Балкански стереотипи о Рускињама: Шта је мит, а шта истина?

Објављено: 11.07.2017.год.
фото: Извор: Андреј Аркуша/Global Look Press / Руска реч


Први мит: Рускиње су лепе

Рускиње излазе „међу људе“ дотеране као да су управо сишле са насловне стране модног часописа, тј. у хаљинама које им стоје као саливене, обавезно на штиклама (на којима се грациозно крећу независно од годишњег доба и подлоге), са савршеном шминком и идеалном фризуром.

Наведене карактеристике су свакако врло преувеличане, али у њима ипак има истине. Рускиње се заиста труде да изгледају привлачно. Објашњење је једноставно: историјске околности су такве да у Русији има више жена него мушкараца, тако да је конкуренција доста јака. А шта се догађало и догађа са руским мушкарцима? Русија је претрпела доста ратова, а 20. век са његовим револуцијама, грађанским ратом и светским ратовима, Гулагом и депресијом током 1990-их, био је један од најкрвавијих и најтежих векова у њеној историји. У наше време се примећује позитивна тенденција у статистици, али мушкарци и даље умиру од срчаног удара, рака, сиде, алкохола, дувана, непажње на послу, итд. Жене у Русији у просеку живе 75 година, а мушкарци 63 године. Тако испада да на једног мушкарца дође више од једне жене. Неко ће помислити да то и није лоше. Па ипак, боље би било када би тај однос био 1:1. Према томе, ако видите Рускињу која се обукла превише добро за конкретно место или конкретну ситуацију, не журите са осудом. Пре ће бити да она заслужује саосећање.

 

Фото: Сергеј Малгавко/РИА НовостиФото: Сергеј Малгавко/РИА Новости
Други мит: Све Рускиње прижељкују да се удају за странца

Одговорно тврдим да нису све Рускиње такве! Али ни овај мит се није случајно појавио. Интернет је „препун“ сајтова за упознавање, где се жене из Источне Европе (држављанке свих земаља бившег СССР-а често свуда третирају као „Рускиње“), па и грађанке Русије траже у иностранству „љубав за цео живот“. Захваљујући тим порталима уврежио се став о очајним и сиромашним женама (или проституткама) са Истока, које покушавају да улове западног „принца“ и обезбеде лагодан живот. Тако је настао стереотип да су Рускиње „бића“ спремна да се удају за кога било, само да се извуку из земље у којој живот није лак.

 

Фото: Алексеј Малгавко/РИА НовостиФото: Алексеј Малгавко/РИА Новости

Многе Рускиње заиста траже партнера у иностранству. Постоји мноштво агенција за брачно посредовање које спајају парове: жену из Русије и мушкарца са Запада, из европских земаља. Треба ипак нагласити да доминантан мотив који покреће Рускиње није бекство него потрага за „идеалним мужем“ изван Русије, у којој је „слаб улов“, мада у појединим случајевима заиста може бити присутна и жеља да се побегне од провинцијалног сивила, сиромаштва и безнађа.

Трећи мит: Све руске жене су добре и пуне љубави

Већ је било много покушаја да се завири у душу типичне Рускиње, нарочито у књижевности. Јунакиње чувеног руског песника Александра Пушкина су верне, романтичне, карактерне и пуне врлина. Жене руских „декабриста“ остављају високо друштво и одлазе са својим мужевима у Сибир. Јунакиње Достојевског пате заједно са мушкарцима који су на великим искушењима. Ана Карењина је жртвовала породицу ради љубави. Најидеалније жене, тачније госпођице, изнедрила је уобразиља Ивана Тургењева. Сасвим другачији лик жене осамдесетих година 20. века налазимо у познатом делу Виктора Јерофејева „Руска лепотица“, где је манекенка Ирина Тараканова приказана као жена која је постала безвољна усред свеопштег лицемерја, разочарала се у људе (посебно у мушкарце) и, што је најважније, у своју отаџбину. То је жена која очајнички жуди за својом смрћу и не види спас ни у религији, ни у емиграцији.

 

Валерија Ланскаја у филму „Ана Карењина“ / Press photoВалерија Ланскаја у филму „Ана Карењина“ / Press photo

Ако оставимо по страни све књижевне ликове, шта можемо рећи о Рускињама? Какве су оне у стварности? Нема сумње да Рускиње саосећају са људима у невољи. То је она изразита црта која је својствена многим Рускињама, исто као што је јеврејским мајкама својствена претерана брига о деци и мужу.

 

Фото: Филип ХербертФото: Филип Херберт

 

Састрадање је у суштини својствено свим женама, али је оно код многих Рускиња хипертрофирано. Поред тога, Рускиње по правилу и саме пате током целог живота, исто као и њихова отаџбина Русија. Непрекидни ратови и недаће на генетском нивоу не дају Рускињама да све време живе срећно и у благостању. (Рускиње често плачу, независно од узраста). Несрећна судбина жена у Русији трагикомично је одражена у следећим прилично неумесним руским пословицама:

Удри жену чекићем, биће као злато. (рус. „Бей бабу молотом – будет баба золотом“).

Кокошка не може постати петао, а жена не може постати мушко. (рус. „Курице не быть петухом, а бабе мужиком“).

Држи се, жено, свог кривог вретена. (рус. „Знай, баба, свое кривое веретено“).

Није нашла жена мушкарца, па се удала за цепаницу. (рус. „Не нашла баба мужика, вышла за чурбака“).

Пас је паметнији од жене – не лаје на газду. (рус. „Собака умней бабы: на хозяина не лает“).

Четврти мит: Рускиње су кротке, попустљиве, и слушају своје мужеве

И ово мишљење се уврежило током векова неравноправности жена. Треба, међутим, истаћи да су жене у средњевековној Русији биле образоване као и мушкарци. Девојчице су ишле у школу и стицале образовање. У Новгороду је у средњем веку цветала република. До ње нису стигли монголски завојевачи. Тамо су жене имале право гласа, чега у тадашњој Европи није било, као што није било ни образованих жена. Шта се затим догодило? Већина руских кнежевина је постала политички зависна од моћне Златне хорде, и та зависност је трајала скоро три века (до 1480. године), што се морало одразити на менталитет народа. Однос према женама је постао источњачки. Жена је била дужна да рађа децу и води домаћинство. То су биле њене обавезе бар у наредна три столећа (са малим варијацијама везаним за припадност одређеном сталежу). Женама је образовање „вратио“ Петар Први, али је главну улогу у еманципацији жена у Русији одиграла Јекатерина Дашкова, пријатељица и сарадница Катарине Велике, прва жена у Европи која је била на челу Академије наука. Међутим, те промене су се тицале само највишег сталежа. Жене су у Русији почеле да стичу образовање независно од сталежа тек после револуције 1917. године. Тада су бољшевици имали циљ да створе „новог човека“. „Решавање женског питања“ (таква формулација је постојала у партијском речнику) значило је да жене морају бити активније у борби за социјализам. Формирани су специјални „женски савети“ за рад са женама, са циљем да се превазиђе пасивност Рускиња. На челу тих савета је била еманципована и контроверзна дама Александра Колонтај, прва жена на министарској функцији. 

Фото: Аша МајлсФото: Аша Мајлс

Међутим, и после совјетске и савремене глобалне еманципације жене у Русији су још увек мање еманциповане од Европљанки, да и не говоримо о Американкама. Рускиње радо препуштају мужу да издржава породицу и „извирују“ иза његовог рамена, али под једним врло важним условом – то раме обавезно мора бити снажно и поуздано. С обзиром да демографска ситуација у Русији (о чему је већ било речи) није таква да свака жена може рачунати на поузданог мушкарца, Рускињама често не преостаје ништа друго него да преузму „власт“ у своје руке.

Савремене Рускиње виде пут ка независности у образовању и каријери. Према социолошким истраживањима, 64% свих грађана Русије сматра да савремена жена обавезно мора имати високо образовање и добро плаћен посао. Само 27% испитаних Рускиња доводи у везу будуће благостање са високим материјалним статусом мужа. Сада 65% младих Рускиња има високо образовање, а 40% високообразованих Рускиња жели да ради чак и ако им муж буде довољно зарађивао.

И поред свега реченог, породица је и даље за Рускиње најважнија компонента среће и благостања! Већина жена у Русији сматра да се породични односи морају заснивати на љубави. Оне су спремне да буду верне жене које воле своје мужеве, али под условом да муж воли своју породицу, да је издржава и брине о њој. Рускињама је потребно да буду материјално обезбеђене, да имају одговорног мужа који их воли, и да имају стални душевни мир. Због свега тога су оне прилично тешке и захтевне жене. Оне још нису навикле да озбиљно схватају термин „равноправност полова“.

Све што сам навела не значи да ви нећете наићи на Рускињу која у потпуности одговара неком постојећем увреженом мишљењу, било позитивном или негативном. Али то су изузеци који само потврђују правило.

Јевгенија Марија Шконда,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Срби умеју да живе и умеју да умру

2017-11-13 07:45:03

Kао млада лекарка, Шкотланђанка Френсис Вејкфилд чим је објављен Велики рат дала је оставку на своје место медицинског мисионара у Нигерији и отпутовала кући у Шкотску...

Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

2017-11-10 11:02:54

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.

Црвени и бели Срби у Октобарској револуцији и руском грађанском рату

2017-11-10 09:08:33

Један од најзначајнијих догађаја у двадесетом веку била је Октобарска револуција у Русији. Поред поданика бивше Руске Империје, у Грађанском рату који је уследио учешћа је...

Тамо далеко, у Одеси

2017-11-08 19:03:23

Десет октобарских/новембарских дана "који су потресли свет" 1917. године уздрмали су и односе историјских пријатеља и ратних савезника Србије и Русије. Влада и војска балканске краљевине, која се спремала за повратак у отаџбину, скоро у дану је остала без заштите оних у чију се помоћ уздала од почетка Великог рата, а међу онима који су директно осетили утицај сукоба "црвених" и "белих" у Русији били су припадници Српског добровољачког корпуса у Одеси и руски војници на Солунском фронту.

Ваздушна битка између совјетских и америчких авиона изнад Ниша

2017-11-07 21:35:27

Ваздушни окршај између снага америчког и совјетског ваздухопловства десио се на данашњи дан 1944.године на небу изнад Ниша. Повод за овај сукоб био је напад на...

Избеглице у Србију донеле царску Русију

2017-11-07 08:23:11

Телевизијска серија "Сенке над Балканом", хтели ми то или не, враћа нас у прошлост, враћа сећање на Београд од пре стотину лета. Враћа слике кад нимало...

Викинзи: У Европи страх и трепет, у Русији – обични плаћеници

2017-11-04 07:21:29

Владари старе и средњевековне Русије радо су се обраћали за помоћ професионалним војницима – како скандинавским ратницима, тако и припадницима номадских степских племена. Односи између државе...

Прича о Катарини Иларионовој Демини - „Каћуша велика и мала“

2017-11-03 14:15:43

Прича о Катaрини Иларионовој Демини (девојачко презиме Михајлова), једној од три жене руска војника са фронта које су постале хероји Совјетског савеза . Борила се за ослобођење Југославије. Њени саборци трагали су за њом читаве две деценије по целој Русији. Њен поновни сусрет са пријатељима са прве линије фронта био је права сензација. Данас, унука легендарне Каћуше обилази места у Керчу и Севастопољу у којима се борила њена бака, чије име поносно носи.

„Госпођо Милер, ужаснут сам, згађен и као сународник посрамљен шта сте приписали српском народу!“

2017-10-31 08:12:30

Немачки лекар Рудолф Хензел упутио је отворено писмо нобеловки Херти Милер након њеног контроверзног наступа у Београду. "Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер...

Др Душан Пророковић: Деле лекције о Косову и Русији

2017-10-29 16:03:04

Центар за стратешке алтернативе: Слобода се не добија "на парче", а правда СЕ НЕ примењује селективно

rt - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Камчатка

Камчатка