Москва напунила 870. рођендан: Како се „Трећи Рим” мењао кроз историју?

Објављено: 10.09.2017.год.
Тверска улица је у совјетско доба носила назив Улица Горког. / TASS / Фјодор Кислов / Russia beyond


Некада забачено сеоце у Источноевропској низији, а данас велики град са 12 милиона становника обележава свој 870. рођендан. Представљамо вам најважније догађаје из историје руске престонице.

147. – Москва се први пут помиње у историјским летописима

Оснивач Москве Јуриј Долгоруки. Цртеж историчара В. Верешчагина

У древном Ипатјевском летопису сачуване су речи суздаљског кнеза Јурија Долгоруког упућене кнезу Свјатославу: „Дођи код мене, брате, у Москву”. Када је Свјатослав дошао Јуриј је приредио велику гозбу. Чак је и средњовековна Москва била добро место за забаву.

Иван Грозни. / С. Ростворовски (1858-1888)

Друга половина 15. века – Кремљ се поново гради

Московски Кремљ од белог кречњака.

Временом је Москва јачала и мењала изглед. Уместо првобитног дрвеног утврђења кнез Дмитриј Донски (1359-1389) је изградио нови Кремљ од кречњака. Тако је Москва добила назив „белокамена”.

Међутим, кнез Иван III је сматрао да кречњак није довољно чврст материјал. Између 1485. и 1495. године италијанске архитекте су градиле нови Кремљ од црвене опеке. Тада је московски Кремљ добио свој данашњи изглед
.

1547. – Иван Грозни крунисан за цара

Иван Грозни. / С. Ростворовски (1858-1888)

После политичких сукоба, ратова и интрига које су трајале деценијама Москва је постала водећа политичка сила у Русији, а Иван Грозни је крунисан за цара. Москва је у том периоду гвозденом царевом руком управљала целом државом. Тада је, као последња нада православних хришћана, добила назив „Трећи Рим”.

1561. – изграђен Храм Василија Блаженог

Храм Василија Блаженог (Храм Покрова Пресвете Богородице) није највећи храм у Москви, али је зато најпознатији и најбоље одражава дух Москве. Налази се на Црвеном тргу и састоји се од девет мањих цркава. Свака од њих је посвећена посебном светитељу. Храм је саграђен по наредби Ивана Грозног, поводом освајања Казања и ширења Русије ка истоку.

1610-1612 – Пољаци заузели Москву

Кузма Мињин позива Русе да се уједине и ослободе Москву од Пољака. / Михаил Песков

За време Смутног доба почетком 17. века Пољаци су заузели Москву након што их је позвао један од табора који су се борили за власт. То је трајало све до 1612. године, када је народна војска под вођством Кузме Мињина и кнеза Дмитрија Пожарског ослободила град. Наредне године је започело ново доба – кнез Михаил Романов је крунисан за цара.

1712. – Москва више није престоница

Сенатски трг у Санкт Петербургу, новој руској престоници. / К. Лудвиг

Петар I је 1712. године пренео престоницу у свој вољени Санкт Петербург. Али то не значи да се у Москви више ништа значајно није догађало – овде су и даље крунисани руски императори.

1755 – У Москви отворен први универзитет у Русији

Прва зграда Московског универзитета.

Први универзитет у Русији отворен је у Москви 1755. године захваљујући највећем руском научнику тога доба Михаилу Ломоносову. Московски државни универзитет (МГУ) је и данас најбоља високошколска установа у Русији.

1812. – Наполеонов поход и пожар у Москви

Наполеонова војска после пораза у Русији.

1812. године у Русију је продрла војска Наполеона Бонапарте. Након вишемесечних битака француски император је успео да уђе у Москву, али је затекао празан и запаљен град.

Московљани су запалили свој град да би отерали непријатеља. То им је и успело – Наполеон је убрзо напустио Москву и био је приморан да се повуче.

1920-1930 – Совјетско доба и изградња Москве

Тверска улица је у совјетско доба носила назив Улица Горког.

Бољшевици су 1918. године вратили престоницу у Москву. Као главни град нове социјалистичке државе Москва је морала да се промени. Комунисти су свим силама модернизовали град у складу са новом државном идеологијом.

Совјетска власт је срушила многе цркве, а међу њима и чувени Храм Христа Спаситеља. Урбанистички план града је промењен – срушене су старе улице и проширени главни магистрални путеви као што су Тверска улица и Нови Арбат. Уведен је и нови систем градског превоза. У периоду од 1920. до 1930. године у Москви су се појавили аутобуси, тролејбуси и метро.

1941-1942 – Црвена армија однела победу у Бици за Москву

7. новембар 1941. Совјетска војска маршира ка линији фронта.

Битка за Москву трајала је од октобра 1941. до јануара 1942. године. То је била прва победа Руса у Другом светском рату (1941-1945). Немачке трупе су већ продрле дубоко у совјетску територију, али су у близини Москве наишле на јак отпор.

Била је то херојска страница у историји Москве – 7. новембра 1941. године у Москви је одржана свечаност поводом годишњице Октобарске револуције иако је немачка војска пришла граду на свега неколико километара. Војници су марширали од Црвеног трга до линије фронта, где су зауставили окрутног непријатеља и тако спасли совјетску престоницу.

1980 – Москва је домаћин Олимпијских игара

Олимпијска маскота Миша узлеће на небо на церемонији затварања Олимпијских игара у Москви.

Највећи спортски догађај у историји Москве биле су летње Олимпијске игре одржане 1980. године упркос међународним геополитичким превирањима. Совјетски Савез је 1979. године ушао у Авганистан, па је Олимпијаду у Москви бојкотовало око 50 држава.

И поред тога, Олимпијада је успешно одржана а олимпијски Мишка је постао једна од најпознатијих спортских маскота. На церемонији затварања многи су плакали гледајући маскоту како узлеће на небо. Уочи ових Олимпијских игара изграђени су многи спортски објекти. Међу њима је и комплекс „Олимпијски” – највећа затворена арена у Москви.

1991. и 1993. – Москва је сведок жестоких политичких сукоба

Руски војници у тенку испред зграде руског парламента у Москви. 6. октобар 1993.

Почетком 90-их година политички немири су захватили и Москву. Комунисти „тврде линије” су 1991. године покушали да изазову државни преврат против совјетског лидера и реформатора Михаила Горбачова. Покушај је пропао када се војска придружила њиховим противницима.

1993. године Москва је била сведок жестоког насиља. Конфликт између председника Бориса Јељцина и парламента изазвао је сукобе у којима је убијено најмање 120 људи. Тачан број убијених још увек није познат. У овом сукобу војска је била на Јељциновој страни – пуцала је на Бели дом из тенкова први и, надајмо се, последњи пут у руској историји.

Олег Јегоров,
Russia beyond


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

Др Душан Пророковић: Деле лекције о Косову и Русији

2017-10-29 16:03:04

Центар за стратешке алтернативе: Слобода се не добија "на парче", а правда СЕ НЕ примењује селективно

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка