Операција „Дропшот“: Kако су САД планирале да униште СССР 1959.

Објављено: 16.07.2017.год.
фото: Global Look Press / Руска реч
Американци су планирали да баце 300 нуклеарних и 29.000 других конвенционалних бомби на 200 циљева и готово 100 градова и насеља у Совјетском Савезу, да једним ударцем униште 85% индустријског потенцијала земље.


Одмах након Другог светског рата Сједињене Државе су проучавале могућност „превентивног” удара на СССР да би га избациле из игре суперсила. Американци су се наводно бојали совјетске инвазије на Западну Европу, Блиски Исток и Јапан.

У септембру 1948. године председник Хари Труман је одобрио документ Савета за националну безбедност о „Политици нуклеарног рата” у којем стоји да би Сједињене Државе морале да буду спремне за „брзо и ефикасно коришћење свих могућих средстава, укључујући нуклеарно оружје, у интересу националне безбедности.”

Труман, Стаљин и Черчил / Извор: АрхиваТруман, Стаљин и Черчил / Извор: Архива
Кертис Лемеј, амерички фрустрирани џелат

Генерал Лемеј је човек који је руководио операцијама бомбардовања Јапана, укључујући нуклеарно бомбардовање Хирошиме и Нагасакија.

Затим је формирао Стратешку ваздухопловну команду као центар који би управљао могућим нуклеарним операцијама током Хладног рата. Наравно, операцијама против Совјетског Савеза. Лемеј је 1949. године, пре него је ова организација постала 100% оперативна, предложио покретање комплетног нуклеарног инвентара у САД-у (133 бомбе) против 70 совјетских градова и већих градова у Источној Европи у року од 30 дана. Он је био сигуран да Совјети нису били у стању да одговоре на овакав напад.

Кертис Лемеј / Извор: АрхиваКертис Лемеј / Извор: Архива


„Дропшот“: Смак света у плановима Вашингтона

1949. је осмишљен план „Дропшот“. Предвиђао је напад на совјетску Русију са преко 300 нуклеарних и 20.000 тона конвенционалних бомби. Изабрано је око 200 циљева у 100 насељених места, укључујући наравно Москву и Лењинград.

На списку мета се нашло чак невероватних 1200 градова од Источне Немачке до Kине. Москва је била на врху листе са 179 циљева (укључујући Црвени трг), а Лењинград са 145. Јачина нуклеарног оружја кретала се између 1, 7 и 9 мегатона (бомба по имену „Малиша“ (Little boy), бачена на Хирошиму 6. августа 1945, била је снаге између 13 и 18 килотона).

Источни Берлин, као и Варшава и Будимпешта, били су на списку заједно са другим градовима ван совјетских граница и имали су 91 означену мету.

Од 75 до 100 од укупно 300 нуклеарних бомби требало је да сасвим униште читаву совјетску борбену авијацију. Најузнемирујући је био план „Kатегорија 275” који се може видети у Архиву националне безбедности САД (декласификован је 2015.). Његов циљ је било становништво - процењено је да би амерички напад усмртио око 60 милиона људи.

Уколико би након оваквог разорног напада СССР одбио да се преда, Сједињене Државе би наставиле да бомбардују урбана и индустријска подручја до њиховог потпуног уништења.

Осим тога, Вашингтон је хтео да заједно са европским савезницима покрене велику кампању против СССР-а за „потпуну победу“.

Амерички планови се на томе нису завршавали. Пекинг је био 13. на листи мета за бомбардовање.


Kако су Американци планирали да то изведу?

Према документима који су били тајни до 2015, бојеве главе би биле лансиране из Велике Британије, Марока и Шпаније. Послужили би и интерконтинентални бомбардери Б-52, који су у то време почели да се производе.

Б-52 / Извор: АрхиваБ-52 / Извор: Архива

Што се онда догодило?

У књизи „Операција Трећи светски рат: Тајни амерички план (Dropshot) за рат са Совјетским Савезом“ Ентонија Кејва Брауна, новинара, историчара и аутора шпијунских романа, једина препрека на путу до остварења плана нуклеарног напада је био мањак бомби (1948. је Вашингтон тврдио да поседује арсенал од 50 бомби тог типа) и авиона (исте је године америчко ратно ваздухопловство имало само тридесет и два модификована бомбардера Б-29).

1949. године амерички нуклеарни арсенал је имао 250 атомских бомби, а Пентагон је закључио да је победа над Совјетима „врло могућа”. Срећом по човечанство, СССР је тог лета успешно тестирао своју нуклеарну бомбу, што је пореметило планове САД-а. Професор Доналд Ангус Мекензи са Универзитета у Единбургу је у есеју „Планирање стратегије нуклеарног рата” написао:

„Тестирање 
прве совјетске нуклеарне бомбе 29. августа 1949. године дубоко је потресло Американце, који су веровали да ће њихов нуклеарни монопол веома дуго трајати."

 

Тестирање прве совјетске атомске бомбе на полигону Семипалатинск 29. августа 1949. Извор: Getty ImagesТестирање прве совјетске атомске бомбе на полигону Семипалатинск 29. августа 1949. Извор: Getty Images
Заборављени јунак

У јануару 1950. године Емил Јулијус Клаус Фукс, немачки теоријски физичар, члан тима пројекта „Менхетн“ који је изградио прву нуклеарну бомбу у САД-у, био је ухваћен као совјетски шпијун и осуђен на четрнаест година затвора због откривања војне тајне савезничкој земљи (да, Совјетски Савез је и даље био класификован као савезничка држава).

 

Клаус Фукс / Извор: АрхиваКлаус Фукс / Извор: Архива

Фукс, руковођен потпуно несебичним разлозима, сопственим политичким убеђењима и осећајем страха од нуклеарног монопола САД, предао је Совјетском Савезу најважније податке о пројекту „Менхетн“, а то је и помогло СССР-у да створи сопствено нуклеарно оружје.

Совјетски Савез је Kлаусу доделио највише признање. Фукс је ослобођен 23. јуна 1959. године. Емигрирао је у Источну Немачку и наставио своју научну каријеру. Умро је 1988. године.

Хаиме Ногера,
Руска реч

 


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

Др Душан Пророковић: Деле лекције о Косову и Русији

2017-10-29 16:03:04

Центар за стратешке алтернативе: Слобода се не добија "на парче", а правда СЕ НЕ примењује селективно

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка