Декларација о ћирилици

Објављено: 09.03.2017.год.
Илустрација Драган Стојановић
Непоштовање ћирилице је непоштовање себе, својих предака и своје традиције


Како су вера, односно духовност, језик и писмо основне карактеристике и начело нације, неопходно је донети обавезујући закон о заштити ћириличног писма – српске ћирилице, која је пред нестајањем.

А непоштовање ћирилице је непоштовање себе, својих предака и своје традиције, која је готово сва ћирилична, порука је са научно-политичког скупа „Говори српски – пиши ћирилицом”, одржаног у суботу, 4. марта, у Требињу, у хотелу „Леотар”.

Скуп је био научно-политички, јер му је циљ био да се уједине политика и струка како би решења у вези са језиком била национално ваљана. Учесници скупа, еминентни српски лингвисти и политичари, усвојили су такозвану Требињску декларацију о ћирилици, коју ће упутити политичким странкама и надлежним државним органима у Републици Српској, Републици Србији и Црној Гори у циљу измене и допуне закона о српском језику и писму. У погледу заштите ћирилице и српскога језика неодложно је следеће: 1. Да политичари и лингвисти усвоје управо направљене Измене и допуне Закона о језику и писму у Републици Србији. 2. Да се у Црној Гори обезбеди Уставом загарантовани статус ћирилице. 3. Да ћирилица код Срба у Републици Српској, као и у Србији, мора имати статус јединог службеног писма, што треба обезбедити доношењем закона о службеној употреби ћирилице у РС. 4. Прва активност у спровођењу службеног статуса ћирилице у целини српског језика мора бити израда заједничког буквара.

На целодневном скупу, после поздравног говора владике захумско-херцеговачког Григорија и градоначелника Требиња Луке Петровића као домаћина, своје радове је изложио 21 учесник.

Академик Слободан Реметић је, говорећи о језику и писму под плаштом струке у служби политике, рекао: „Питање писма и језичке политике у целини интегрални су део опште националне и државне политике. За регулисање статуса писма, у овом случају ћирилице, све запостављенијег амблема српског националног и етничког идентитета и континуитета, неопходан је консензус свих позваних (и прозваних) научних и државних институција на српском језичком простору.” Као пример добре употребе језика и писма навео је лист „Политика” у последње две-три године и позвао све Србе да је следе и крену њеним путем.

Новица Ђурић је рекао да слоган „Кад кажем новине, мислим ’Политика’” треба проширити и додати му: „Кад кажем ’Политика’, мислим ћирилица”.

Проф. др Милош Ковачевић, говорећи о законској заштити ћирилице у Србији и Републици Српској, оценио је да статус ћирилице треба регулисати не у оквиру посебног закона о ћирилици, него закона о језику и писму.

„Статус ћирилице директно је повезан са статусом самог српскога језика, како на законском нивоу, тако и на нивоу образовног система. Уколико законска решења не захвате и образовни систем, службена употреба српског језика и ћирилице остаће мртво слово на папиру, како то најбоље показује садашње стање српског језика и ћирилице у Србији, без обзира на члан 10. Устава Србије, који гласи: ’У Републици Србији у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо’”, рекао је Ковачевић, додавши да је у Србији завршен Нацрт закона о језику и писму, који је већ прошао владине одборе и ускоро треба да уђе у скуштинску процедуру за усвајање.

Проф. др Миланка Бабић је казала да је ћирилица као темељ српске културе у савременом српском језику, „у његовој употреби, у говорној пракси, латинизацијом потиснута на маргину до те мере да се одавно отворило питање њене заштите и очувања”.

„Ћирилица је забрањивана и протеривана већ неколико векова, а нарочито од 19. века, управо зато што је израз српског језика”, рекла је проф. др Јелица Стојановић.

„Заштита наслеђа писаног српском ћирилицом треба да буде дужност и обавеза српских институција, интелектуалаца, науке и политике”, поручила је Стојановићева.

За Градимира Аничића „Политика” је редак пример да „од првог дана до данас негује ћириличко писмо и чува га”.

„Деведесетих година прошлог века, као и данас, ’Политика’ је често нападана за национализам и зато што излази ћирилицом”, додао је он. „Као стуб српске културе, заједно са другим нашим најстаријим институцијама, мета је свих оних који би да униште српску културу и идентитет.”

Проф. др Михаило Шћепановић поручио је са требињског скупа да су за „статус ћирилице у овом времену највише криви Срби, односно они интелектуалци који су, у последњи век и по, одлучивали о месту и улози српског писма као једног од главних обележја српског идентитета”.

Овај значајан скуп организовали су Асоцијација „Ствараоци Републике Српске”, Академија наука и уметности Републике Српске, Српски национални савет Црне Горе, Српско просветно и културно друштво „Просвјета” и Српско удружење „Ћирилица” из Требиња.

У паузи између две сесије, у Музеју Херцеговине, у сусрет јубилеју поводом двестагодишњице штампања првих дела Вука Стефановића Караџића, директорка Ивана Грујић отворила је изложбу о Вуковом животу и раду.

Новица Ђурић,
Политика


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Отворен 11. Кустендорф

2018-01-16 21:26:07

У биоскопу „Проклета авлија“ на Мећавнику вечерас је свечано отворен 11. Кустендорф филм фестивал. На самом почетку свечаности приказано је неколико кадрова филма „Оковани филмом“ у којем...

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“

2018-01-16 09:35:02

Филм „Челичне ратнице, жене добровољци у Првом свјетском рату“ посвећен женама херојима Великог рата које су се бориле на страни Срба против Аустроугарске и Њемачке биће...

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње на Мећавнику

2018-01-15 19:55:02

Једанаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почиње сутра, у уторак 16.01. на Мећавнику у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије,...

Филм о победи кошаркаша СССР-а над САД-ом у финалу Олимпијаде у Минхену рекордер по заради у Русији

2018-01-14 16:19:42

Руска спортска драма „Пењање на врх”, која је посвећена победи кошаркашке репрезентације СССР-a над репрезентацијом САД-а у финалу Олимпијаде у Минхену 1972-ге године, постала је најгледанији...

„Рат снајпериста“ - документарни филм о Дејану Берићу Декију - промо

2018-01-14 15:32:27

У Доњецку је одржана затворена пројекција документарног филма америчке новинарке Олге Шехтер. Организатор пројекције био је "Музеј Донбаса". Филм је посвећен једној особи - српском добровољцу...

Костићеве стваралачке године у манастиру Крушедол

2018-01-13 11:27:01

Комедијом „Гордана” песник је желео да се пробије на сцене Париза, Минхена, Лондона и Петрограда, али и Њујорка, па се из фрушкогорског манастира тим поводом обраћао и Николи Тесли

Како је руски језик вековима одолевао латинизацији

2018-01-11 07:11:56

Тема ћирилице коју потискује латиница спада међу најболније теме српског друштва. Али и руска ћирилица током своје хиљадугодишње историје није увек била безбедна и потпуно заштићена...

Београд добија нови мурал - проглашен победник НИС-овог конкурса „Зелени град-нова енергија“

2018-01-05 12:29:19

На конкурсу „Зелени град-нова енергија“, који је компанија НИС расписала у сарадњи са Градом Београдом победио је рад Саре Антов и Драгана Вуковића из Београда. Победничко...

Десет књижевних ремек-дела на којима одрастају Руси

2018-01-03 11:49:45

Захваљујући школском програму који обухвата ремек-дела Пушкина, Гогоља, Толстоја, Солжењицина и других писаца, Руси из свих сегмента друштва припадају истом културном миљеу и имају заједничко интелектуално...

Ко је господин Петрович? Необичан свет руских патронима

2018-01-01 18:56:03

Патроними постоје у многим језицима, али у руском је њихова употреба специфична. Мада се обично користе у формалним ситуацијама, блиски пријатељи понекад се ословљавају патронимима изостављајући...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?