северодвинск