Кецмановић: Функционер Конгреса САД боље разумије БиХ и од ЦИА и од насљедика Хојта Јиа

Објављено: 19.07.2018.год.
фото: Политика


Пише: Ненад Кецмановић, „Политика

„ЧИНИ ми се паклено тежак задатак да људе у Босни окупимо да раде заједно ако ми не можемо видјети разлике међу њима, а они их тако снажно осјећају“.


Био је ово непримијећен антологијски коментар конгресмена Дејна Рорабахера, предсједника Поткомитета за Европу и Евроазију Представничког дома америчког Конгреса на извјештај Метјуа Палмера, „в. д. помоћника замјеника“ који је наслиједио Хојт Јиа.

Након априлске посјете БиХ, Палмер je поднио стереотипни извјештај конгресном пoткомитету о томе како „САД хоће да виде јединствену БиХ у евроатлантским интеграцијама“ и бла, бла, бла, а Рорабахер га је одслушао и затим постављао питања.

РОРАБАХЕР: Да ли се ти људи међусобно уопште могу разумјети? Којим језицима говоре?

ПАЛМЕР: Рекао бих да је то јако осјетљиво политизовано питање. Хрвати ће вам рећи да говоре хрватски, Бошњаци босански, а Срби српски. Ја вам могу рећи да их све једнако сасвим добро разумијем.

РОРАБАХЕР: Колико људи говори хрватски? И је ли тај језик другачији од српског?

ПАЛМЕР: Могу се разумјети, г. предсједавајући.

РОРАБАХЕР: А можете ли на улици препознати ко је Србин, Хрват или Бошњак, постоји ли неки начин да препознате различите етничке групе?

ПАЛМЕР: Сасвим сигурно не. Једино неки, посебно религиозни Бошњаци, понекад носе одијела по којима их можете распознати, иначе не.

РОРАБАХЕР: Чини ми се паклено тежак задатак да те људе окупимо да раде заједно ако ми не можемо да уочимо разлике међу њима, а они их тако снажно осјећају.

Заиста, како да уједините људе који то неће, а не можете да утврдите чак ни зашто неће?

Како да међу њима уклоните баријере које не видите (спољни изглед) и не чујете (језик), а оне су за њих субјективно непремостиве?

Чак и да три народа у БиХ те невидљиве и нечујне разлике само „снажно осјећају“, то би била њихова реалност. Али, постоје и видне разлике у традицији, обичајима, обрасцима понашања, узајамним искуствима, на којима све три стране инсистирају више него на сличностима, и оне се увећавају.

Показало се да разлике одушевљавају туристе на далеким путованњима, али да мало ко у њима ужива у властитој земљи. Напротив,  пише Мајкл Валзер: „Вјековима су народи под империјама живјели у миру, али када је дошла слобода, сви су бирали да организују самовладавину са себи најсличнијима“.

Не само разлике него и разлази засновани на њима нису препознатљиви за шатл-дипломате попут Палмера, који на неколико сати сврате у Сарајево и послушним домаћинима предоче како Вашингтон види будућност  Босне и Балкана.

Њихови пак земљаци и колеге амабасадори који у БиХ проведу бар четири године и извијесте да америчка визија не пије воде на терену, зараде укор да нису послати да креирају, него да спроводе политику Стејт департмента.

Конгресмен Рорабахер вјероватно никада није ни крочио у Босну, али је схватио као да је читао Андрићеве злослутне метафоре о сарајевским богомољама – „Сахат кули, Саборној цркви и Катедрали које исте сате откуцавају у различито вријеме“, о „танкој линији између љубави и мржње која зближава и дијели босанске комшије“, али и угледног књижевника Дервиша Сушића, муслимана и партизана из Тузле, о томе да се опасност „у Босни види у знаку супротне вјере, чује у пјесми, слути у погледу пролазника“.

Појмови злопамћење, осветољубивост, пријетња и, посебно, мржња о којим пишу познаваоци босанске душе природан су елемент интерперсоналне и групне комуникације не само у БиХ, сада су замијењени политички коректним плеоназмима.

Као да се промјеном знака може поништити означено.

Али, експерти Ције, Стејт депармента, Пентагона и специјалних служби широм свијета раде на промјени свијести, обликовању перцепције, преусмјеравању емоција, вјерујући да се социјалним инжењерингом  може створити нова реалност у Босни. А то је реално таман толико колико и да САД у БиХ, час штите своју националну  безбједност, час шире мултикултурализам, час извозе демократију и људска права час обуздавају малигни утицај Русије.

Ароганција суперсиле и јесте у томе што мисли да све може и да јој је све дозвољено. Медлин Олбрајт је говорила: „Ми имамо морално право и да бомбардујемо, јер ми смо Америка!“, а  неименовани функционер у  Бушовој администрацији: „Ми смо сада империја и, када дјелујемо, стварамо сопствену реалност. И док ви изучавате ту реалност, ми ћемо поново дјеловати и створити друге нове реалности …“

Рорабахер можда не би знао Босну ни да пронађе на мапи, али је из непродуктивне  мантре коју слуша већ деценијама о „сличностима и блискостима три народа у БиХ које завађају зли локални политичари, а САД треба да их уједине“, извео закључак сасвим супротан Палмеровом: „Ту је паклено тешко нешто промијенити!“

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ,
Политика

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Служење војног рока, спас за Србију

2018-10-16 15:57:23

У последње време стално се истиче да нам је неопходна војска регрута. У спроведеној анкети, 74 одсто грађана Србије изјаснило се да поново треба увести обавезно служење...

Кубура и љути руж за Хајдук Вељка

2018-10-16 06:13:26

Чучук Стана је опевана у народним песмама као супруга Хајдук Вељка, који је због ње "изгубио главу", али и као жена војник која је четири пута рањавана у име слободе Србије

Слиједи ли Вукотино крунисање на Тргу?

2018-10-14 23:00:51

На брзину, али помпезно најављени Народни протест одржан је у суботу увече на бањолучком Тргу Крајине.

Први војник први гине: Подсећање на подморничара Крсту Ђуровића

2018-10-14 07:10:45

приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији У првом борбеном реду погинуо је командант Војнопоморског сектора Бока капетан бојног брода Крсто Ђуровић. Тог дана сазнао је да је...

Шест ратова које је Русија „за длаку“ избегла

2018-10-12 06:08:47

У руској историји је било неколико међународних конфликата за које није постојало друго решење осим рата. Па ипак, руска дипломатска виртуозност и професионализам руске армије у...

Како је британски краљ Џорџ V издао последњег руског цара?

2018-10-10 05:00:56

Последњи руски цар Николај II, кога су бољшевици стрељали заједно са породицом, могао је да избегне тако мрачан крај и да напусти Русију после одрицања од...

Немачким топовима тукао Немце

2018-10-08 22:51:51

Mиљков синовац и мој пријатељ Аца, просто дотрча и донесе фотографију свог стрица. Рече да не жели да хвали свога „чичу” иако с поносом наглашава да...

Заборављени тенковски батаљон Руске православне цркве

2018-10-08 17:04:22

Након свих прича о бољшевичком прогону православне вере, могло би да изненади да је баш у Стаљиново време Руска православна црква имала, ни мање ни више...

Mајор Драгутин Гавриловић: Војници, јунаци!

2018-10-08 12:22:59

„Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда...

Јуриш у поробљену отаџбину

2018-10-07 21:19:30

Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге... – заповедио је војвода Живојин Мишић својим јунацима, спремним за напад на Солунски фронт

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: