Сеоба „Сеобе Срба”

Објављено: 05.02.2018.год.
Му­зеј Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве (Фо­тографије Ан­ђел­ко Ва­си­ље­вић) / Политика

Многи туристи који долазе у Патријаршијски двор у Сремским Карловцима чине то и због слике Паје Јовановића која се тамо одавно не налази, а чију је прву верзију цензурисао патријарх Георгије Бранковић.

У не­ка­да­шњој све­ча­ној тр­пе­за­ри­ји Па­три­јар­шиј­ског дво­ра, а да­нас јед­ној од про­сто­ри­ја ри­зни­це Му­зе­ја СПЦ у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, мо­ну­мен­тал­на сли­ка Па­је Јо­ва­но­ви­ћа „Се­о­ба Ср­ба” пре­кри­ва­ла је чи­тав ју­жни зид. Мно­ги ту­ри­сти ко­ји до­ла­зе у Па­три­јар­шиј­ски двор, чи­не то и због сли­ке ко­ја се та­мо одав­но не на­ла­зи! 

Сли­ка је има­ла уз­бу­дљи­ву суд­би­ну, баш као и њен на­ру­чи­лац, ства­ра­лац и ли­ко­ви на њој. Мо­ну­мен­тал­но де­ло „Се­о­ба Ср­ба” до­жи­ве­ло је цен­зу­ру па­три­јар­ха Ге­ор­ги­ја Бран­ко­ви­ћа, а по­том још не­ко­ли­ко вер­зи­ја и се­о­ба. 


Пре­крет­ни­ца у ства­ра­ла­штву Па­је Јо­ва­но­ви­ћа и ула­зак у но­ву, исто­риј­ску и по мно­ги­ма ње­го­ву нај­зна­чај­ни­ју фа­зу, озна­чи­ла је упра­во 1895. го­ди­на, ка­да је до­био две зна­чај­не по­руџ­би­не за Ми­ле­ни­јум­ску из­ло­жбу, ко­ја је тре­ба­ло да се одр­жи у Бу­дим­пе­шти на­ред­не го­ди­не.


Са­бор­ски од­бор у Срем­ским Кар­лов­ци­ма с па­три­јар­хом Ге­ор­ги­јем Бран­ко­ви­ћем на че­лу на­ру­чио му је гран­ди­о­зну исто­риј­ску ком­по­зи­ци­ју „Се­о­ба Ср­ба под па­три­јар­хом Ар­се­ни­јем Тре­ћим Чар­но­је­ви­ћем”, док је од вр­шач­ког Му­ни­ци­пи­ја при­мио по­руџ­би­ну за сли­ку „Вр­шач­ки трип­ти­хон”. 


Сти­ца­јем по­ли­тич­ких, а не умет­нич­ких окол­но­сти, са­мо се дру­га сли­ка на­шла на ве­ли­кој пе­штан­ској из­ло­жби. На­и­ме, Ге­ор­ги­је Бран­ко­вић ни­ка­ко ни­је био за­до­во­љан умет­ни­ко­вим ви­ђе­њем Ве­ли­ке се­о­бе Ср­ба. Па­три­јарх је од Јо­ва­но­ви­ћа за­тра­жио да за по­тре­бе пред­ста­вља­ња Ср­би­је у Бу­дим­пе­шти на­сли­ка де­ло ко­је ће по­ка­за­ти да су Ср­би до­шли на тло Аустро­у­гар­ске мо­нар­хи­је, не у збе­гу, већ као ор­га­ни­зо­ва­на вој­на це­ли­на. И то на по­зив са­мог ца­ра. 


– С об­зи­ром на по­ли­тич­ку по­ру­ку ко­ју је по­гла­вар Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је же­лео да упу­ти јав­но­сти Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је, Па­ја Јо­ва­но­вић је био су­о­чен са из­у­зет­но те­шким и де­ли­кат­ним за­дат­ком. Сли­ка је алу­ди­ра­ла на др­жав­но-прав­ни по­ло­жај Ср­ба у Аустро­у­гар­ској мо­нар­хи­ји и пра­во на на­ци­о­нал­ну ин­ди­ви­ду­ал­ност – ка­же Дар­ко Па­ри­по­вић, ку­стос ри­зни­це Му­зе­ја СПЦ у Кар­лов­ци­ма. 


Мо­ну­мен­тал­на ком­по­зи­ци­ја тре­ба­ло је да пред­ста­вља вр­хун­ску тач­ку срп­ског исто­риј­ског сли­кар­ства у де­вет­на­е­стом ве­ку. Те­ма је иза­бра­на по узо­ру на исто­риј­ску ком­по­зи­ци­ју Ми­ха­ља Мун­ка­чи­ја „Ар­пад осни­ва ма­ђар­ску др­жа­ву”, на­сли­ка­ну за угар­ски пар­ла­мент 1893. го­ди­не. 


На про­стра­ном плат­ну пред­ста­вљен је умор­ни рат­нич­ки на­род ко­ји под вођ­ством ста­рог па­три­јар­ха, ко­ме је Јо­ва­но­вић дао лик па­три­јар­ха Ге­ор­ги­ја Бран­ко­ви­ћа, са су­ро­вог Ори­јен­та од­ла­зи у же­ље­ну, ци­ви­ли­зо­ва­ну Евро­пу. Ка­ко је Ми­лош Цр­њан­ски за­пи­сао, „у обе­ћа­ну зе­мљу ме­да и мле­ка”. 


Ни па­три­јарх ни слав­ни сли­кар, ме­ђу­тим, ни­су мо­гли ни да прет­по­ста­ве да ће сли­ка до­жи­ве­ти суд­би­ну ју­на­ка на њој. 


Про­сто­ри­ја где је не­кад би­ла из­ложе­на сли­ка Па­је Јо­ва­но­ви­ћа,
Фо­тографије (Ан­ђел­ко Ва­си­ље­вић) / Политика


Пр­во­бит­на вер­зи­ја сли­ке, до­вр­ше­на 1896. го­ди­не, при­ка­зу­је се­о­бу Ср­ба из 1690. го­ди­не, кад је на­род под при­ти­ском Ту­ра­ка кре­нуо у збег са Ко­со­ва, и то баш она­ко ка­ко ју је умет­ник ви­део и нај­пре за­ми­слио. На јед­ној стра­ни на­сли­ка­ног плат­на су па­три­јарх, вој­ни­ци, ко­ња­ни­ци, док на де­сној стра­ни ком­по­зи­ци­је хо­да­ју умор­ни на­род, ов­це, сто­ка… 


Та, де­сна стра­на сли­ке, ни­ка­ко се ни­је до­па­ла на­ру­чи­о­цу, па је Јо­ва­но­вић на­сли­као дру­гу вер­зи­ју ве­ћих ди­мен­зи­ја, овог пу­та без на­ро­да и ова­ца. 


Та­ко је же­ну с де­те­том у на­руч­ју за­ме­нио рат­ник на ко­њу. Ста­до ова­ца за­ме­ње­но је вој­ни­ци­ма пе­ша­ци­ма, а епи­ско­пу Иса­и­ји Ђа­ко­ви­ћу, ко­ји сто­ји по­ред па­три­јар­ха Чар­но­је­ви­ћа Тре­ћег, у ру­ке је ста­вљен сви­так са злат­ним цар­ским пе­ча­том Ле­о­пол­да Пр­вог, ко­јим се срп­ском на­ро­ду у ца­ре­ви­ни га­ран­ту­ју при­ви­ле­ги­је. 


