Заборављени тенковски батаљон Руске православне цркве

Објављено: 08.10.2018.год.
фото: © М. Коломиец/«Экспринт», 2003 / Russia beyond


Након свих прича о бољшевичком прогону православне вере, могло би да изненади да је баш у Стаљиново време Руска православна црква имала, ни мање ни више него свој тенковски батаљон. Ради се о славном, али популарној историографији слабо познатом тенковском батаљону „Дмитриј Донски“.

До краја 1943. су Црвена армија и руски народ великим жртвама и епском храброшћу успели да потуку нацистичке завојеваче пред вратима Москве, у рушевинама Стаљинграда, на кршовитом Кавказу, по степама око Курска и другде, и тако разбију илузију хитлероваца о уништењу Совјетског Савеза. Фронт је био стабилизован, али је пут до ослобођења окупираних руских и источноевропских земаља, као и до коначног уништења нацистичког зла био дуг. Управо у то време почиње једна од интересантнијих прича Великог отаџбинског рата – она о настанку тенковског батаљона „Дмитриј Донски“ и његовом ратном путу.

 

Пре свега, када се говори о овој јединственој формацији Црвене армије, важно је истаћи да она представља први пример сарадње између совјетске државе и Руске православне цркве. Црква је од почетка немачке агресије била уз свој народ и помагала је у одбрани руске земље јачањем борбеног духа кроз литургијску и пропагандну делатност, као и хуманитарним радом. Међутим, те активности вршене су на релацији Црква – народ, мимо совјетског државног апарата. Тако је Црква имала и свој фонд за одбрану отаџбине у коме је донацијама верника до октобра 1944. сакупљено 150 милиона рубаља. Све укупно, Руска православна црква је до краја рата, што својим средствима, што донацијама верника, уложила око 300 милиона рубаља у победу над нацистима. Ова средства придруживана су донацијама радника Совјетског Савеза за „Генерални одбрамбени фонд Црвене армије за снабдевање тенковима, авионима и бродовима“.

Увидевши патриотску улогу руске цркве и суочено са неопходношћу да уједини читав народ у борби против завојевача, совјетско државно руководство је почело да напушта свој милитантни атеизам, антицрквену пропаганду и политику репресије према Цркви и верницима. Тако је нацистички „рат истребљења“ (Vernichtungskrieg) остварио готово немогуће – измирио је бољшевичку државу са руском црквом. Врхунац тог процеса био је историјски сусрет Јосифа Стаљина са митрополитом Сергијем, 4. септембра 1943. године на којем је стари митрополит изрекао чувене речи: „Ваше победе су и наше победе“.

Неколико дана потом, 8. септембра 1943, Сабор руских јерарха изабрао је Сергија за патријарха Московског и целе Русије. Једна од главних тема о којим су (тада још увек) митрополит Сергије и Стаљин разговарали током сусрета било је формирање тенковског батаљона донацијама Руске православне цркве. То није била нова идеја. Сергије је још 30. децембра 1942, у свом обраћању пастви, позвао вернике да дају прилог за формирање тенковског батаљона који би носио име чувеног руског хероја Дмитрија Донског: „Нека наш црквени батаљон носи са собом благослов православне цркве и непрекидне молитве за победу руског оружја. Свима нама ће бити угодна свест о томе да нисмо стајали по страни, него да је свако у складу са својим могућностима и својом снагом дали допринос светом послу спасења отаџбине“.

Новац је до краја 1943. био сакупљен, па је уз Стаљиново одобрење те зиме отпочело формирање ове несвакидашње јединице. Сам назив батаљона имао је велики симболички значај јер је Дмитриј Донски био први руски велможа који је устао против монголске власти и потом потукао Монголе у чувеној бици на Куликовском пољу, 8. септембра 1380. године.

Зато је и свечаност формирања ове јединице 7. марта 1944. уприличена надомак Туле, у близини легендарног Куликовског поља. Том приликом је 40 тенкова чувеног типа Т-34 које је Руска православна црква купила предато Првој гардијској тенковској армији. Овом чину присуствовао је и митрополит крутицки и коломенски Николај, што је уједно био и први јавни сусрет руских црквених званичника са официрима и војницима Црвене армије. Он се тада обратио тенкистима следећим речима: „Терајте омраженог непријатеља из наше Велике Русије! Нека вас славно име Дмитрија Донског води у битку за свету руску земљу! Напред, ка победи, браћо војници!'' Пут ка победи, за ову јединицу, почео је већ у ноћи 23. на 24. март 1944, када се први пут сударила са непријатељем код Умана у Украјини и разбила га.

Тенковски батаљон „Дмитриј Донски“ био је квалитетно опремљен. То је била једна од првих оклопних формација Црвене армије која је добила модернизоване тенкове типа Т-34/85 (конкретно поседовала их је 19) са топом повећане пробојности и домета од 85 mm и снажнијим оклопом. Ипак, њен главни адут били су тенкови ОТ-34, што је верзија Т-34 са монтираним бацачем пламена (њих је јединица поседовала 21).

Батаљон је изразито успешно војевао и показао се достојним имена јунака које носио. Процењује се да је јединица у само прва два месеца борби ликвидирала око 1400 хитлероваца, уништила и онеспособила 40 топова, стотинак митраљеских гнезда, 38 тенкова, 17 оклопних возила и око 100 других возила. Након завршетка Другог светског рата тенкови ове јединице нашли су се у музејима Москве, Лењинграда и Туле.

Војислав Гавриловић, Russia beyond


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Авијација Републике Српске – живот, борба и смрт

2018-10-23 05:21:29

Ваздухопловство је имало 13 погинулих пилота (десет пилота авиона и три пилота хеликоптера) и 15 припадника осталог летачког састава. Уз то треба навести да је 35...

Авијација Републике Српске – живот, борба и смрт - 2. део

2018-10-23 05:10:46

ПАД ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ И ОБАРАЊЕ О’ГРЕЈДИЈА Након што је 5. маја 1993. године Народна скупштина Републике Српске одбацила Венс-Овенов мировни план долази до захлађења односа између политичких...

Ноћ кад се усијало небо над Београдом

2018-10-22 19:47:01

Тих дана се пуцало по целом граду, али је кључна тачка борбе за престоницу била Авала, сећа се Јован Радовановић (96), учесник Београдске операције 1944. године

Ходочашће на Крф

2018-10-21 20:14:03

Сањао је крофне. Вруће крофне. Ништа друго, само то. Чак ни тањир на коме су. Један дуг, велики сан о врућим крофнама, о њиховом осветљеном, жутом,...

Војводу Петра Бојовића пратио у чак три рата: Потомци солунца Стојана Ивановића чувају слике од пре једног века

2018-10-21 19:16:18

Сељак из пожешког села Радовци посилни чувеном војсковођи од 1912. до 1918; О војводи је говорио као о правдољубивом човеку и војнику који је све поштовао

Зашто не треба да се покоравамо узурпатору

2018-10-20 12:19:05

Цариградска патријаршија је вратила канонско звање“ вођама двају украјинских расколничких групација: „патријарху“ Филарету и „архиепископу“ Макарију. Шта то значи? Објашњава богослов и публициста Сергеј Худијев. Уколико се...

Како је Руска православна црква преживела 70 година атеизма у Совјетском Савезу

2018-10-20 08:56:47

У СССР-у је убијено или ухапшено неколико хиљада свештеника, али је Руска православна црква ипак успела да постигне компромисе са окрутним совјетским лидерима и преживи тешке...

Против Русије се формира „црквени НАТО“

2018-10-17 17:23:23

Прекид односа између Руске православне цркве и Цариградске патријаршије је изазвао очекивани талас реакција и коментара. Заправо „црквена“ објашњења узрока и последица сасвим јасно и без нас...

Тајна манастира Короглаш

2018-10-17 09:26:51

Ради се о старом манастиру из 15. века, код села Милошева (стари назив Короглаш), са десне стране пута Неготин–Кладово. Према веровању, рањени Краљевић Марко, после битке...

Служење војног рока, спас за Србију

2018-10-16 15:57:23

У последње време стално се истиче да нам је неопходна војска регрута. У спроведеној анкети, 74 одсто грађана Србије изјаснило се да поново треба увести обавезно служење...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: