Драгуљ природе деценијама чека посетиоце

Објављено: 26.07.2017.год.
фото: infoliga.rs


Хаџи – Проданова пећина код Ивањице, веома важан туристичко-спелеолошко-археолошки локалитет, деценијама уназад затворена чека прве посетиоце. Иако је под заштитом као споменик природе II категорије, држава али и локална самоуправа немају новца да пећину уреде и отворе је за туристе.

Затворена и без осветљеног улаза, у неколико наврата била је мета лопова, који су по свему судећи из ње обијали и односили пећинске украсе, који се иначе стварају вековима па и хиљадама година. Због непосредне близине каменолома, пећина је угрожена и честим минирањем.

Туристичка организација општине Ивањица којој је пећина поверена на управљање, мало шта сама може да уради како би је уврстила у званичну понуду као туристички ресурс од изузетне важности, не само за овај крај.



Годинама уназад покушавамо да обезбедимо средства за уређење Хаџи – Проданове пећине. Архитектонски пројекат за постављање стаза и заштитних ограда дуж испитаног дела, и постављања хладне расвете су одавно спремни и чекају улагања. Да би се све то урадило, потребно је нешто више од 10 милиона динара – каже за портал
ИнфоЛИГА Радомир Лишанин, директор Туристичке организације.

И док се чека уређење унутрашњости пећине, претходних година је изграђен степенишни прилаз и потпорни зид, и реконструисана „Аџијина“ црква на самом улазу, која је првобитно ту саграђена далеке 1909. године и посвећена Архангелу Михаилу. На окомитој стени поред улаза и данас стоји окачено црквено звоно, поклон краља Александра.


фото: infoliga.rs

Одлуком о заштићеном простору који обухвата нешто више од 7 хектара, строго је забрањена било каква изградња,  скрнављење, експлоатација минералних сировина, преоравање природних ливада, крчење вегетације, и све активности у самој пећини које могу угрозити њену фауну и флору и оштетити њене темељне и све друге вредности.

Споменик природе Хаџи – Проданова пећина, налази се на 7 километара од Ивањице, у селу Рашчићи, на путу према Гучи и Чачку, на надморској висини од око 600 метара. Име је добила по Карађорђевом војводи Хаџи Продану Глигоријевићу, који је у пећину склањао збегове за време Првог српског устанка. Ранији називи су Рашћанска пећина и Шљепаја.


фото: infoliga.rs

Испитана дужина пећине је око 400 метара и састоји се од два спрата. Према непотврђеној легенди излаз из ње налази се у драгачевском селу Котража. Доњи спрат пећине поред главног има и два споредна канала. Улазни део је широк и висок око 3 метра и завршава се сужењем иза кога се налазе простране дворане које су дугачке око 50 и широке 15 метара. Десна страна ове дворане покривена је бигреним саливом и серијом плитких базенчића. У централном делу дворане налазе се дебели сталактити и сталагнити, а на странама моћни саливи као окамењени водопади. Дворана се завршава са два мања продора-процепа. Горњи спрат почиње из дворане главног канала и испуњен је разнобојним и разноврсним накитом.

У Хаџи-Продановој пећини су вршена и археолошка истраживања. Том приликом је на врло малом простору пронађено 25 нових врста пећинских животиња (инсеката), које у свету, или нису познате или су ретке. На самом улазу пронађени су фрагменти керамике из старијег гвозденог доба, велика количина костију плеистоценских животиња и шездесетак предмета старих око 40 хиљада година. У питању су остаци материјалне културе неандерталаца, а већина пронађених алатки је направљена од кварца, што је изузетна реткост у Европи. Хаџи Проданова пећина је била и привремено станиште ловаца-неандерталаца и пећинског медведа, чија су лобања, бројне кости и зуби пронађени на самом улазу.


фото: infoliga.rs

Пећина се сврстава у малобројна вишеслојна палеолитска налазишта на централном Балкану и пружа велики потенцијал за будућа истраживања.

И док овај природни драгуљ чека уређење, осветљење и отварање, њени једини посетиоци и станари су колоније слепих мишева.

ИнфоЛИГА


Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Србија намерава сваке године да на Унескову листу упише по један елемент свог културног наслеђа

2017-12-15 13:52:51

Након уписа „Славе“ и „Кола“ на Унескову Репрезентативну листу нематеријланог културног наслеђа, Србија намерава сваке године да упише по један елемент свог културног наслеђа на ту...

Завршени радови на изради мозаика на куполи Храма Светог Саве у Београду

2017-12-13 17:31:36

У Храму Светог Саве у Београду су завршени радови на изради мозаика на куполи, у организацији компаније „Гаспром њефт“. Специјална комисија, у чијем саставу су представници...

НИС расписао јавни позив за идејно решење и извођење мурала у Београду

2017-12-09 12:38:49

Компанија НИС је уз подршку града Београда расписала јавни позив за идејно решење и извођење мурала на тему „Зелени град – нова енергија“. Позив за достављање...

Преминуо руски глумац Леонид Броневој

2017-12-09 09:30:31

Истакнути руски глумац Леонид Броневој, који се прославио у серији „Седамнаест тренутака пролећа“ о чувеном руском контраобавештајцу Штирлицу за време Другог светског рата, умро је у...

Уписати и гусле на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа

2017-12-08 11:24:44

Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић изјавио је да сваки упис на Листу нематеријалног културног наслеђа човечанства доприноси угледу народа и земље у глобаним размерама, што...

Српско коло на Унесковој листи нематеријалне баштине

2017-12-07 09:18:58

Српска традиционална народна игра коло уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Одлуку о упису кола донео је 7. децембра 2017. године Међувладин комитет...

„Звезда и смрт грофа Вронског. Српски гамбит“ - документарно-играни филм

2017-12-05 08:44:20

Почело је снимање документарно-играног филма „Звезда и смрт грофа Вронског. Српски гамбит“. Филм представља први заједнички руско-српски пројект ове врсте. Филм је научно-популарни приказ биографије Николаја Николајевича...

Вук Караџић и Русија: Царска пензија, велике симпатије словенофила и инспирација за Пушкина

2017-12-01 12:28:01

У једном делу српског друштва још увек се води полемика о Вуку Караџићу као реформатору српског писма и језика. Има оних који још увек тврде да...

КУД Станко Пауновић представио српске народне игре у Сибиру

2017-11-29 20:14:43

Представници КУД „Станко Пауновић“ из Панчева, које подржава компанија НИС, гостовали су од 14. до 18. новембра у западносибирком граду Нојабрску на позив руске компаније „Гаспром...

Изгубљено благо: Како су бољшевици распродали непроцењива уметничка дела из Ермитажа и Кремља

2017-11-27 20:41:22

Рафаел, Фаберже и руске царске круне опточене драгуљима данас се налазе у америчким и европским музејима захваљујући аукцијама уметничких дела које су организовали бољшевици. У другој половини...

rt kultura2

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

Восток пита


Да ли мислите да би требало подићи споменик Слободану Милошевићу у Београду?



Фото дана Облици и боје

Облици и боје