Сто година Прве српске ескадриле са Солунског фронта

Објављено: 18.01.2018.год.
фото: udruzenjepvlps.org


Навршио се век од када су, 17. јануара 1918. године, формиране прве српске ескадриле опремљене модерним авионима и попуњене обученим српским кадром, које су учествовале у пробоју Солунског фронта и ослобођењу Отаџбине. С поносом се сећамо тих дана и храбрих српских авијатичара, не дозвољавамо да заборав прекрије те светле тачке наше ваздухопловне историје.

Ради јачања ваздухопловних снага срп­ска вла­да је ја­ну­а­ра 1916. го­ди­не склопи­ла уго­вор са Фран­цу­ском ради опре­мања војске са пет ави­ја­циј­ских ескадри­ла и прате­ћим је­ди­ни­ца­ма. Од­лу­ка је ре­а­ли­зо­ва­на тек када се срп­ска вој­ска пребаци­ла са Кр­фа на по­ло­жа­је код Со­лу­на. Аеро­план­ска еска­дра Српске вој­ске је ба­зи­ра­ла у Ми­кри, где се на­ла­зи­ла глав­на ба­за Аеро­на­у­ти­ке фран­цу­ске ис­точ­не вој­ске.

Три­де­се­тог ма­ја 1916. го­ди­не, фор­ми­ра­на је "Ави­ја­ти­ка фран­цу­ске ис­точ­не вој­ске" (7 еска­дри­ла) и "Ави­ја­ти­ка срп­ске вој­ске", или "Срп­ска ави­ја­ти­ка" - Штаб и пет еска­дри­ла: "МФ 98","МФ 82", "МФ 99", "В 84" и "Н 87". По једна еска­дри­ла би­ла је на­ме­ње­на за по­др­шку сва­ке од три срп­ске ар­ми­је, а две су би­ле ди­рект­но пот­чи­ње­не Врховној ко­ман­ди Срп­ске вој­ске

Штаб срп­ске Аеро­план­ске еска­дре прешао је 18. ју­на 1916. из Со­лу­на у Се­дес, када је срп­ско осо­бље укључено у за­јед­нич­ке срп­ско-фран­цу­ске еска­дри­ле, ближе ли­ни­ји фрон­та и Вер­те­ко­пу, Остро­ву и Гор­го­ну. Крајем ав­гу­ста 1916. године у еска­дри­лама Срп­ске ави­ја­ти­ке у про­се­ку је било по 20 срп­ских офи­ци­ра, под­о­фи­ци­ра и вој­ни­ка, око тре­ћи­не са­ста­ва.

У про­тив­о­фан­зи­ви 12. сеп­тем­бра до 6. но­вем­бра 1916. Срп­ска вој­ска је из­би­ла на Кај­мак­ча­лан и осло­бо­ди­ла Би­тољ. У тим бор­ба­ма ак­тив­но је учество­ва­ла Срп­ска ави­ја­ти­ка и извршила 300 летова. Еска­дри­ле "Ф 82", "Ф 99" и "Н 87" ба­зи­ра­ле су у Вер­те­копу, еска­дри­ла "Ф 84" на аеро­дро­му Ша­мли, а еска­дри­ла "Ф 98" на аеро­дро­му Гор­гон. По на­ре­ђе­њу фран­цу­ске Вр­хов­не ко­ман­де од пр­вог сеп­тем­бра 1916. го­ди­не, из­ме­ње­ни су на­зи­ви свих фран­цу­ских еска­дри­ла, та­ко су еска­дри­ле "Срп­ске ави­ја­ти­ке" до­би­ле на­зи­ве: "Ф 385", "Ф 386", "Ф 388", "Г 389", "В 390", "Н 391" и "В 393".

 

 

Аеро­план­ска еска­дра срп­ске вој­ске има­ла је 31. де­цем­бра 1916. го­ди­не 270 вазду­хо­пло­ва­ца, и то: се­дам у Шта­бу, 137 у срп­ско-фран­цу­ским еска­дри­ла­ма и 126 у Аеро­план­ском де­поу. Би­ло је 32 пи­ло­та, 16 из­ви­ђа­ча и 40 ме­ха­ни­ча­ра. Већ су са­зре­ли усло­ви за фор­ми­ра­ње "чи­сто" срп­ске ави­ја­циј­ске је­ди­ни­це. Одлу­ка о то­ме до­не­та је 16. де­цем­бра 1916. го­ди­не. Из еска­дри­ле "Н 387" издво­је­на су три ави­о­на "ње­пор" и ста­вље­на под ко­ман­ду ка­пе­та­на I кла­се Бран­ка Ву­ко­са­вље­ви­ћа, под на­зивом "Ње­пор­ско одеље­ње", а ба­зи­ра­ла је у Вер­те­копу. С про­ле­ћа 1917. го­ди­не по­већан је број ави­о­на и са­став оде­ље­ња.

Мар­та 1917. го­ди­не до­шло је до фор­ма­циј­ских про­ме­на у Срп­ској вој­сци. Због великих гу­би­та­ка и не­мо­гућ­но­сти по­пу­не рас­фор­ми­ра­на је Трећа ар­ми­ја, а ње­не је­ди­ни­це рас­по­ре­ђе­не за по­пу­ну Пр­ве и Дру­ге срп­ске ар­ми­је.

На­ред­бом На­чел­ни­ка Шта­ба Вр­хов­не ко­ман­де Срп­ске вој­ске, при Врховој команди остале су еска­дри­ле Вр­хов­не ко­ман­де број "384" и "387" на аеро­дро­му Вер­те­коп; Пр­вој ар­ми­ји, по­ред еска­дри­ле број "398", ста­вље­на је на рас­по­лагање и еска­дри­ла број "399" до та­да у Тре­ћој ар­ми­ји, и че­ти­ри ави­о­на "њепор" за ло­вач­ку за­шти­ту; Дру­гој ар­ми­ји оста­ла је еска­дри­ла број "382"; "Њепор­ско оде­ље­ње" је и да­ље оста­ло не­по­сред­но пот­чи­ње­но Вр­хов­ној команди.

 

 

На Со­лун­ском фрон­ту оба­вљен је нај­ве­ћи део ак­тив­но­сти на опре­ма­њу срп­ског вој­ног ва­зду­хо­плов­ства. То­ком 1917. и 1918. го­ди­не на шко­ло­ва­њу би­ло је више кла­са пи­ло­та, из­ви­ђа­ча и ме­ха­ни­ча­ра. Дру­га кла­са из­ви­ђа­ча, 20 офи­ци­ра, заврши­ла је обу­ку кра­јем ок­то­бра 1917. го­ди­не. Трећа кла­саизвиђача, 10 офици­ра, за­вр­ши­ла је шко­ло­ва­ње у но­вем­бру 1917. го­ди­не. По кон­кур­су из мар­та 1917. године упу­ће­на је у Фран­цу­ску Че­твр­та кла­са пилота од 20 пи­то­ма­ца, они по завр­шет­ку пре­о­бу­ке на ави­о­ни­ма "АР 1", рас­по­ре­ђе­ни су у бор­бе­не ескадриле. По­след­ња гру­па пи­то­ма­ца-пи­ло­та ода­бра­на је у ју­ну 1918. го­ди­не, али је њи­хо­ва обу­ка пре­ки­ну­та због сеп­тем­бар­ске офанзиве, а за­вр­ше­на је 1919. у Но­вом Са­ду, по­сле осло­бо­ђе­ња отаџбине.

По­чет­ком 1918. го­ди­не ство­ре­ни су усло­ви за пре­тва­ра­ње ме­шо­ви­тих срп­ско-фран­цу­ских еска­дри­ла у срп­ске је­ди­ни­це. На­чел­ник Шта­ба Вр­хов­не ко­ман­де Срп­ске вој­ске до­нео је 17. ја­ну­а­ра 1918. го­ди­не од­лу­ку "да ко­ман­дант Аеро­план­ске еска­дре, спо­ра­зум­но са ше­фом "Срп­ске ави­ја­ти­ке", на­ше осо­бље по­сте­пе­но при­ку­пи и гру­пи­ше у две ар­миј­ске еска­дри­ле, јед­ну код Пр­ве, а дру­гу код Дру­ге ар­ми­је, да би се што бо­ље омо­гући­ло командо­ва­ње, упо­тре­ба и снаб­де­ва­ње".

 

Аеро­план­ска еска­дра од­мах је при­сту­пи­ла ре­а­ли­за­ци­ји овог на­ре­ђе­ња, па је срп­ско-фран­цу­ска еска­дри­ла "АР 521", ко­ја је та­да би­ла у Вер­те­ко­пу, до­би­ла на­зив Пр­ва срп­ска еска­дри­ла. За ко­ман­ди­ра еска­дри­ле по­ста­вљен је капетан I класе Бран­ко Ву­ко­са­вље­вић. При­ли­ком фор­ми­рања Пр­ва срп­ска еска­дри­ла има­ла је: 12 ави­о­на ти­па "АР 1" и три лов­ца ти­па "ње­пор XXIV". Пот­пу­но опе­ра­тив­на по­ста­ла је апри­ла 1918. го­ди­не.

Од срп­ско-фран­цу­ске еска­дри­ле "525" осно­ва­на је то­ком ма­ја и ју­на ме­се­ца 1918. го­ди­не и Друга срп­ска еска­дри­ла, при Пр­вој срп­ској ар­ми­ји, на аеро­дро­му Вер­бе­на. Коман­дир је био ка­пе­тан Дра­ги­ша Ву­јић. Ова еска­дри­ла по­ста­ла је опе­ративна по­чет­ком ју­ла 1918. го­ди­не. Пр­вог ма­ја 1918. го­ди­не, срп­ска Аеропланска еска­дра има­ла је у свом са­ста­ву: 62 офи­ци­ра, 53 под­о­фи­ци­ра, 30 ме­ха­ни­ча­ра и 337 ка­пла­ра и ре­до­ва, укуп­но 482 чо­ве­ка.

У окви­ру при­пре­ма за про­бој Со­лун­ског фрон­та, у ав­гу­сту ме­се­цу 1918. го­ди­не, сна­ге Пр­ве и Дру­ге срп­ске еска­дри­ле гру­пи­са­не су у јед­ну фор­ма­ци­ју ја­чи­не 40 ави­о­на. До­би­јен је зна­тан број мо­дер­них бом­бар­де­ра и из­ви­ђа­ча.

У про­бо­ју Со­лун­ског фрон­та ави­ја­ци­ја је из­вр­ша­ва­ла за­дат­ке: даљњег из­ви­ђа­ња, фо­то­гра­фи­са­ња и бом­бар­до­ва­ња не­при­ја­те­ље­вих обје­ка­та. Ло­вач­ка ави­ја­ци­ја је обез­бе­ђи­ва­ла деј­ства из­ви­ђач­ке и бом­бар­дер­ске ави­ја­ци­је, и вр­ши­ла за­шти­ту срп­ских сна­га. У  бор­ба­ма у ваздуху обо­ре­но је 30 не­мач­ких и бу­гар­ских ави­о­на, а  српска про­тив­а­ви­он­ска ар­ти­ље­ри­ја обо­ри­ла је пет.

 

 

По­сле осло­бо­ђе­ња Ско­пља, пр­вих да­на ок­то­бра 1918. го­ди­не, све бор­бе­не еска­дри­ле и слу­жбе "Срп­ске ави­ја­ти­ке", срп­ска Аеро­план­ска еска­дра и Аеро­план­ски де­по, с Аеро­план­ским пар­ком, при­ку­пи­ли су се у том гра­ду. Ти­ме је омо­гуће­на бо­ља и ефи­ка­сни­ја упо­тре­ба ави­ја­ци­је у бор­бе­ним деј­стви­ма.

Пр­ви ави­о­ни "Срп­ске ави­ја­ти­ке" пре­ле­те­ли су у Ниш 20. ок­то­бра 1918. го­ди­не. Кра­јем но­вем­бра и по­чет­ком де­цем­бра 1918. го­ди­не срп­ски ва­зду­хо­плов­ци су до­ле­те­ли у Но­ви Сад. Срп­ско ва­зду­хо­плов­ство из­врши­ло је у бор­ба­ма на Со­лун­ском фрон­ту, и у то­ку про­тив­о­фан­зи­ве и за осло­бо­ђе­ња Отаџ­би­не 3.000 ле­то­ва и да­ло ве­ли­ки до­при­нос по­бе­ди. Сте­че­на су дра­го­це­на ис­ку­ства и уда­ре­ни те­ме­љи да­љем раз­во­ју ва­зду­хо­плов­ства.

 

 

У бал­кан­ским и свет­ском ра­ту, срп­ско ва­зду­хо­плов­ство је ко­ри­сти­ло четири бало­на, 180 ави­о­на 36 ти­по­ва и мо­де­ла, ве­ћи­ном до­би­је­них од са­ве­зни­ка, а четири су за­ро­бље­на од не­при­ја­те­ља.

Хвала српским авијатичарима са Солунског фронта из првих српских ескадрила за огроман допринос ослобођењу Отаџбине! Вечна им слава!

Златомир Грујић
udruzenjepvlps.org

 


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Зашто не треба да се покоравамо узурпатору

2018-10-20 12:19:05

Цариградска патријаршија је вратила канонско звање“ вођама двају украјинских расколничких групација: „патријарху“ Филарету и „архиепископу“ Макарију. Шта то значи? Објашњава богослов и публициста Сергеј Худијев. Уколико се...

Како је Руска православна црква преживела 70 година атеизма у Совјетском Савезу

2018-10-20 08:56:47

У СССР-у је убијено или ухапшено неколико хиљада свештеника, али је Руска православна црква ипак успела да постигне компромисе са окрутним совјетским лидерима и преживи тешке...

Против Русије се формира „црквени НАТО“

2018-10-17 17:23:23

Прекид односа између Руске православне цркве и Цариградске патријаршије је изазвао очекивани талас реакција и коментара. Заправо „црквена“ објашњења узрока и последица сасвим јасно и без нас...

Тајна манастира Короглаш

2018-10-17 09:26:51

Ради се о старом манастиру из 15. века, код села Милошева (стари назив Короглаш), са десне стране пута Неготин–Кладово. Према веровању, рањени Краљевић Марко, после битке...

Служење војног рока, спас за Србију

2018-10-16 15:57:23

У последње време стално се истиче да нам је неопходна војска регрута. У спроведеној анкети, 74 одсто грађана Србије изјаснило се да поново треба увести обавезно служење...

Кубура и љути руж за Хајдук Вељка

2018-10-16 06:13:26

Чучук Стана је опевана у народним песмама као супруга Хајдук Вељка, који је због ње "изгубио главу", али и као жена војник која је четири пута рањавана у име слободе Србије

Слиједи ли Вукотино крунисање на Тргу?

2018-10-14 23:00:51

На брзину, али помпезно најављени Народни протест одржан је у суботу увече на бањолучком Тргу Крајине.

Први војник први гине: Подсећање на подморничара Крсту Ђуровића

2018-10-14 07:10:45

приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији У првом борбеном реду погинуо је командант Војнопоморског сектора Бока капетан бојног брода Крсто Ђуровић. Тог дана сазнао је да је...

Шест ратова које је Русија „за длаку“ избегла

2018-10-12 06:08:47

У руској историји је било неколико међународних конфликата за које није постојало друго решење осим рата. Па ипак, руска дипломатска виртуозност и професионализам руске армије у...

Како је британски краљ Џорџ V издао последњег руског цара?

2018-10-10 05:00:56

Последњи руски цар Николај II, кога су бољшевици стрељали заједно са породицом, могао је да избегне тако мрачан крај и да напусти Русију после одрицања од...

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: