Да ли је совјетско заробљеништво било пакао за Немце и њихове савезнике?

Објављено: 09.09.2017.год.
Аркадиј Шајхет/Приватна колекција/russiainphoto.ru / Russia beyond


Било које заточеништво је тешко, па ипак, немачки ратни заробљеници у Совјетском Савезу су живели неупоредиво боље од совјетских заробљеника у Трећем рајху. Били су чак и плаћени за рад, примали пакете и писма из отаџбине. 

За инвазију на СССР Немачка је користила широк спектар савезника, марионетских држава и добровољаца из целе Европе. Стога су у ратно заробљеништво у Совјетском Савезу доспевали и Италијани, Румуни, Мађари, Хрвати, Финци, Швеђани... 

Статистика о немачким заробљеницима у Совјетском Савезу није била тема за јавну расправу. Чак и данас остаје спорно питање о укупном број Немаца и припадника сила Осовине у совјетском заточеништву. Број варира од 2,3 до 3,4 милиона.

Румунски заробљеник у Одеси, август 1941.

У Совјетском Савезу је за окупаторе изграђено преко 300 логора, поједини за стотину, а други за више хиљада затвореника. Неки логори су постојали само неколико месеци, а неки су остали активни годинама. 

Немачки ратни заробљеници су секли шуме, подизали зграде, градили мостове и бране, или вршили друге радове. Како је једном рекао совјетски министар спољних послова Вјачеслав Молотов, ни један се немачки затвореник неће вратити кући док се не обнови Стаљинград. 

Рад немачких затвореника у Совјетском Савезу је био далек од робовског. Радни дан није трајао више од осам сати, а затвореници су били можда јефтино, али ипак плаћени. За допунски рад се могао добити бонус. Неки ослобођени затвореници су пре одласка кући куповали сав накит у локалним радњама. 

Румунски заробљеници у логору у Одеси, август 1941.

Однос према заробљеницима из других земаља Осовине је био још бољи. Они су имали повластице и могли чак да раде у кухињи. Зато су многи Немци покушавали да сакрију свој прави идентитет и ограде се од „народа агресора“.

Било је и покушаја бекства. Од 1942. до 1948. више од 11 хиљада затвореника је покушало да бежи, али само 3% њих успешно.

Било је и побуна и немира. У јануару 1945. године заробљеници у логору у близини Минска су били незадовољни исхраном. Забарикадирали су се у баракама и држали чуваре као таоце. Покушаји преговора су пропали, те се укључила совјетска артиљерија. Погинуло је преко 100 људи.

Репатријација немачких ратних заробљеника из Совјетског Савеза је почела убрзо након завршетка рата. Болесни и инвалиди су 1946. враћени у своје земље. Око 2 милиона затвореника је пуштено од 1946. до 1955. године. Коначна општа амнестија је проглашена 1955. године након посете канцелара Савезне Републике Немачке Конрада Аденауера Совјетском Савезу.

Према доступним подацима, у заточеништву у СССР је умрло готово 15% ратних заробљеника сила Осовине. Већина смртних случајева догодила се у годинама рата, због мањка хране, топле одеће и адекватног смештаја. У немачким логорима је убијено или умрло 58% совјетских ратних заробљеника.

Russia beyond


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

Др Душан Пророковић: Деле лекције о Косову и Русији

2017-10-29 16:03:04

Центар за стратешке алтернативе: Слобода се не добија "на парче", а правда СЕ НЕ примењује селективно

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка