Топи се лед: Колико је то опасно по Русију?

Објављено: 16.03.2017.год.
Илустрација: Јевгениј Јепанчинцев/TAСС
Према прогнозама научника, отапање пермафроста (трајно смрзнутог тла) и оштећење криосфере већих размера може проузроковати потапање арктичких и сибирских региона Русије у наредних 20 година, а такође појаву нових болести и уништавање инфраструктуре.


Марија Ананичова је глациолог, тј. научник који проучава лед. Објекти њених истраживања су ледници. Они постепено ишчезавају у свим деловима планете, па и на руској територији, где две трећине још увек заузима дугогодишње смрзнуто тло.

Какве последице прете Русији? Увећава се опасност од рушења зграда и уништавања путева, кажу стручњаци Института за глобалну климу и екологију Федералне службе за хидрометеорологију и праћење промена у животној средини (Росгидромет) и Руске академије наука. А у зони пермафроста се у Русији налази око 80.000 километара путева и пруга, и 91 аеродром, констатује Светлана Воронцова, прва председница групе компанија „Транспортная интеграция“.

По речима Марије Ананичеве, ледници не реагују одмах на климу. Они најпре скупљају топлоту, а затим долази до видљиве реакције. Другим речима, чак и ако човечанству пође за руком да ограничи раст глобалне температуре, деградација ледника ће се највероватније наставити.

Многи руски ледници који се проучавају, већ су у отапању стигли до свог минимума. „Брзина гомилања снега и леда већ сада је мања од брзине топљења, што значи да је у току потпуна деградација“, сматра научница.

Мање воде, више болести

Други проблем је смањење слатководних резерви. Топљење планинских ледника утиче, пре свега, на количину воде у речним токовима. Најпре она порасте, а затим, када је ледник већ значајно деградирао почиње да се смањује. На пример, мањи ледници поларног Урала на територији Русије доста су се истопили за протеклих 10 година и људи су остали без слатке воде.

Поред тога, у пермафросту се дуго чувају изазивачи опасних болести, између осталих и антракса. На пример, екстремно топло лето 2016. године на Јамалу је изазвало прву епидемију ове болести за последњих 75 година. Хоспитализовано је око 90 особа. Што се више буде топио пермафрост, бактерије и вируси (можда и нови за човека) представљаће све већу опасност, сматрају научници.

Санкт Петербург се припрема за плављење

Ананичева подсећа да у арктичким географским ширинама температура расте брже од просечне температуре на планети. Планински ледници северног Сибира и руског Далеког истока већ осећају отопљење и реагују на њега од друге половине 20. века. Они су дуго били релативно стабилни, али почетком нашег столећа су промене постале очигледне.

Музеј Арктика на отвореном: Земља Франца Јозефа

Поред тога, на Арктику је велика деградација такозваних покровних ледника – ледничког штита Гренланда, Земље Франца Јосифа, Нове Земље и других острва и територија. У Русији раст нивоа Светског океана представља опасност по Санкт Петербург.

Према прогнозама научника Лабораторије за физику климе и природне средине Уралског федералног универзитета, зона ризика од поплаве обухвата осам региона Русије, укључујући Архангелску и Мурманску област, републику Коми, Јамало-ненецки округ, Краснојарски крај и Јакутију.

Сарадник лабораторије Константин Грибанов сматра да до климатске поплаве може доћи већ у наредних 50 година. По његовим речима, истопиће се и леднички штит Гренланда и Антарктика, тако да се и део Европе може наћи под водом. „На средњем Уралу надморска висина је углавном око 200 метара, тако да ћемо ми остати на сувом“, каже Грибанов. „Међутим, клима ће бити таква да ту неће остати живота у овом виду који ми познајемо“.

Отопљење се може убрзати

Процес топљења леда није уједначен. На руском Арктику, по речима Марије Ананичеве, топе се ледници и одваљују глечери на Новој Земљи између Баренцовог и Карског мора. Ледене капе Северне Земље су засада стабилне. На Шпицбершким острвима постоје поједини ледници који, напротив, расту. Још увек нам није јасно зашто се то дешава. Можда је узрок количина падавина на архипелагу, претпоставља научница.

Што се арктички морски лед брже и интензивније топи, уступајући место отвореном мору, Арктик постаје тамнији и одбија све мање сунчевих зрака. Услед тога се планета још више загрева. Поред тога, у трајно смрзнутом тлу је „закључана“ велика количина угљеника, пре свега у виду метана, моћног гаса са ефектом стаклене баште, који такође доприноси отопљењу. Што се више топи пермафрост, више метана доспева у атмосферу и тиме се још више подстиче промена климе.

Олга Добровидова,
Руска реч


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Научници покушавају да открију нови начини стварања климатски погодних горива

2017-03-24 08:47:03

Научници у Немачкој покренули су окидач нечега што је описано као „највеће вештачко сунце на свету“, уређаја за који се надају да ће помоћи да се...

Истина о смртоносним последицама НАТО агресије - научна трибина

2017-03-22 20:46:06

Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, већ дуже време упозорава и објављује...

Топи се лед: Колико је то опасно по Русију?

2017-03-16 18:18:27

Према прогнозама научника, отапање пермафроста (трајно смрзнутог тла) и оштећење криосфере већих размера може проузроковати потапање арктичких и сибирских региона Русије у наредних 20 година, а такође појаву нових болести и уништавање инфраструктуре.

Археолози у Египту пронашли велику статуу Рамзеса II

2017-03-11 10:05:33

Археолози из Египта и Немачке пронашли су у блату подземних вода у Каиру огромну, осам метара високу статуу, која највероватније представља обожаваног фараона Рамзеса II. Министарство културе...

Пројекција будућности компаније Kaspersky Lab: техноутопија или катастрофа?

2017-03-03 11:18:21

Стручњаци за компјутерску безбедност из руске компаније Kaspersky Lab покренули су пројекат Earth-2050, у оквиру кога заједно са футуролозима предвиђају какав ће бити свет кроз 10, 20 и 30 година. Представе о будућности доста варирају: од побуна због свеопште глади до уживања у идеалној фотељи.

Пронађен фосил стар 4,2 милијарде година

2017-03-02 17:05:52

Најстарији фосил пронађен на Земљи стар је 4,2 милијарде година, што претпостављени почетак бујног живота на нашој планети помера за неколико стотина милиона година уназад. Микроскопска бактерија,...

Фестивал науке у Панчеву уз подршку НИС-а

2017-02-28 16:19:24

Компанија НИС у оквиру програма друштвене одговорности „Заједници Заједно“ подржала је Фестивал науке који је одржан у Дому омладине у Панчеву, чији је главни циљ популаризација...

Др Даница Грујичић: Застрашујући подаци о последицама НАТО бомбардовања

2017-02-23 21:35:24

Професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду, већ дуже време упозорава и објављује...

Руски научници развили системе за концентрисање соларне енергије

2017-02-18 20:09:34

Руски научници развили су системе за концентрисање соларне енергије (соларни концентратори) направљене од флуоресцентних полимерних материјала како би обичне прозоре претворили у соларне панеле, саопштио је...

У Ирану пронађена опсерваторија из трећег века

2017-02-16 14:15:35

Током ископавања на југу Ирана археолози су пронашли опсерваторију која датира из 3-5. века нове ере, која је, како се претпоставља, саграђена у време владавине династије...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли сте за придруживање Србије ЕУ?