Декларација о ћирилици

Објављено: 09.03.2017.год.
Илустрација Драган Стојановић
Непоштовање ћирилице је непоштовање себе, својих предака и своје традиције


Како су вера, односно духовност, језик и писмо основне карактеристике и начело нације, неопходно је донети обавезујући закон о заштити ћириличног писма – српске ћирилице, која је пред нестајањем.

А непоштовање ћирилице је непоштовање себе, својих предака и своје традиције, која је готово сва ћирилична, порука је са научно-политичког скупа „Говори српски – пиши ћирилицом”, одржаног у суботу, 4. марта, у Требињу, у хотелу „Леотар”.

Скуп је био научно-политички, јер му је циљ био да се уједине политика и струка како би решења у вези са језиком била национално ваљана. Учесници скупа, еминентни српски лингвисти и политичари, усвојили су такозвану Требињску декларацију о ћирилици, коју ће упутити политичким странкама и надлежним државним органима у Републици Српској, Републици Србији и Црној Гори у циљу измене и допуне закона о српском језику и писму. У погледу заштите ћирилице и српскога језика неодложно је следеће: 1. Да политичари и лингвисти усвоје управо направљене Измене и допуне Закона о језику и писму у Републици Србији. 2. Да се у Црној Гори обезбеди Уставом загарантовани статус ћирилице. 3. Да ћирилица код Срба у Републици Српској, као и у Србији, мора имати статус јединог службеног писма, што треба обезбедити доношењем закона о службеној употреби ћирилице у РС. 4. Прва активност у спровођењу службеног статуса ћирилице у целини српског језика мора бити израда заједничког буквара.

На целодневном скупу, после поздравног говора владике захумско-херцеговачког Григорија и градоначелника Требиња Луке Петровића као домаћина, своје радове је изложио 21 учесник.

Академик Слободан Реметић је, говорећи о језику и писму под плаштом струке у служби политике, рекао: „Питање писма и језичке политике у целини интегрални су део опште националне и државне политике. За регулисање статуса писма, у овом случају ћирилице, све запостављенијег амблема српског националног и етничког идентитета и континуитета, неопходан је консензус свих позваних (и прозваних) научних и државних институција на српском језичком простору.” Као пример добре употребе језика и писма навео је лист „Политика” у последње две-три године и позвао све Србе да је следе и крену њеним путем.

Новица Ђурић је рекао да слоган „Кад кажем новине, мислим ’Политика’” треба проширити и додати му: „Кад кажем ’Политика’, мислим ћирилица”.

Проф. др Милош Ковачевић, говорећи о законској заштити ћирилице у Србији и Републици Српској, оценио је да статус ћирилице треба регулисати не у оквиру посебног закона о ћирилици, него закона о језику и писму.

„Статус ћирилице директно је повезан са статусом самог српскога језика, како на законском нивоу, тако и на нивоу образовног система. Уколико законска решења не захвате и образовни систем, службена употреба српског језика и ћирилице остаће мртво слово на папиру, како то најбоље показује садашње стање српског језика и ћирилице у Србији, без обзира на члан 10. Устава Србије, који гласи: ’У Републици Србији у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо’”, рекао је Ковачевић, додавши да је у Србији завршен Нацрт закона о језику и писму, који је већ прошао владине одборе и ускоро треба да уђе у скуштинску процедуру за усвајање.

Проф. др Миланка Бабић је казала да је ћирилица као темељ српске културе у савременом српском језику, „у његовој употреби, у говорној пракси, латинизацијом потиснута на маргину до те мере да се одавно отворило питање њене заштите и очувања”.

„Ћирилица је забрањивана и протеривана већ неколико векова, а нарочито од 19. века, управо зато што је израз српског језика”, рекла је проф. др Јелица Стојановић.

„Заштита наслеђа писаног српском ћирилицом треба да буде дужност и обавеза српских институција, интелектуалаца, науке и политике”, поручила је Стојановићева.

За Градимира Аничића „Политика” је редак пример да „од првог дана до данас негује ћириличко писмо и чува га”.

„Деведесетих година прошлог века, као и данас, ’Политика’ је често нападана за национализам и зато што излази ћирилицом”, додао је он. „Као стуб српске културе, заједно са другим нашим најстаријим институцијама, мета је свих оних који би да униште српску културу и идентитет.”

Проф. др Михаило Шћепановић поручио је са требињског скупа да су за „статус ћирилице у овом времену највише криви Срби, односно они интелектуалци који су, у последњи век и по, одлучивали о месту и улози српског писма као једног од главних обележја српског идентитета”.

Овај значајан скуп организовали су Асоцијација „Ствараоци Републике Српске”, Академија наука и уметности Републике Српске, Српски национални савет Црне Горе, Српско просветно и културно друштво „Просвјета” и Српско удружење „Ћирилица” из Требиња.

У паузи између две сесије, у Музеју Херцеговине, у сусрет јубилеју поводом двестагодишњице штампања првих дела Вука Стефановића Караџића, директорка Ивана Грујић отворила је изложбу о Вуковом животу и раду.

Новица Ђурић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Русија на Београдском сајму књига представила више од 500 књига

2017-10-23 11:13:41

Русија је на Београдском сајму књига представила више од 500 књига, изјавио је заменик руководиоца „Генералне дирекције међународних књижних изложби и сајмова“ Владек Дарман. Како је рекао,...

Руски народни хор „Митрофан Пјатницки“ у Сава центру

2017-10-23 11:06:00

Државни академски руски народни хор „Митрофан Пјатницки“, један од најпознатијих руских уметничких састава, наступиће данас у Сава центру у Великој дворани у 20:00 часова. Хор „Митрофан Пјатницки“...

Премијера руског блокбастера „Матилда“ 2. новембра у Сава центру

2017-10-17 11:00:48

Премијера најишчекиванијег овогодишњег руског блокбастера „Матилда“, заказана је за 2. новембар у Сава центру. Контроверзно остварење славног редитеља Алексеја Учитеља биће приказано у оквиру друге по реду...

РТ: САД се повлаче из Унеска

2017-10-12 16:41:23

Извор: Восток / РТ Стејт департмент САД је потврдио да се земља званично повлачи из Унеска, културног тела Уједињених нација које је основано 1945. године, a због,...

Други Јесењи позоришни фестивал Емира Кустурице 27. и 28. окотбра на Мећавнику, уз подршку НИС-а

2017-10-12 09:24:21

Други Јесењи позоришни фестивал редитеља Емира Кустурице одржаће се 27. и 28. октобра на Мећавнику, уз подршку компаније НИС, у организацији Раста Интернационала. Изрека нашег прослављеног књижевника,...

Србија - руска песма

2017-10-09 14:45:28

Пет најбољих савремених руских филмова о Другом светском рату

2017-10-07 08:35:17

Последњих десетак година у руској кинематографији је обновљена совјетска традиција снимања квалитетних ратних филмова. „Руска реч” бира за вас 5 најбољих савремених руских филмова посвећених Другом...

Десет чињеница o московском метроу

2017-10-06 12:16:11

Да ли је одлазак у московски метро путовање од тачке А до тачке Б или посета музеју? Тешко је рећи. Метро у Москви постоји 82 године.  ...

НИС уз још један успешан фестивал „Радост Европе”

2017-10-06 10:31:54

Гала концертом који је одржан у Сава центру свечано је затворен 48. Међународни дечји фестивал „Радост Европе”. Малишани из Белорусије, Бугарске, Црне Горе, Хрватске, Кине, Литваније, Македоније,...

Карен Шахназаров долази у Београд на премијеру филма „Ана Карењина, сећања Вронског“

2017-10-05 10:15:54

Карен Шахназаров, чувени руски редитељ, сценариста и продуцент, долази у Београд поводом премијере филма „Ана Карењина, сећања Вронског“, заказане за 12. октобар у Дворани Културног центра. Из...

rt kultura2
РР банер култура

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?