Пре­пра­вља­ју­ћи сво­је „Се­о­бе”, Јо­ва­но­вић не успе­ва да на вре­ме за­вр­ши рад за ве­ли­ку из­ло­жбу. Две вер­зи­је при­че пра­те да­ље лу­та­ње плат­на, а ве­зу­ју се за по­че­так Дру­гог свет­ског ра­та. Пре­ма јед­ној, уста­ше су пре­пра­вље­ну Па­ји­ну сли­ку ко­ја се на­ла­зи­ла у Па­три­јар­шиј­ском дво­ру у Срем­ским Кар­лов­ци­ма и пре­кри­ва­ла цео ју­жни зид све­ча­не тр­пе­за­ри­је на 24 ква­драт­на ме­тра, исе­кли из ра­ма и ба­ци­ли је у по­друм. 


Пре­ма дру­гој вер­зи­ји, плат­но од­ла­зи у За­греб, не­по­зна­то је ка­ко и на ко­ли­ко ду­го, а по­том би­ва вра­ће­но ку­ћи – на зид тр­пе­за­ри­је кар­ло­вач­ке па­три­јар­ши­је. 


Ка­ко год би­ло, чу­ве­но плат­но кра­си са­лу бе­о­град­ске па­три­јар­ши­је, у ко­јој за­се­да Си­нод Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. 

Александар Апостоловски,
Политика

 

 

 


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Службом у Храму Христа Спаситеља у Москви почела прослава Дана словенске писмености и културе

2018-05-24 10:16:58

Свечаном службом у Храму Христа Спаситеља у Москви је започела прослава Дана словенске писмености и културе. Литургију служе два патријарха — московски и целе Русије Кирил и...

„Тамо далеко“ у извођењу српских хорова заориће се Црвеним тргом

2018-05-21 14:48:41

Припреме за Дан словенске писмености и културе који Срби и Руси могу заједно да прославе 24. маја већ су започеле у Београду. Прошлог викенда испред храма...

Дани словенске писмености и културе

2018-05-18 16:55:54

Амбасада Русије у Београду позвала је медије да испрате свечане културне догађаје поводом Дана словенске писмености и културе у суботу, 19. маја, у 12 часова на...

Уручена признања правим херојима Србије

2018-05-18 13:57:57

Данас су у Истраживачкој станици Петница уручена признања победницима трећег по реду конкурса „Youth Heroes“, који је реализовала EXIT фондација у сарадњи са Нафтном индустријом...

Промоција научне студијe академика Василија Крестића „О називу језика у прошлости Хрватске

2018-05-16 08:13:23

У Бања Луци  у Академији наука и умјетности Републике Српске у четвртак 17. маја са почетком у 14 часова биће представљена научна студија академика Василија Крестића...

У Украјини предложено да се уведу санкције против руских издавача

2018-05-04 12:13:59

Државни одбор за телевизију и радио-дифузију Украјине предложио је да кабинет министара уведе санкције против руских издавачких кућа које дистрибуирају производе "анти-украјинских садржаја", саопштило је оделење...

Најбоље фотографије из Русије снимљене последње деценије

2018-05-02 14:01:48

Фото пројекат Најбоље из Русије (Best of Russia) слави 10 година постојања. Погледајте његових 10 најбољих радова. 1. Мајстор, 2008.   Вадим Морозов/Best of Russia На ивици света, Јамал. 2. Ветар...

Етиопија тражи од Британије отето благо

2018-04-30 13:22:34

  Власти Етиопије траже од Лондона да им врати вредне артeфакте које је пре 150 године британска војска отела из источноафричке државе. Адис Абеба између осталог тражи златну...

Премијера новог руског филма „Собибор“ 9. маја у Београду

2018-04-28 21:07:20

На Дан Победе у Комбанк дворани (Дечанска 14) биће премијерно приказан најновији руски филм о једином успешном масовном бекству из немачког концентрационог логора у Другом светском...

Јакуњин: И савремене технологије могу да буду у функцији упознавања са сопственом историјом и традицијом

2018-04-28 00:29:04

Како очувати традиционалне вредности и заштитити сопствену историју од заборава у време глобалних комуникација током посете Београду за наш портал говорио је Владимир Јакуњин из Фонда...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана

"Живот"