Српска гарда, школа и читаоница у Боки

Објављено: 03.03.2018.год.
Српска гарда у Котору


Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

У време највећег средњовековног економског и културног успона Котора и Боке, под окриљем владавине Немањића, долази до измене карактера Которске морнарице и она постаје сталешко удружење "Братовштина помораца". Касније, у време када је Бока у млетачкој и турској власти, и поред тешких услова за национално испољавање, бокељски поморци Срби су стално то чинили. Организовали су своју школу и своју гарду, имали су своју читаоницу, Српски соко, Српску кредитну задругу...

БОКЕЉСКА "БРАТОВШТИНА ПОМОРАЦА" У ВРЕМЕ НЕМАЊИЋА

Организована делатност бокељских помораца јавила се још почетком деветог века. Она је мењала своју структуру током векова. Прво је имала војни карактер и служила је не само за одбрану територијалних вода већ и као борбена снага у оквиру византијске флоте. Тај исти карактер задржала је и у доба српске немањићке државе.

Уживајући атутономију најширег типа у оквиру српске намањичке државе, Котор је, развијајући разноиврсне делатности привредног карактера, постао један од најзначајнијих градова српске средњовековне државе и њена главна поморска лука. У ово време јача и његова морнарица. Тада су у Котору, почетком 14. века, донешене и законске одредбе које су регулисале и службу на ратним галијама, за то време најјачим и најефикаснијим пловним борбеним средствима. У Душановим плановима за освајање Византије, а посебно Цариграда, биле су предвиђене и ратне галије, чији је стрешински кадар и посаду могла обезбедити једини организована которска морнарица.

Баш у време највећег средњовековног економског и културног успона Котора и Боке, под окриљем владавине Немањића, долази до измене карактера Которске морнарице и она постаје сталешко удружење "Братовштина помораца". Предпоставља се да је већ тада имала свој статут.

Зграда Српске поморске закладне школе

Поред више школа поморства у Перасту и Прчњу, постојала је редовна "Српска поморска закладна школа" у Србини (Херцег Нови) основана 1858. године. Под притиском јавног мнења у Боки и устанка у Грбљу 1848. године, Аустрија је отворила једноразредну поморску школу 1849. године у Котору, али је наставни језик био италијански, а српски језик се није у почетку ни предавао. Херцегновљани, који су још пре тога имали три заоставштине својих добротвора за отварање поморске школе, финансијска средства и зграду, тражили су своју школу у којој би језик био српски, а италијански и немачки страни језик. Врло лукаво, Аустрија је одбијала захтев херцегновске општине са мотивацијом да је поморска школа отворена у Котору. У тој борби која је трајала десет година, Херцег Нови је био упоран и коначно је изборио своју школу, названу "поморска србина".

"Српска поморска закладна школа" основана је легатима Јована Бошковића, Ђура Ђаковића и Јевросиме Лакетић. Школа је морала имати српски карактер. Свечано је отворена 31. јануара 1858. године. Први управитељ био је капетан Мато Мрша из Пераста, који је био дугогодишњи командант једрењака, навигатор који је опловио рт Хорн, учесник у рату за ослобођење Грчке. Школа је била расадник српске мисли и духовна тврђава у Бокељском устанку и Невесињској пушки.

Иначе, до тада најпознатија поморска школа била је она у Перасту, која је и најстарија на јадранској обали, јер је већ 1512. године Пераст имао 60 бродова којима су заповедали капетани који су били ученици ове поморске школе. Школу у Перасту водили су фратри од 1637. године. Поред осталих капетана ту су школу завршили Марко Мартиновић, Матија Змајевић и Антун Грубаш који је касније стручно описао Јадранско море и израдио прве поморске карте.

Поморска школа у Перасту оставила је неизбрисиве трагове у историји поморства, нарочито када је крајем 17. века школовала руске поморце. Наиме, Петар Велики одредио је 90 питомаца да изучавају поморство у западној Европи: 22 у Холандији, а 28 у Венецији. Млетачки сенат је одвојио 17 питомаца - кнежеве и бољаре и поверио их Марку Мартиновићу поморском капетану и одличном познаваоцу математике, наутике, хидрографије и бродоградње. Сенат му је на располагање ставио брод Ива Лазаревића да би имали и практичну обуку.


СРПСКА НАРОДНА ГАРДА


Печат Српске народне гарде из Котора

"Бокељска морнарица", старо братство помораца из Боке, постојала је од 809. године. Своју организацију је мењала према политичким приликама. Организована је у доба Венеције као самостално друштво, а у доба Аустрије учествује искључиво у црквеним свечаностима Светог Трипуна. Не сме се изједначити Бокељска морнарица са бокељским поморством.

Чланови Српске народне гарде, Котор 1880. године

Да би разјединила Бокеље, Аустрија је которску морнарицу везала за своју политику. Одређена јој је искључиво "традиционална улога" да учествује само у католичкој црквеној паради. Тиме је потпуно извршена изолација православних Бокеља. Которски бискуп Марко Калођера је подржавао аустријску политику и забранио православним грађанима да учествују у которској морнарици. Било је покушаја да се управа Морнарице супростави которском бискупу, али су покушаји били узалудни.

Српска гарда у Котору

Православни Которани реаговали су на тај начин што су организовали своју Морнарицу 1862. године, тзв Српска гарда, чији су чланови носили живописну ношњу и оруђе. И тако је "бокељска морнарица" учествовала у црквеној процесији Светог Трипуна, а "Српска гарда" при својој цркви Светог Николе на Тројчиндан.

Гарда је била обучена у стародревно одело Котстке морнарице накићена украсним оружјем. У време док еј тарјала китургија Гарда јес тајала пред црквом свењтог Николе и на главне моменет литургије, по заповеди првог војводеа Срске нарден гарде Константуиаб Неговића пуцака из пушака. Посел подне банда је свирака корачнице састављен до песама миљених у народу. Свечаност је трјала све до аксних сати,а околина града ис ев улице биел су осветљене бенгалским ватрама.

Године 1865. Месеца маја на својој ванредној скупштини у двирани православбен опшптине Српска наридна гарда је ејдногалсно изабракла аз свог доживотног војбндиоу Стефана Витеза Бјеладиновића који ејд руштвом упарљао мудро све до своеј смрти 2. Јануара 1894. Године.

Године 1888. на дан 26. априла Његова Ц. К. Висост највојвода Албрехт од Аустрије, подарио је друштву Српска народна гарда свилене траке у злату извезене са државним грбом и натписом: Вјера и поштење. За ову прилику, учитељ которске грађанске музике Д. де Сарно, компоновао  је музику на стихове песме Амо браћо, Ц. В. Вилотића. коју је, испред многобројних грађана Котора, извело Српско певачко друштво Јединство.

После убитства аустријског престолонаследника Фердинанда у Сарајеву 1914. године, и у првим данима првог светског рата, "Српска гарда" је укинута, а "Бокељска морнарица" је наставила свој рад1.

СЛАВЈАНСКА ЧИТАОНИЦА

Прва словенска читаоница основана је у Котору 1848. године. Она је вијала "славјанску бандијеру"(словенску заставу), црвено-бело-плаве боје. Многи бокељски бродови су вијали овакву заставу. Њени чланови били су школовани људи, привредници и поморци који су ширили идеју о словенској припадности, о живом и борбеном патриотизму са литералним и социјалним стремљењима и који су настојали изнад свега да оживе и ојачају језик који је био презрен од стране млетачких и аустријских господара.

Са истим циљем основана је и читаоница у Прчњу 1861. године и њени чланови су били махом поморски капетани. Следеће године то је учињено и у Доброти и Херцег Новом, где је 31. децембра 1894. године основана Српска читаоница. Тог дана оверен је Правилник српске читаонице, а већ 27. јануара на Савиндан почела је са радом Српска читаоница.

Славјанска читаоница у Доброти

Ове читаонице су пратиле сва збивања у словенском свету и сваком приликом манифестовале су своје патриотско осећање. Тако је управа читаонице честитала књазу Николи улазак Црне Горе у рат против Турске 1875. године: "... Доброћани, сусједи заслужној Црној Гори усхићеним срцем вапе: у добар час Кнеже засјао мач у твојој витешкој десници. Нека се већ скрше ланци наше браће и понови по тебу силна српска слава".



Аустрија је нерадо гледала на ове читаонице и није дозвољавала да се оснивају нове под истим именом. Разуме се, да је кочила њихов напредак, па је укинула ову читаоницу у Котору 1880. године сбог тога што је управа читаонице честитала Светозару Милетићу пуштање из мађарског затвора. Оне које су остале наставиле су са својим патриотским радом2.

Бошко АНТИЋ, контраадмирал у пензији

1 Предраг В. Ковачевић наводи да у Календару "Бока" за 1913. године пише:"По пријему католичке морнарице, која се од давнина окупља под оружјем, обучена у старинску ношњу Бокеља са неким млетачким додацима... установише Срби у Котору 1862. године витешко друштво под именом ‘Српска гарда’ на успомену бокељских витезова и јунака ради прославе црквене свећаности Св. Тројице која се у Котору особито слави".

2 Предраг В. Ковачевић, Историја бокељског помортва, Котор, 1984, стр. 163-165

 

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Против Русије се формира „црквени НАТО“

2018-10-17 17:23:23

Прекид односа између Руске православне цркве и Цариградске патријаршије је изазвао очекивани талас реакција и коментара. Заправо „црквена“ објашњења узрока и последица сасвим јасно и без нас...

Тајна манастира Короглаш

2018-10-17 09:26:51

Ради се о старом манастиру из 15. века, код села Милошева (стари назив Короглаш), са десне стране пута Неготин–Кладово. Према веровању, рањени Краљевић Марко, после битке...

Служење војног рока, спас за Србију

2018-10-16 15:57:23

У последње време стално се истиче да нам је неопходна војска регрута. У спроведеној анкети, 74 одсто грађана Србије изјаснило се да поново треба увести обавезно служење...

Кубура и љути руж за Хајдук Вељка

2018-10-16 06:13:26

Чучук Стана је опевана у народним песмама као супруга Хајдук Вељка, који је због ње "изгубио главу", али и као жена војник која је четири пута рањавана у име слободе Србије

Слиједи ли Вукотино крунисање на Тргу?

2018-10-14 23:00:51

На брзину, али помпезно најављени Народни протест одржан је у суботу увече на бањолучком Тргу Крајине.

Први војник први гине: Подсећање на подморничара Крсту Ђуровића

2018-10-14 07:10:45

приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији У првом борбеном реду погинуо је командант Војнопоморског сектора Бока капетан бојног брода Крсто Ђуровић. Тог дана сазнао је да је...

Шест ратова које је Русија „за длаку“ избегла

2018-10-12 06:08:47

У руској историји је било неколико међународних конфликата за које није постојало друго решење осим рата. Па ипак, руска дипломатска виртуозност и професионализам руске армије у...

Како је британски краљ Џорџ V издао последњег руског цара?

2018-10-10 05:00:56

Последњи руски цар Николај II, кога су бољшевици стрељали заједно са породицом, могао је да избегне тако мрачан крај и да напусти Русију после одрицања од...

Немачким топовима тукао Немце

2018-10-08 22:51:51

Mиљков синовац и мој пријатељ Аца, просто дотрча и донесе фотографију свог стрица. Рече да не жели да хвали свога „чичу” иако с поносом наглашава да...

Заборављени тенковски батаљон Руске православне цркве

2018-10-08 17:04:22

Након свих прича о бољшевичком прогону православне вере, могло би да изненади да је баш у Стаљиново време Руска православна црква имала, ни мање ни више...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: